Југославија је марта 1941. потписала бољи споразум са Хитлером, него Драшковић, јула 2005. са НАТО
Свилановић започео, Давинић одрадио, Вук потписао, за Споразум знали сви и у Влади Србије
Пише: Влада Динић
„ У Србији си, странче, и твоја слобода и част су на сигурном“
(Колумбијски песник, Неофтали Сандовала, 1998.)
Ову мисао песника Неофтали Сандовала прочитао сам поодавно, али сам се, одмах, по обзнани дуго најављиване декларације : „Преокрет – Србију у Европу, Европу у Србију“, Вука Драшковића, , Чеде Јовановића, неких минорних странака, НВО и групе проевропских интелектуалаца, пре би се рекло, еврофанатика – ових дана, нагло подсетио, као што сам је се сетио и после потписивања „Споразума“ Вука Драшковића (у име СЦГ?!) и Јап де Хоп Шефера (у име НАТО), и почео да размишљам да ли је Србија слободна и сигурна у Србији?
Да ли је Србија у Србији слободна, или је под окупацијом, пре свега својих домаћих људи, који, можда, опчињени страхом од Хага и Трибунала чине и оно што, вероватно, никад чинили не би… Или, зашто не, зарад личне користи и опште штете?!
Зато, ево, и списка иницијатора и подржавалаца велике проЕУропске иницијативе, усудио бих се да кажем, антисрпске, да се зна који су, и да остане, негде – записано…
Цео текст декларације стављамо читаоцима „СВЕДОК“ да процене – шта се иза брда ваља.
Апел – Преокрет – Србију у „Европу, Европу у Србију“ иницирали су и у своје и у име организација које воде потписали:
политичке странке: Либерално демократска партија – Чедомир Јовановић, Српски покрет обнове – Вук Драшковић, Социјалдемократска унија – Жарко Кораћ…
Регионалне странке, партије и организације мањина: Санџачка народна партија, Демократска партија Санџака, Савез бачких Буњеваца, Одбор за људска права Прешева и Бујановца – Белгзим Камбери… Синдикат који је био у Влади Зорана ђинђића – Асоцијација слободних и независних синдиката – Ранка Савић и Драган Миловановић.
(Овај Апел био би немогућ без иницијативе, помоћи и подршке организација и појединаца из цивилног друштва).
До сада су апел потписали и:
Латинка Перовић, Рајко Даниловић, Мирко Тепавац, Соња Бисерко, Хелсиншки одбор за људска права, Миљенко Дерета, Грађанске иницијативе, Маја Мићић, Иницијатива младих за људска права, Борка Павићевић, Центар за културну деконтаминацију, Весна Петровић, Београдски центар за људска права, Милан Антонијевић, Комитет правника за људска права, Јелена Милић, Центар за евроатлантске студије, Душан Богдановић, Фонд Биљана Ковачевић Вучо, Павел Домоњи, Иван Кузминовић, Изабела Кисић…
Идеја Србију у Европу, Европу у Србију шира је и универзалнија од политичких странака, синдиката, невладиних организација… Због тога смо поносни, кажу осмишљивачи Декларације, на имена истакнутих личности из јавног живота које су овај проглас до данас подржале. Међу њима су:
Бора Тодоровић, Јелисавета Сека Саблић, Филип Давид, Видосав Стевановић, Пуриша ђорђевић, Мирко ђорђевић, Предраг Кораксић, ЦОРАX, Ратко Божовић, Светислав Басара, Бошко Јакшић, Драгољуб Тодоровић, Срђан Ћешић, Коста Бунушевац, Јосиф Татић, Јања Беч Неуманн, Владимир Кравчук, Драго Ковачевић, Горан Марковић, Фахри Муслиу, Павле Секеруш, Мирјана Карановић, Јован Ћирилов, Мирко Гаспари, Ирфан Менсур, Ивон Јафали, Вељко ђуровић, Срба Траванов, Драган Великић, Мијат Лакићевић, Миладин Ковачевић, Милојко Пантић, Добривоје Танасијевић – Ден Тана, Оливера Јежина, Миша Бркић, Предраг Сарапа, Надежда Гаће, Динко Грухоњић, Ивана Бајић, Срна Ланго, Никола ђуричко, Горан Јевтић, Стеван Филиповић, Бранислав Трифуновић, Лена Богдановић, Никола Чутурило, Биљана Цинцаревић, Влада Дивљан, Никола Којо…
