Црква мора да се брани, ако се политика на најгрубљи начин мијеша у послове цркве и вјере, казао је митрополит Јоаникије. Он је у емисији „Аргументи“, на ТВЦГ, казао да око свих ствари гдје се помињу сукоби, пријетње и слично, треба питати предсједника државе Мила Ђукановића, који је, како је навео, по питању вјере и послова цркве, већ много пута до сада прекшио Устав Црне Горе и најгрубље се умијешао као политичар.

На питање о одгворности поводом догађаја који су се на Цетињу десили уочи и током његовог устоличења, Јоанике је казао да би волио да му неко објасни „у чему је моја одговорност у оном лошем што се догодило“.

„То није било само моје право. Нијесам ја крив што је то тако, ми смо учинили све да не дође до братског крвопролића и смањили смо веома тај свечани скуп. Одустало се од устоличења онаквог какво је требало да буде…„, казао је.

Зашто се устоличење није организовало у Подгорици или у неком другом граду, Јоаникије за ТВЦГ каже:

„Око свих ствари гдје се помињу сукоби, пријетње и слично, треба питати предсједника државе Мила Ђукановића, који је, не само овај пут, по питању вјере и послова цркве, већ много пута до сада прекшио Устав Црне Горе, најгрубље се умијешао као политичар са великим ауторитетом и великом силом којом располаже, коју је набрао за 30 година своје владавине.“

Истакао да да црква мора да се брани ако се политика на „најгрубљи начин мијеша у послове цркве и вјере“ и покушава да спријечи вјерски обред и вјерске послове.

„Ако неко хоће да оспори Митрополији, Српској цркви како год, то право да устоличи митрополита у Цетињском манастиру, нека то покуша путем судова, тужби, процедура… Боље је да увијек пођемо од права, посебно када су конфкликти у питању. Лако ћемо утврдити ко је крив„, рекао је митрополит Јоаникије у „Аргументима“.

А да је устоличење уприличено негдје друго, митрополит Јоаникије каже да би настао „хаос у цијелој Црној Гори“.

„Ми немамо право да одустанемо. Ја немам право да угрозим митрополију, тиме би наша вјера, односно православље, било угрожено, била би угрожена Црна Гора. Ако је један континуитет јасан, и исторјски и правни и имовински, то је континуитет МЦП, која непрестано фукциоонише 800 година, наравно под различитим називима. То је златна нит и по чему се она у сваком погледу препознаје. Да ја сада по притиском власти угрозим то, одустајући од права цркве, био бих ја крив. Немам право не то„, проучио је он.

Однос са Цетињанима

Што се тиче комуникације са Цетињанима, Јоаникије каже да жели да спусте тензије.

„Преко 90 одсто Цетињана није правило проблем и није било протзив мог усточличења. Имам сигурне податке о томе и распитивао сам се код надлежних служби…“

Додаје да боље зна Цетиње него предсједник Црне Горе.

„Идем по цијелој Црној Гори, служим редовно у Цетињском манастиру, крећем се гдје треба, комуницирам са Цетињанима. Желим да се тензије спусте, ако сам некоме крив, ту сам„, поручио је митрополит.

„Ми нијесмо инталација никакве политике“

Митрополит Јоаникије је казао да не може заборавити Ђукановићу оно што је урадио на штету СПЦ и МЦП.

„Поштујем и државу и предсједника и власти и не бих желио да се мијешам у политику, ако се политика грубо мијеша у цркву и вјеру, тамо гдје јој није мјесто. Заступам строго поштовање начела, никакав проблем ако има наде да се спусте тензије да се свако бави својим послом. цијело вријеме се бави црквом, да смо ми овдје руска инсталација, дио руског империализма, великоспрксог национализма, то што говори нема везе са истином. Ми нијесмо инсталација никакве политике, већ институција коју је установио господ Исус Христос, а у организационом смислу Свети Сава„, навео је он.

Није било приче о одвајају МЦП

Јоаникије је казао да у Митрополији никада није било ријечи о њеном одвајању од Српске православне цркве.

