Меденица: Сетимо се како су се појединци бунили против враћања двоглавог орла у грб, химне Боже правде или повратка веронауке у школе

Интервју за сајт Српска историја води Бранко Димески

-Ви сте директни потомак славних српских јунака Вука (унук) и Српка (братанац). Сигурно привилегија, али и обавеза према вашим претцима и будућим покољињима.

Да, колико је то у прошлости било тешко носити, када је моја цела породица као једина четничка у граду била ‘обележена’, када смо као деца, баш попут Престолонаследника Александра који је као беба проглашен државним непријатељем, били често на удару и када смо све то стоички издржали, коначно је дошло време победе истине над неистином и правде над неправдом, и када та чињеница представља заиста велику част али сигурно и велику обавезу. Свестан сам да је доста очију уперено у мене и мој рад и трудим се да на сваком месту и у свакој прилици будем достојан славног презимена које носим.

-Један сте од иницијатора  и као  члан одбора заслужни сте  за   подизање споменика Краљу Петру Првом Великом Ослободиоцу у Инђији, првог споменика једном од чланова Краљевског Дома Карађорђевића у тадашњој Југославији.

Да, истина је да сам као најмлађи члан, тада чак малолетан, био у тиму тих сјајних људи, најбољих инђијских домаћина, који су се осмелили да подигну први споменик једном од Карађорђевића у тада Југославији. Није то тада било ни најмање наивно ни лако али смо успели. А колико смо били у праву говори чињеница да је данас споменик Краљу Петру Првом Великом Ослободиоцу једно од најуређенијих и најпосећенијих места у Инђији.

-У тиму сте  за обнову Манастира Бешеново на Фрушкој Гори, јединој задужбини Немањића у Срему.

Случајно сам у једном дневном листу видео мали чланак да Отац Арсеније креће у обнову те Немањићке задужбине и већ сутра ујутру сам био на лицу места. Представио сам се овом сјајном Игуману и понудио сам му помоћ. Тај мој гест је одушевио Оца Арсенија и одмах смо кренули у акцију. Од крчења шикаре, копања, прављења бетона, утоварања и истоварања и свих других физичких радова па до сјајних донаторских вечери за обнову манастира Бешеново успели смо да анимирамо много људи посебно оних имућнијих тако да је Богу хвала ова Светиња преко ноћи поново никла и данас сија оним сјајем којим је сијала и у доба свог задужбинара сремског Краља Драгутина Немањића. Са дивном Мајом Ковачевић из Краљева смо снимили и једну прелепу песму ‘Васкрсло је Бешеново’ која је постала заштитни знак овог Манастира. Сигурно је да сам срећан што сам део тима који је обновио ову Светињу коју су усташе до темеља разрушиле како би затрли траг да су Немањићи икад били на Фрушкој Гори али ето велики је Бог па поново сија истим сјајем.

-Члан сте  Одбора за подизање споменика  поводом дочека и представљања бисте Краљице Марије у суботу 10. јула 2021. са почетком у 19 часова у Галерији Кући Војновића у Инђији. Кажите нам нешто више о значају овог догађаја?

Дуги низ година у мом граду постоји жеља да се подигне споменик најомиљенијој српској Краљици, жени мученици која је свој живот посветила помоћи другима. У марту месецу смо окупили најбоље инђијске домаћине и решили смо да кренемо у реализацију. Ти дивни људи су мени указали поверење да будем на челу Одбора за подизање споменика Краљици Марији у Инђији што представља изузетну част. И данас после мање од четири месеца ми имамо готову бисту што је фантастичан резултат. Да, у суботу 10.јула ћемо уз коктел направити свечано представљање бисте нашим суграђанима са жељом да тај успех и примерено прославимо јер разлога за славље сигурно има. Напомињем да ће ово бити први споменик Краљици Марији у Србији и тим је наше дело још веће. Дошло је време да се Срби бар делимично одуже Краљици коју је народ због свог великог дела назвао – Мајком.

-Недавно сте боравили на Косову и Метохији. Посетили сте дом честите породице  Ненада и Сање Васић из  Врбовца. Шта за вас представља могућност да боравите на Косову и Метохији, и да  са људима добре воље помажете мештанима Косовског Поморавља?

