Пише: Вук З. Цвијић
Добривоје Видић Баја, некадашњи председник Председништва Србије од 1978. до 1982, како показују документи с његовим потписом, наручивао је стрељања 1944. као секретар КПЈ за Ужички округ.
Помагао партизане, а стрељан: Андрија Мирковић с породицом 1936. године
У извештају од 23. октобра 1944. за Покрајински комитет КПЈ за Србију, Видић пише да Андрију Мирковића, који је за време рата од нациста крио партизане, „треба ликвидирати“.
Мирковић је био носилац Албанске споменице, угледни трговац и председник општине пре рата, али је убијен почетком априла 1945. на захтев Видића, без судске пресуде, иако су се многи виђенији припадници партизанског покрета залагали да му се поштеди живот.
То се види и из Видићевог извештаја у којем се наводи да је Мирковић „несумњиво учинио услуге многим породицама партизана, међу којима породици Пенезића (Слободан Пенезић Крцун), па капетана Видаковића, а лично је крио Миленка Ковачевића Ткача, садашњег председника градског КОС“.
Добривоје Видић Баја
– Сада све те породице долазе да интервенишу за њега, молећи да му се одузме огромно богатство које је стекао као овлашћени немачки трговац (Мирковић није трговао за време рата), али да му се остави глава. Ми смо заузели оштар курс одбијајући сваку интервенцију – пише Видић, напомињући да је Мирковић „опасан злочинац кога треба ликвидирати“.
Мирковић је био прво ухапшен крајем 1944, али је интервенцијом многих из КП био пуштен. У то време 23. октобра Видић пише извештај и тражи његову ликвидацију.
На његов захтев, Мирковића хапсе 2. априла 1945, а убијен је неколико дана касније у околини Ужица.
У локалним новинама „Вести“, 11. априла објављује се наводна пресуда због које је Мирковић стрељан. Међутим, његова породица поседује документ из 1998. у којем Врховни војни суд наводи да не постоји документација да је против Андрије Мирковића вођен кривични поступак пред неким од војних судова.
Видић је од тада променио многе функције, био је и први човек Србије од 1978. до 1982. као председник Председништва, а умро је 1992. у 74. години живота. Гроб Мирковића, који је убијен у 53. години и који је за собом оставио петоро деце, још није пронађен. Сва његова имовина је и данас конфискована.
Конфискацијом су обухваћене: радња и кућа у Ужицу, кућа с плацем на Златибору, породично сеоско имање у Стапарима, кућа са шест станова у Београду, плац у Дубровачкој улици у Београду, новац, акције, хартије од вредности, сва покретна имовина.
Породица Мирковић, али и бивши чланови КП, наводе да је Видић узео део те имовине. Мирковићева супруга Милица с петоро деце избачена је на улицу и само захваљујући помоћи шире породице успела је да преживи.
Ужичани су још 1997. предложили рехабилитацију Мирковића. Иначе, у истом извештају Видић извештава како је стрељано 10 особа од којих троје „четнички пробисвети без пресуде, јер их не познаје народ нашег округа“. Наводи се и да су на принудни рад, који је међународним конвенцијама и тада био забрањен, послато 16 особа, међу којима „четири девојке, љотићевске и швапске курве“.
Неспорна аутентичност пронађеног документа
Историчар Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице, потврдио је за „Блиц“ аутентичност извештаја Добривоја Видића, који је сада у Архиву Србије.
Др Срђан Цветковић
– Извештај Добривоја Видића нашао је 1963. професор Раде Познановић у архиву Централног комитета Савеза комуниста Србије, преписао га и оверио препис. Државна комисија пописала је већ преко 53.000 особа страдалих у налету револуционарног терора крајем 1944. и почетком 1945. и евидентирала преко 211 потенцијалних тајних гробница. Овај извештај Добривоја Видића наћи ће се и на изложби „У име народа“, која ће бити отворена на пролеће – каже Цветковић.
Извор У име народа
Преузето ВИДОВДАН