“То су очекивали људи из власти да, на такав начин, полако и сада се о томе говори како је у неком смислу већ било кренуло то одвајање”, каже Јоаникије.

На питање да ли је то одвајање заиста и било кренуло, митрополити одговара:

“Апсолутно не, никада. Не може Митрополија да обрише своју историју, свој идентитет, вјековни светосавски, хришћански. Дакле, ја као митрополит и сваки митрополит, дужан је да његује јединство цркве и да поштује канонску јурисдикцију”, поручио је Јоаникије.

Одговорност цркве да чува културна добра

Црква није неко организовано предузеће, она стално плови и напредује зато што се држи Јеванђеља, Свете службе и Христа, поручио је Истакао је да се никада није спорила надлежност државе за културна добра, али да црква има одговорност да их чува.

„Прва дужност цркве је да проповиједа свето јеванђеље, да доноси проповијед свијету и сваком човјеку, да обједињава све службе у цркви, али истовремено и свих дарова свештенства монаштва и свих људи. Све је то усмјерено према богу, али и према човјеку, како бисмо се што више објединили, измирлили, у Христу Исусу„, казао је Јоаникије у „Аргументима“.

Много је важна комуникација са државом и никада се није спорила надлежност државе за културна добра. Пошто се ми о њима старамо, имамо одговорност да то чувамо

Додао је да се прво мора нагласити духовна димензија, која је, како је навео, превасходна и најзначајнија.

„Имамо огромно насљеђе које треба чувати, ја сада нијесам само митрополит, већ и ректор Цетињске богословије,па се мора унаприједити и црквено школство. Много је важна комуникација са државом и никада нијесмо спорили надлежност државе за културна добра. Пошто се ми о њима старамо, имамо одговорност да то чувамо. Митрополија је увијек имала и културну дјелатност и гледао сам да, уз редовну дјелатност и службу, да се и духовно и културно просвећујемо, освјешћујемо. Наше је усмјерење духово да се не само изграђујемо у материјалном смислу, већ и духовно и културно„, казао је митрополит.

Подсјетио је на догађаје које је организовао у овкиру Епархије будимљанско-никшићке.

Однос са Ђукановићем

На питање да је спреман као Митрополит, да кад дође вријеме комуницира са Ђукановићем зарад добра народа рекао је да не може баш лако заборавити господину Ђукановићу све што је учинио против МЦП и СПЦ.

„Али ја поштујем и државу и предсједника и не желим да се мијешам у политику. Ако се политика мијеша у Цркву, онда је друго. Ја строго поштујем одвојеност Цркве и Државе. То је начело нове Европе. Никакав проблем, ако има наде да спустимо тензије, и свако да се бави својим послом. Ако је Ђукановић спреман да остави Цркву, ја сам за. Али он то не ради. Он најгрубље говори о Цркви да смо пројекат великосрпског национализма што нема везе са истином. Ми смо Црква Бога живога, институција коју је установио Господ Исус Христос„, рекао је он.

Одговарајући на питање о умијешаности Цркве у државна питања рекао је да се не могу изједначавати изјаве поводом неког догађаја, гдје се неко изјашњава као слободни грађанин.

„На никшићким изборима, држао сам се по страни. Ако сам примио предсједника Владе или предсједника Скупштине, то су ипак представници државе, не политичари. Ако сам примио њих, да ли то значи да сам се ја умијешао у изборе? Не можемо ни ми против овог свијета. Тиме сам показао поштовање државе. Предсједник државе примјера ради, никад није хтио.

Моје бављење политиком је јасно из мог пређашњег рада. Никад се нисам бавио политиком осим кад се политика умијешала да повриједи слободу наше вјере. Тад смо строго поштовали све законе, држали се Јеванђеља, и ту се видјела снага вјере. Зашто је народ то подржао? Зато што се нисмо изједначили ни са једном странком, али јесмо били против тад актуелног режима„, рекао је Митрополит.

Објашњавајући поводе састанка под манастиром Острог истакао је да је у неким тренуцима потребан разговор. „Политичари са једне стране и ми црквени великодостојници бринемо о истом народу. Нормално је да у неким моментима дође до савјетовања. То апсолутно не значи да смо ми било кога постављали, мицали. Ништа од тога. Ми смо разговарали. Људи који се баве политиком су доносили кључне одлуке. Ми се у то нисмо мијешали„, казао је Митрополит Јоаникије.