Зашто их поименице помињем. Прво, рекох, да се не заборави, а друго, да не бих препричавао Декларацију (објављујемо је у целости) само ћу, овде, на овом месту да поменем један делић те Вукове и Чедине, пре свега, умотворине:
„… Одбијамо да се повлачимо и правимо компромисе с антиевропским узурпаторима наше будућности. Не смемо и немамо право да одступимо пред истим идејама које су нас деведесетих гурнуле у крваву авантуру, која се окончала историјски највећим поразом Србије и српског народа. Ми смо завршили у избегличким колонама и редовима пред амбасадама земаља у које су нам отишли најближи, док је Србија осрамоћена злочинима који су у њено име почињени према другим народима и њој самој. Те снаге су се сада ујединиле око заједничког циља, да подигну барикаде на свим путевима који нас воде ка Европи…“
Дакле, да тужно није, могло би да буде: вратите се на део списка потписника?!
Ко је од њих завршио у избегличкој колони?
Нико!
Пре би се рекло да су завршили у вилама на Дедињу, или су освајачким походом присвојили, рецимо „Чика Љубину“ улицу, или у пре(тетим) демократским становима од десетине ари!
Или, ко је од њих чекао у редовима пред амбасадама, претпостављам за визе?! Али, ту су у праву, већина ових потписника је свакодневно у реду пред амбасадама ЕУ и НАТО земаља, чекајући на пријем, или и тад су се грабили на – коктел, поводом Дана независности, или неког другог важног дана у историји тих земаља које су без одлуке Савета безбедности 78 дана бомбардовали СЦГ. (ПС: Ако ми не верујете, у наредним бројевима објавићу слике многи са списка подржавалаца Декларације и идеје, на пријемима и у редовима да се уђе на „иће и пиће“)!
Мајке ми…
Добро, али откуд ми идеја да „Вуков споразум у име СЦГ са НАТО поредим са Споразумом из прадавне 1941. године старе и труле Југославије са Хитлером?!
Само, пре него што објасним, да подсетим: „Кад почне рат, прва жртва је истина. После смрти истине – долазе лаж и обмана; народ је кљукан пропагандом.
А кад рат престане, званични кругови немају храбрости да то признају и веровање у пропагандну митологију се наставља“, рекао је 1970. Ричард Кросман (Рицхард Цроссман), лабуриста, неколико пута министар у владама Велике Британије, који је за време Другог светског рата служио у Министарству психолошког ратовања.
Рат са НАТО пактом је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, ваљда, за узврат, као гест своје добре воље – отимају – територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену. Само, на северу КиМ је ситуација на терену другачија, али тај терен за НАТО и ЕУ силнике не важи – суспендован је!
Истина, за многе мондијалисте, овде, као да рата и бомбардовања није ни било. Као да бројни споменици неколико хиљада недужно убијених цивила не постоје…Као да их нема.
Они, ЕУрофанатици (а и еврро се љуља у самртном ропцу!) нит виде споменике, нит виде рушевине, а онколозима је забрањено да обелодањују податке колико је житеља Србије умрло од галопирајућег рака, леукемије и других знаних и незнаних болести, проузрокованих у акцији „Милосрдни анђео“ који се бацакао бомбама са осиромашеним уранијумом!?
Сад, полако, пошто је прва жртва рата – истина сахрањена, на видело дана испливавају и лажи и обмане.
Тадашње и садашње.
Јасно је да Вук Драшковић није САМ осмислио Споразум и са Јап де Хоп Схефером потписао то што је својим парафом оверио.
