Срби Црне Горе

Киковић: ВАСОЈЕВИЋИ СЕ УЈЕДИНИЛИ СА СРБИЈОМ ПРЕ ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ И ДОНЕЛИ “БЕРАНСКЕ ОДЛУКЕ“ ЗА ИСТУ

Горан Киковић, историчар, аутор књиге Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914 до 1918.године и предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине Подржавам иницијативу академика Матије Бећковића, који је рекао„Нека потомци туже државу Црну Гору због клеветања њихових предака“.

Ми Васојевићи смо се прије Подгоричке скупштине ујединили са Србијом и за то постоје бројна документа и докази. Агитација о уједињењу Црне Горе са Србијом добила је 24. октобра своју пуну потврду на великом народном збору у Андријевици на којем се Васојевићки народ изјаснио за проглашење уједињења Црне Горе са Србијом.
Ослобођењем Берана 13. октобра 1918. развила се интезивна агитација за уједињење Црне Горе са Србијом. Бивши министар Милосав Раичевић је преузео дужност окружног начелника у Беранама и сазвао збор на којем је народ изгласао присаједињење Доњих Васојевића Србији и писмену одлуку о томе послао, по учитељу Томи Јоксимовићу, команданту српске 2. армије војводи Степи Степановићу. Из Андријевице је централни извршни одбор за уједињење прешао у Беране, гдје је донио одлуку о расписивању избора за Велику народну скупштину у Црној Гори. Такозване Беранске одлуке. Централни извршни одбор је, на сједници у Беранама од 25. октобра до 7. новембра 1918. године, прописао Правила за бирање народних посланика за Велику народну скупштину.
Проглас о расписивању избора и Правила за бирање народних посланика за Велику народну скупштину, послати су из Берана 27. октобра окружним начелницима у Црној Гори, с налогом да се организују избори по капетанијама, варошким општинама и срезовима. За одржавање зборова и избор повјереника дат је рок од седам дана, док је у неким мјестима, попут Цетиња, за те послове преостало тек три дана. Читавим изборним процесом руководио је Централни извршни одбор преко својих повјереника и изасланика који су сазивали зборове и сједнице и утврђивали резултате избора. Избори за ову Скупштину, која је позната и под именом Подгоричка скупштина, одржани су 19. новембра 1918, на територији Црне Горе у границама до почетка Првог свјетског рата. Свака је капетанија бирала по два, а у крајевима ослобођеним у току Првог балканског рата сваки срез је бирао по три посланика. Градови са мање од 5000 становника су бирали по једног посланика, а они са више од 5000 по два посланика. Бирало се јавним и посредним гласањем, на тај начин што би свака капетанија на јавним зборовима изабрала 10 повјереника, срезови по 15 и варошке општине по 5, односно 10 повјереника. Повјереници из округа су на заједничкој сједници поименичним гласањем изабрали посланике за округ. Овјерени записници о избору повјереника и посланика достављени су Скупштини у Подгорици.
Од укупно 165 посланика који су делегирани за Велику црногорску скупштину у Подгорици 32 их је било из андријевичког и беранског округа, од којих су више од једне трећине били просвјетни радници. Међу њима су била и три бивша министра Црне Горе: Спасојевић, Раичевић и Бакић.Посланици Васојевићи представљали су, са незнатним изузецима и бјелопољски, плавогусињски и рожајски крај. За округ андријевички, коме је припадао и плавогусињски крај, посланици су били: Јанко Спасојевић, Зарија Вуковић, Љубо Бакић, Велимир Јојић, Марко Ћулафић, Ново Вугделић, Љубо Вуксановић, Новица Поповић, Божидар Томовић, Радослав Јагош Вешовић, Саво Спасојевић, Радоје Николић, Ристо Јојић, Томица Ивановић, Саво Пауновић. За округ берански, коме су припадали рожајски и бјелопољски крај, посланици су били: Милосав Раичевић, Прокопије Вековић, Милан Поповић, Никодим Цемовић, Љубомир Поповић, Александар Поповић, Тома Јоксимовић, Мило Делевић, Александар Бојовић, Милош Поповић, Крило Балшић, Никола Мићовић, Андро Савић, Богдан Обрадовић, Радосав Јоксимовић, Вукајло Девић, Милић Дабетић.
У депутацији која је послије скупштине одређена за Београд били су од Васојевића: Милосав Раичевић, Милан Поповић, Јанко Спасојевић и Велимир Јојић. Сва ова имена говоре да су то били најугледнији Васојевићи тога времена и да свако ко помене ове велике црногорске и српске патриоте треба да се подигне са мјеста на којем сједи а не да разни фалсификатори помињу њихова имена у негативном контексту.
Приредио Горан Киковић
Back to top button