Однос са тзв. Црногорском православном црквом

На новинарско питање у вези са тзв. ЦПЦ о недавно урађеном истраживању према којем ЦПЦ подржава 21% а према попису 2011 72% је било за СПЦ те на то какав је став Митрополита према томе, Митрополит је одговорио:

„Свако има право да се удружује и ствара вјерска удружења. Свако може да вјерује шта год хоће. Ми поштујемо. Што се тиче ЦПЦ, коју сте поменули да је регистрована, она није нигдје регистрована при Цркви, већ само у држави. Ниједна Црква је не признаје. Не постоји ни један храм у ком канонски они могу да служе. Шта ми имамо ту да причамо? Поштујем њихову слободу, али немају право да посежу за нечим што није њихово. Континуитет МЦП односно СПЦ у Црној Гори је јасан! Блистав! И историјски, имовински, правни, као и сваки други. Ми немамо проблем са ЦПЦ докле се она бави својим послом у свом дјелокругу. Када оно хоће да узурпира оно што није њено, то и народ брзо региструје.

Много пута је та организација послужила само за политичку употребу. Гдје су њени вјерници? Они људи на Цетињу што су се бунили тамо? То је мали број Цетињана„.

На констатацију да је једно вријеме ЦПЦ се звала аутокефална, и сачувала је Пећку Патријаршију. Св. Петар је имао бијелу камилавку, што носе поглавари Цркве а да то то не носи, већ носи Патријарх у Београду, одговори:

„Његош је имао. То није знак аутокефалности. Сваки руски митрополит носи бијелу камилавку. Поглавари неких других словенских цркава такође носе бијелу камилавку. Она је названа аутокефалном у вријеме краља Николе. Али са црквеног становишта није имала аутокефалност. Није је тражила, нити је добила. Она је саму себе тако доживљавала, као једини слободни дио Пећке Патријаршије. Лазар Томановић, предсједник Владе у вријеме краља Николе управо о овоме и говори. Она је имала српски идентитет. И када су се створиле могућности за обнову, Митрополија је дала огромни допринос обнови. Тиме је потврдила ту борбу за слободу од укидања Патријаршије 1766 године„.

Митрополит Јоаникије је рекао да се држи онога чега су се држали сви његови претходници – по народности Срби, по државности Црногорци. Рекао је да је капела на Ловћену насилно сружена и да је угрожен аманет и дјело Његошево. Он је рекао и да вјерује да ће се народ покајати и на својим раменима изнијети камење на врх Ловћена и вратити капелу. „Кад будемо враћали капелу на Ловћену, враћаћемо је само у функцији измирења Црне Горе и Црногораца“, рекао је митрополит те да се капела на небо вазнијела и на небу постоји.

„Капела је као оно зрно пшенице које умире али рађа стоструко“, рекао је Митрополит.

Митрополит је казао да поштује свако национално изјашњавање.

„Са свим могућим поштовањем их прихватам. То је њихово право. Ја имам своје виђење историје. Ја се тога држим, што је дефинисано у доба Петровића. То су поштовали сви моји претходници, и тако су се осјећали. Рецимо владика Данило Петровић, утемељивач лозе Петровића, он се потписивао не само као митрополит, већ као војводич српској земљи. Осјетили су потребу да дефинишу и то питање. Званична дефиниција је била, да су православци у Црној Гори национално Срби, а држављанством Црногорци„.

„Људи из власти очекивали црквени сепаратизам“

Недавно је Влада наложила катастру да Цетињски манастир пређе у власништво државе а Пријестоница је изгласала да власништво пређе у ЦПЦ. Предмет преписа цркава и манастира је био мотив за литије, а сад се то десило и зашто нема сад литија упитао је водитељ.