Јасно је да у целој причи из 2005. улога тадашњег (касније сателит министра војног) Првослава Давинћа – није занемарљива.
Сад је, ваљда, шест година после, после овог што нам се (опет) догађа – јасно зашто је било битно и хитно разбити до краја Војску Југославије, па Војску СЦГ и сад смањити ватрену моћ Војске Србије.
Шта ће нам наша војска, кад ће НАТО да нас чува (прочитах, у то доба, а где би другде, но на сајту Б92, у рубрици коментари на вест?!).
Уз то, јасно је да ни остали „чимбеници“ тадашњег Савета министара нису могли баш толико да буду неупућени, колико су се правили луди и немушти, а још мање је било могуће да ни ондашња владе Србије и Црне Горе није имала појма – шта је то Вук Драшковић – потписао!
А потписао је: одузимање дела суверенитета Србији и Црној Гори на неодређено време!
То што Споразум није ратификован, кога је брига, ступио је на снагу даном потписивања.
Ратификација, је могла и сутра, и јуче, а може и никад!
Споразум важи!
Због одбијања тих или сличних услова у Рамбујеу (које је Вук парафнуо), у свету је прво убијена српска истина, а тек онда су уследили 78 дана бесомучни, бестијални и безумни напади НАТО по војним објектима, мостовима, болницама, друмовима, школама, становима, Телевизији, аутобусима, возовима, градским пијацама… Ред „паметне“, ред касетне бомбе, приде оне са осиромашеним уранијумом…
Тад је, те 2005., у миру, зарад одбране Срба на Косову (каква бесмислица и будалаштина!?) СЦГ парафом Вука Драшковића дозволила да постанемо земља ограниченог суверенитета, уз уступање истих оних мостова, путева, рафинерија и другог баш онима који су нам то – рушили и разрушили, а уз то и користе без праве надокнаде.
Да се у овим горким тренуцима мало и нашалим, уколико аутопутем идете до Ниша, са БГ таблицама – путарина је, ваљда, 900 динара!
Уколико уместо БГ имате НАТО таблице – џабе!!
Па кога су тада то Вук Драшковић и његови наредбодавци зезали?
Ма какви зезали, и њих су зезнули, зезнули су нас много раније, а зезају и данас, а да ствар буде тада, шест година раније, још компликованија, побринули су се и тадашњи председници влада Србије и Црне Горе, др Војислав Коштуница и Мило ђукановић, који су се „бранили ћутањем“, а тадашњи и садашњи председник Србије Борис Тадић је, својевремено, своме стаду поручио „да свака прича на тему Споразума руши кредибилитет земље?!“ Истина, и он је, сам, у име државе, са Кондолизом Раис парафнуо споразум (објављујемо га у целини), али…
Дакле, свршена ствар.
Српски речено, „Земљо, отвори се…“
Да ли смо ми, Срби, осуђени на вековни „плес са Вуковима“. Један Вук (Бранковић) је, чини се, неоправдано претворен још прадавне 1389. године у оличење издајства и издајника, а овај модерни Вук (Драшковић), прво 616 година после Косовског боја, па сад 622 године после – прети да помрачи славу Вука Бранковића.
Ипак, у свему томе има и мале олакшице: историјско памћење Срба, пре свега Србијанаца, је и кратко и површно. Ми, Срби (Србијанци) не памтимо ама баш ништа. Јер, да памтимо, знали бисмо да је Југославија (Драгиша Цветковић и Цинцар Марковић), пре 70 година, 25. марта 1941. у Бечу, са Хитлером (оличеном у потпису његовог министра Трећег раја Јоакма фон Рибентропа) потписала сто пута бољи, часнији и поштенији уговор (по Југославију, дакле и Србију) него што је јула 2005. учинио Вук Драшковић.
Ондашња „Политика“, од среде 26. марта 1941. године (коју нам је доставила принцеза Јелисавета Карађорђевић, хвала јој бескрајно) на првој страници је објавила:
Утврђивање односа између Југославије, немачког Рајха и Италији.