Верујте ми да сам још увек под утиском недавне посете нашој Светој Косовско-Метохијској земљи. То је осећај који вам само Косово и Метохију могу приуштити. Волим да кажем да смо ми уназад годинама сејали семе љубави, пажње и бриге према нашем народу на Косову и Метохији и да је данас то семе израсло у најлепша пријатељства и да данас чини ми се нема места на Косову и Метохији у којем немамо бар по једног пријатеља или у којем нас не чекају нечије раширене руке. Народ препознаје чисто срце и зато су ти дочеци баш као да смо род рођени. Дочек у часној и честитој кући Васића у Врбовцу је био одговор ових дивних људи на нашу велику Васкршњу акцију за децу у Косовском Поморављу када смо поклонима обрадовали чак 2400 деце што је била највећа акција икада одрађена у једном дану за српску децу на Косову и Метохији . Та дружења са чуварима нашег огњишта нам дају нову снагу и нову енергију за следеће акције а сигуран сам да и њима много значи сама чињеница да неко и у овим тешким временима мисли на њих.

-Добитник сте – Видовданске плакете- Општине Ранилуг.

Сигурно једно од најдражих признања, а добио сам их доста до сада, представља управо та Плакета добијена из руку нажалост трагично настрадалих тадашњег градоначелника Градимира Микића и председника Скупштине Саше Алексића. Ти људи, тачније те громаде од људи, су ми сваки пут приређивали дочеке на највишем нивоу који су се трајно урезали у моје срце. А када плакета носи још и назив Видовданска онда је њена цена немерљива. Годинама уназад са пријатељима из Сремске Митровице посећујем ово место и те посете су створиле нераскидиве везе међу нама, праву братску љубав, и увек волим да нагласим да баш у Великом Ропотову срце некако посебно закуца.

-Колико је неговање веза матице, (Србија) са дијаспором  важно?

Јако је важно неговање тих веза и успостављање што чвршћих контаката. За време Краљевине Србије држава је школовала своје најбоље ђаке у иностранству како би тамо стечена знања пренели у својој земљи, док је доласком комуниста на власт Србија постала прави расадник слања својих најбољих студената у иностранство без повратка. Србија мора још више да се модернизује и да ствара услове како би наши најбољи стручњаци поново почели да се враћају кући а што се тиче наше дијаспоре наравно да је од врхунског интереса добро сте рекли ‘неговање’ најбољих односа са њом. Лично, дао бих право гласа сваком Србину где год да живи.

-Србија има и престо и престолонаследника. Карађорђевићи су чистокрвна лоза, потомци вође Првог српског устанка и водиља Равногорског покрета. Шта за српски народ представља обнова Краљевине Србије?

Пошто сте са Косова и Метохије морам Вам рећи да је наш народ са Свете земље свакога дана у мислима и молитвама свих чланова Краљевске породице Карађорђевић. Посебна је брига Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине како, у каквим условима и околностима, и од чега живите. Управо они већ две деценије шаљу велике пошиљке помоћи како појединцима тако и установама на Косову и Метохији.

Обнова монархије је враћање нашег Крштеног имена, баш оног кога смо од Бога добили. Доста смо се више представљали лажним именом. Обнова монархије је и решавање једног усуда из прошлости без чијег решења нам нема будућности. Подсетићу Вас да смо своје најславније дане у историји имали под именом Краљевина Србија, да смо под тим именом знали само за победе и да смо под тим именом имали највећи углед у свету.

Данас на свету нема чистије лозе од наших Карађорђевића, и што пре то схватимо биће нам боље. Краљ је најјачи симбол стабилности и просперитета државе.

Сетимо како су се појединци бунили против враћања двоглавог орла у грб, химне Боже правде или повратка веронауке у школе а данас баш ти када су видели колико је то лепо и добро су главни заговорници управо тога, тако ће бити и са обновом монархије. Само је жеља да Срби што пре то схвате.

За сајт Српска историја интервју водио Бранко Димески

Извор Српска историја