Срби и Руси

Наградна екскурзија за награђене ученике и учеснике литерарног конкурса ”Свет без рата – деца говоре” за ученике кикиндских школа

У част 76-те годишњице Дана победе над фашизмом, као и поводом 80-те годишњице од агресије нацистичке Немачке и њених савезника на Југославију ( 06.04.1941.) и на  Совјетски Савез  (22.06..1941.) Друштво српско-руског пријатељства Кикинда уз подршку града Кикинде били су организатори литерарног конкурса "СВЕТ БЕЗ РАТА - ДЕЦА ГОВОРЕ" за све ученике од петог до осмог разреда основних школа, као и за ученике средњих школа из Кикинде.

Награђени ученици и учесници литерарног конкурса са својим  менторима – наставницима и професорима, су у петак 02.јула крај школске године употпунили са једним лепим дружењем које се одвијало током дивне едукативне, једнодневне, наградне екскурзије  која је укључивала посету Краљевском двору, Руском дому, Калемегдану и обиласку споменика Стефану Немањи.

После три и по године забране обиласка учесници ове екскурзије имали су част да буду међу првим посетиоцима Краљевског комплекса.

Краљевски Двор грађен је у српско византијском стилу. Градња је започета 1924. а завршена 1929.године када је ово здање постало и приватна резиденција Краљевске породице. Главни архитекта био је Живојин Николић који се у знатној мери ослонио на своје колеге, архитекте Николу Краснова и Виктора Лукомског, емигранте из Русије.

Као посетиоци Краљевског двора имали смо прилику да видимо главни улазни хол са предметима и детаљима из српске средњовековне уметности, Дворску библиотеку, Плави салон, посвећен француској уметности 18.века, Канцеларију Краља Александра, салон свадбених поклона Краљице Марије и Краља Александра посвећен италијанској ренесансној уметности, Дворску трпезарију.

Краљевски двор – унутрашњост  није било дозвољено фотографисати. Подсетили смо се историје монархије, видели уметничка дела, драгоцености, реликвије, Плави салон, Собу шапата где су вођени поверљиви разговори краља , Кино салу, специфична архитектонска решења,  Цркву Св. Андреја Првозваног при двору.

Приликом посете и обиласка Руског дома, од стране наших љубазних домаћина, подсетили смо се историје руских емиграната, пристиглих у нашу земљу после Октобарске револуције 1917.године, као и историје настанка ове установе која се бави са промовисањем руске науке и културе. Међу близу 50 000 емиграната који су дошли тада у Србију, било је много интелектуалаца, уметника, сликара, инжењера, архитеката, лекара, универзитетских професора којима је омогућено да наставе да се баве својим професијама којима су се бавили и у царској Русији, чиме су значајно допринели развоју, ратом опустошене Србије. Краљ Александар I Карађорђевић био је школски друг цара Николаја Романовог ( Војна академија у Санкт Петербургу) Некада централно културно место, данас веома значајно као изложбени простор, место одржавања књижевних вечери, концерата ( због изузетне акустике), конференција, форума…

Фонд библиотеке Руског дома у Београду броји преко 61 хиљаду јединица штампаних издања. Ово је друга по величини библиотека међу представништвима у Европи.

Овде су широко заступљена дела руске класике, књиге из историје, науке и културе Русије, дечја белетристика и образовна литература, литература за учење руског језика као страног, приручници из различитих области науке, страна књижевност. Фонд садржи и дела савремених руских аутора и штампана издања периодике, књижевност за децу и омладину и православну литературу.

Библиотека активно сарађује са српским библиотекама (Народна библиотека Србије, Градска библиотека Београда, библиотекама градова и региона Србије) и другим културним и образовним установама (Архив Југославије, Етнографски музеј, Филолошки факултет Универзитета у Београду и др.).

Сваке године у оквиру Федералног наменског програма „Руски језик“ пружа се помоћ за допуњавање фондова и организацију „руских кутака“ у библиотекама и културним центрима, школама и гимназијама широм Србије. Један такав ”руски кутак” требао би на јесен да буде отворен и у Културном центру у Кикинди.

Корисници библиотеке могу да користе и бесплатан приступ електронској библиотеци „ЛитРес“, која има ресурс од преко 140 000 савремених и класичних дела.

Међу  корисницима библиотеке  су не само руски грађани који живе и раде у Београду и Србији, већ и многобројни српски грађани који су заволели руску културу и књижевност, студенти и професори, ученици и наставници и полазници курсева руског језика. Сазнали о могућностима бесплатног школовању наших студената у Русији.

Бивша ученица ОШ “Ђура Јакшић” а сада ученица средње Техничке школе Ања Ковачев (завршена балетска школа), која је на дан екскурзије имала рођендан, употпунила нам је доживљај плесним перформансом у чувеној Балској дворани уз техничку подршку друге ученице Наташе Вуковић, такође, бивше балерине. Иначе, радови на литерарном конкурсу обе ученице су били међу награђеним.

На крају, лепо је било бити поред импозантног споменика посвећеног Стефану Немањи, оснивачу прве српске државе.

Испред Друштва српско – руског пријатељства, захвалио бих се градоначелнику града Кикинде Николи Лукачу, на реализацији ове дивне наградне екскурзије. Деца су била презадовољна и одушевљена јер им је ово после годину и по дана наставе и живота у условима пандемије, била прва екскурзија.

Хвала дивној и паметној деци која су са својим радовима учествовала на овом литерарном онкурсу, као и њиховим менторима – наставницима и професорима који су их мотивисали и анимирали, уз жељу да исто учине и следеће године.

Друштво српско руског пријатељства Кикинда као организатори овог литерарног конкурса за који очекују и желе да постане традиционалан уручили су пригодне поклоне ученицима који су написали најбоље радове, као и захвалнице осталим учесницима конкурса.

Захвалност на крају такође треба да се искаже и Јасмини Миланков, директорки Туристичке организације града Кикинда, Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног Центра из Новог Милошева, Бобану Брцанском, власнику штампарије ”БИС”, као и Милану Срдићу, директору Историјског архива Кикинда који су обезбедили пригодне и лепе поклоне који су ученицима уручени приликом пријема код градоначелника Кикинде 01.јуна.

 Пише, Остоја Војиновић

Back to top button