ПОД УСЛОВОМ ДА ЗА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА РАТА НЕМАЧКА И ИТАЛИЈА НЕ ТРАЖЕ ПРЕЛАЗ НИТИ ПРЕВОЗ СВОЈИХ ТРУПА ПРЕКО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ
Немачка и Италија потврђују своју одлуку да ће суверенитет и територијални интегритет Југославије свагда поштовати
После потписивања протокола о приступању Пакту трију сила јуче поподне су г. Цветковић и Цинцар Марковић били примљени код г. Хитлера који је с њима дуже конферисаоТо је „Политика“ писала тада (до данас о Споразуму СЦГ – НАТО и Србије и САД још није?!) а сада се види из Споразума Вука Драшковића са НАТО, да су Хитлерови услови били блажи, бољи, повољнији и часнији него ови које је, наводно, због пута у Еуропу парафирао лидер Српског покрета обнове, тадашњи министар спољних послова СЦГ, заговорник беспоговорног пута ЕУропу по сваку цену (и без Косова и Метохије) али и човек чија улога у ратовима на овим просторима, ако је већ о њима реч, није занемарљива.Напротив…
Истина, да не кривим Вука Драшковића превише и унапред, можда је и тада, шест година пре, дакле 2005. кад је парафирао спооразум, а и данас, новембра 2011 зна, што овде нико не зна!?
Можда је Вук још једном видовит?Можда је Драшковић обавештенији од нас обичних смртника, али ако све зна, а ћути, обавезан је да и нама јасно каже о чему се ради.
Овако остаће, а биће тако занавек, на њему анатема народа јер је, из чиста мира, 2005. ускраћен део суверенитета Србији дозволивши нешто што није (у нормалним земљама) дозвољено, учинивши нешто што је непојмљиво…Да подсетимо, народ је (да ли народ, или комунисти уз асистенцију Енглеза?) 27. марта 1941. на улицама срушио Пакт са Хитлером и после неколико дана, 6. априла, бомбардери Трећег рајха су први пут сравнили Београд са земљом.Шта је све то Вук тада потписао, сазнали смо. Сигуран сам да Вуку није и неће бити лако, зар пословично добро обавештени Небојша Човић није, тада, између редова, рекао да је Вук Драшковић жртвован?!
Истина, Небојша Човић није тада рекао – ко стоји иза Вука и ко је Вуку спремио клопку.Министар иностраних послова Рајха
Беч, 25. марта 1941.г.Господине министре председниче!
По налогу и у име Немачке владе имам част да Вашој Екселенцији саопштим следеће:
Поводом данашњег приступања Југославије Пакту трију сила немачка влада потврђује своју одлуку да у свако доба поштује суверенитет и територијални интегритет Југославије.
Примите, господине председниче, уверење о моме одличном поштовању.
Јоахим фон Рибентроп
Министар иностраних послова Рајха
Беч, 25. март 1941.
Господине министре председниче!
У вези са разговорима одржаним поводом данашњег приступања Југославије Пакту трију сила, имам част да Вашој Екселенцији у име владе Рајха овим потврдим споразум између влада сила Осовине и Владе Краљевине Југославије о следећем:
Узимајући у обзир војну ситуацију Немачка и Италија гарантују југословенској влади да са своје стране неће постављати никакав захтев за војну помоћ. Ако југословенска влада ма у које време буде сматрала да је у њеном интересу да узме учешћа у војним операцијама сила Осовине онда ће југословенској влади бити препуштено да са силама Осовине закључи потребне војне споразуме.
Молећи вас да предње саопштење чувате у строгој тајности и да га објавите само у договору са владама сила Осовине, користим ову прилику, господине министре председниче, да Вам изразим своје одлично поштовање.
Јоахим фон Рибентроп
Министар иностраних послова Рајха
Беч, 25. март 1941.
Господине министре председниче!
