Бранко ДимескиЗанимљивостиПравославље

Како је Србин са Космета учествовао у изградњи ПРАВОСЛАВНЕ КАПЕЛЕ У НОРВЕШКОЈ

Бранко Димовић Димески: године  пролазе а срце  тужним откуцајима указују  ритам који  одзвања - Тамо Далеко, подсећа на припадност и да ниједна даљина није тако  далека, колико је важно да не заборавимо своје корене.

Морао сам кренути пут Норвешке, док је  срце  најтужнијим откуцајима најављивало бескрајну тугу. Зар да  опет да напустим моје огњиште, моју Србију. Прошло је  четрнаест година када сам кренуо  пут Норвешке, нисам могао понети моје најближе, родбину, пријатеље… Понео сам  заставу моје државе и у сузама кренуо пут  далеке  Норвешке.

Године  пролазе а срце  тужним откуцајима указују  ритам који  одзвања – Тамо Далеко, подсећа на припадност и да ниједна даљина није тако  далека, колико је важно да не заборавимо своје корене.

Господе, нека буде воља Твоја!

Наиме пре неколико година   упознао сам брата Јоханеса Сулберга, великог пријатеља Срба, који је изразио жељу да уступи своје имање за изградњу православног храма. То ме је толико обрадовало да сам одмах кренуо да уз Божију помоћ обавим дело угодно Богу. Била је зима а температура испод нуле.

Нисам обраћао  пажњу на временске услове док сам огромном мацолом рушио стари оронули објекат на којем је требало изградити капелу. После неколико дана рада придружио ми се Александар и Ненад. Радило смо испуњени радошћу јер смо осећали да је Бог  био са нама. Напокон капела је била готова, а верници су почели да долазе на света Богослужења. Иконе које су стигле са Хиландара и  манастира широм Србије, додатно су нас духовно крепиле.

Господе, нека буде воља Твоја!

Фотографије изградње капеле…

Пише: Бранко Димовић Димески, продуцент и писац

Back to top button