„Урађена је незаконита ствар. Једном кад се уради незаконита ствар треба доста времена да се исправи. Власништво Цетињског манастира од Ивана Црнојевића, па до митрополита Данила и митрополита Амфилохија. Власништво је јасно. Припада МЦП. Када је доношен закон о пријестоници, они су то језгро Цетиња прогласили власништвом пријестонице. Урадили су незакониту ствар. Не може нико никоме да одузме имовину на такав начин. Тај препис је извршен. Направљена је грешка. Ми смо уложили жабле. И сада, уколико би Пријестоница донијела било какав акт о новој промјени власништва, то би било незаконито и служило би само новом подизању тензија и бацање прашине у очи. Треба имати стрпљења и оставити питање власништва правницима.

За државу је споран тај упис на Пријестоницу јер је то незаконита ствар. Уставни суд је оборио ту одлуку Пријестонице. Чак су се и приватне куће нашле у власништву Пријестонице. Око 5000 власника имовине су такође били у незавидној ситуацији јер сви посебно морају да покрећу поступке у катастру да би вратили своја имања и постали њихови власници„, одговорио је Митрополит.

Говорећи о Темељном уговору, Митрополит истиче:

„Да пођемо од чињенице да је Црна Гора потписала уговоре са другим вјерским заједницама, што је потпуно нормална ствар. Са СПЦ није нико разговарао. Покренули смо иницијативе са претходном влашћу, и нико нам није одговарао. У формулацији из 2012 је била формулација Српска Православна Црква, односно епархије СПЦ, а онда у даљем тексту Православна Црква. Видите, Православна Црква не постоји у Уставу СПЦ. Не постоји само Православна. Назив Православна Црква Црне Горе је изазвао доста недоумица. Много људи је то тумачио као да се мијења статус Цркве у Црној Гори“.

Митрополит Јоаникије је рекао да је у Темељном уговору стајало назив „Православна црква“ што је изазвало тумачења у јавности. Према његовим ријечима, СПЦ је јединствена и никада није било сепаратистичког црквеног покрета те да она не може порећи свој историјски, светосавски, православни идентитет. Он је рекао и да је та прича потекла од представника бивше власти јер су они то прижељкивали.

О. Гојко Перовић није сепаратиста и један од бољих теолога у Црној Гори, рекао је Митрополит Јоаникије. „Титула архиепископа није ни укинута, она нема потребе тренутно да постоји. Постоји тренутно у Хрватској. Синод је одлучио да Епископски савјет постоји и даље у Хрватској. У историји СПЦ у Црној Гори је увијек била одлука да се архијереји једне помјесне цркве састају и да њихове одлуке имају значаја на локалном нивоу. Исто као и свештеници. То не мора да има неку законску основу, јер је то обичај од давнина, и ми се састајемо мимо институције Епискоског савјета„, казао је.

Митрополит Јоаникије о вјеронауци и вакцинацији

„Опет се морамо вратити на право. Да ли ми имамо то право? Да ли грађани, вјерници, дјеца, имају право на вјерско образовање. Они плаћају порез држави, грађани су ове државе. Тражи се само од нас, ради мира у Црној Гори, бришемо своја права? Зашто нека друга страна која у суштини нема никаквог аргумента, тобож проевропска а у суштини антиевропска то од нас тражи? Што буде више права, биће мање подјела“, рекао је Митрополит.

Говорећи о вирусу корона и вакцинацији Митрополит је истакао да није тачно да је религија против медицине.

„Ја сам се вакцинисао, али морамо поштовати слободу људи. Ја сам се вакцинисао због превеликих дужности и обавезе да будем с људима. Увијек позивам људе да поштују медицину, али морам да поштујем и слободу сваке личности. И религија поставља слободу избора. Не можемо од друштва правити тор. Треба људима говорити, али не могу ја бити тај који ће објаснити људима да се вакцинишу иако сам се ја вакцинисао. Љекари морају о томе говорити. Организујте те емисије, и Ви ћете допринијети у сваком погледу. Ми се молимо Богу за здравље људи. Овај нови талас је опасан. Људи морају бити одговорни, и морају чути глас најбољих љекара„, рекао је он истичући да то треба да буду љекари који и различито мисле а да ће тиме допринијети и едуковању народа.

Преузето ИН4С