Како су се жене облачиле у Србији кроз векове?

Облачење, шминкање, фризура, понашање, су одувек били елементи који су употпуњавали природну лепоту жена и чинили их више или мање модерним. Као и свуда у свету, критеријуми по којима се жена сматрала више или мање лепом, су се кроз векове мењали и у Србији. Мода није само употпуњавала женску лепоту, већ је откривала и друштвени статус жена.

Начин облачења и истицања лепоте у средњем веку у Србији

О моди у средњем веку сведоче многи сачувани писани и сликани документи. У то време одевање у Србији је било једноставно, одевни предмети су били најчешће израђени од вуне, конопље, лана и животињског крзна. Као што ће и касније бити случај, одећа и накит су и у средњем веку јасно одвајали друштвене слојеве. Тако се у ово доба одећа делила на сељачку, грађанску ношњу и на племићки костим.

Женска сељачка ношња се састојала се од кошуље и хаљине, које су биле израђене од грубог платна, а по рубовима су биле извезене свиленим концем и вуном. Ову ношњу је употпуњавао накит који се носио око врата. Девојке које су биле неудате носиле су пуштену косу док су удате жене повезивале косу марамом тако да скривају и врат.
Жене које су носиле грађанску ношњу облачиле су се у богато набране хаљине дугих рукава,које су биле стегнуте у струку, са бордуром око врата и по рубовима. На главама су носиле дуге велове.

Рукави на туникама које су носиле племкиње били су узани и завршавали су се у шпиц, а тунике дуге и затворене, са малим прорезима испод врата. Они би се закопчавали низом ситних дугмади. Одело је било од дезениране тканине, украшено первазима. Огртач је био без рукава или са просеченим висећим рукавима. Од накита су носиле велике минђуше.

Крајем средњег века племићка одећа постаје мало слободнија па почињу да се носе две хаљине – доња, са уским дугим рукавима, и горња, са прорезаним рукавима, у струку пресечена широким појасом, одакле пада у богатим наборима.

Мода у Србији за време турске окупације

С обзиром на то да су Срби пет векова били под турском окупацијом, живот у Србији се у то време одвијао по правилима Османског царства. Тај утицај се примећивао у свим сферама српског живља па се тако одражавао и на начин облачења српских жена. Иако су припадале српском народу морале су да се облаче по правилима које је постављао окупатор. У то време се јако водило рачуна на смерно понашање жена. Смерност је главна карактеристика и женског одевања тада. Карактеристично је да су српске жене морале да носе мараме, није им било дозвољено да иду пуштене косе. Одећу су чиниле дуге сукње и кошуље дугих рукава.

Облачење Српкиња после ослобођења од Турака

У 19. веку се у Србији осетио снажан утицај европске културе који се одражавао и на промену облачења и понашања српских жена. Под утицајем европске културе али и сачуваних орјенталних елемената облачења, у Србији се средином 19. века ствара такозвана српска градска ношња која постаје типична за жене у српским градовима. Ова ношња је представљала мешавину орјенталних и европских одевних предмета а израђивала се од скупоцених тканина са златним и сребрним везом.

Тада настаје и српска народна ношња којом се и данас чува традиција српског народа. Састоји се од плисиране кариране сукње са кратким прслучетом украшеног дукатима. На ногама се носе опанци а у коси се обицно налази цвет. Међутим, у неким деловима Србије су се носили и одевни предмети који су ношњу тог краја издвајали од типичне српске народне ношње. Тако су се нпр. у врањанском крају као народна ношња носиле свилене димије јарких боја, док су у јужнијим и источним деловима Србије жене марамама које су везивале на глави употпуњавале своју ношњу.

Крајем 19. века европска мода доста утиче на облачење жена у Србији тако да све више почињу да се носе кринолине, тешке сукње у облику звона стегнуте обручем, и турнир, јастуче које су жене стављале позади испод сукње. Уз кринолину горњи део је обицно била кошуља уских рукава. Овакав начин облачења у 19. веку био је карактеристичан за жене вишег друштвеног статуса. Свој раскошан изглед употпуњавале су скупоценим накитом, торбицама, лепезама, рукавицама, марамама и сунцобранима. Жене које су биле из нижих друштвених слојева остале су верне ношењу народних ношњи све до краја овог века.

Мода 20. века у Србији

20. век доноси многе новине у истицању женске лепоте и начину облачења тако да се слободно може рећи да је овај век револуционаран по питању моде. Под утицајем светских модних трендова долази до великих промена код облачења жена у Србији.

На самом почетку 20. века још увек су у моди елегантни одевни комади који истичу женску лепоту.

Већ од четрдесетих година женска одећа добија мужевнији изглед, па панталоне постају све модерније. Поред панталона још увек су се носиле и луксузне елегантне хаљине, али знатно слободнијег и лепршавијег кроја.

Средином века жене почињу да се више боре за своју једнакост са мушкарцима и за своја права што се одражава и на начин њиховог облачења. Почињу да носе кратке сукње, панталоне, хеланке. Боје које преовлађују су дречаве и слободније.

Деведесетих година 20. века долази до најзначајније промене у начину одевања код жена. Почињу да мешају стилове, све више се носе панталоне, тренерке, џинс.

Данас је у моди све дозвољено. Долази до мешања различитих стилова тако да се чини да ни једна одевна комбинација данас није погрешна. Жене се облаче знатно слободније него некада, њихове одевне предмете чине панталоне, кратке и дуге сукње и хаљине, џинс, мајице, кошуље, сакои, капути, јакне. Од обуће се код жена такође може видети све од патика до изузетно елегантних ципела. Што се тиче шминке, она данас заузима заначајно место када је истицање женске лепоте у питању. Шминка може да буде природна али и јако упадљива. Како год, представља битан детаљ који употпуњава целокупан изглед жена.

Савремено доба је са собом донело и естетске корекције ка којима жене све више посежу у жељи да промене на себи оно чиме нису задовољне. Мишљења о естетској хирургији су подељена, па се неке жене подвргавају хирушким захватима без икаквих предрасуда док неке истичу своју лепоту одећом и шминком или једноставно негују свој приподни изглед.

Било како било једно је сигурно: свака жена је лепа; а облачење, накит, фризура, шминка и понашање су само детаљи којима може да истакне и употпуни своју лепоту.

Аутор: Александра Савић

*Александра је заљубљеник у српски језик и књижевност и сматра да је језик једног народа највеће богатство које се треба неговати и чувати

Преузето: iserbia.rs