У вези са разговорима одржаним поводом данашњег приступања Југославије Пакту трију сила, имам част да Вашој Екселенцији у име Владе Рајха овим потврдим споразум између влада сила Осовине и владе Краљевине Југославије о томе, да владе сила Осовине за време рата неће Југославији подносити захтев за одобрење пролаза трупа или транспорта преко југословенске територије.
Дозволите ми, господине министре председниче, да Вам изразим своје одлично поштовање.
Јоахим фон Рибентроп
Свилановић започео, Давинић одрадио, Вук потписао, за Споразум знали сви и у Влади Србије
Е, пошто у овој земљи ништа дуго не може да буде тајна, испоставило се да има много оних који унапред мисле, као на пример Горан Свилановић.
Он је, према службеној белешци (Министарство спољних послова Србије и Црне Горе, Служба за међународне послове Број:19509/1 од 22. јула 2005, коју су сачинили СМПД и ГД за НАТО и ПО), још 4. октобра 2001. добио од тадашњег генералног секретара НАТО Робертсона сигнал за покретање иницијативе за постизање Споразума.
Према подацима до којих смо дошли први разговори су почели 28. фебруара 2002, када је правни саветник НАТО Болдвин Девиц разговарао са тадашњим помоћником СМИП, г. Жутићем, али уз претходну сагласност тадашњег министра Горана Свилановића.
Ствар око „Вуковог“ Споразума је, мање-више мировала до драматичних мартовских догађања на Косову и Метохији, па је на основу политичких процена, додатне иницијативе генералног секретара НАТО-а Шефера од 9. јула 2004. године, интевизиран рад на потписивању.
Министарство одбране СЦГ и Министарство спољних послова су упутили додатну инфоремацију Савету министара о иницијативи НАТО за закључење Споразума о успостављању копнених линија комуникације 22. октобра прошле године.
Десетак дана након тога, прецизније 4. децембра 2004. године, Савет министара је усвојио закључак којим је републичким владама Србије и Црне Горе препоручио да одреде експерте који би чинили правни тим СЦГ за преговоре са НАТО. Задужење је такође дато и Министарству спољних послова и Министарству одбране СЦГ.
И, први интересорни састанак правног тима одржан је 22. фебруара у МСП СЦГ. Том састанку су присуствовали представници: Министарства одбране СЦГ, Управе царине, Министарства финансија Србије, Министарства правде Србије и Министарства спољних послова СЦГ. Свој долазак најавили су и представници МУП Србије и Управе царине Црне Горе, али се нису појавили. Записник са састанка је уручен пристним представницима, а прослеђен је и онима који нису били присутни.
Две недеље доцније, 9. фебруара нови састанак: присутни представници оних ресора који су били и на састанку 22. фебруара, а дошли су, по овлашћењу Владе и представник МУП Црне Горе и Управе царине Црне Горе.
МУП Србије и Министарство за капиталне инвестиције нису послали представнике.
На овом састанку, дакле без представника МУП Србије и Министарства за капиталне инвестиције Србије, договорено је да носилац посла и израду Предлога основа за вођење преговора буде Министарство одбране Србије и Црне Горе!
Министарство одбране је обавило процедуру, сачинило информацију и доставило је Министарству спољних послова СЦГ, Служби законодавства Савета министара, Генералном секретаријату Владе Србије и Министарству иностраних послова Црне Горе, с додатном обавезом да упозна с тим Владу Црне Горе.
Министарство спољних послова СЦГ је реаговало брзо и 21. априла ове године дало је Министарству одбране своје правно и политичко мишљење. На новом састанку координација даљег вођења преговора пребачена је на Министарство спољних послова СЦГ. И не губећи ни часа, МСП СЦГ је 4. јула 2005. године проследило Савету министара предлог за вођење преговора.
Савет министара је 7. јула 2005. усвојио закључак о прихватању извештаја о посети Министарства одбране Главном штабу НАТО, и задужио Министарство одбране и Министарство спољних послова да наставе са реализацијом активности за приступање Србије и Црне Горе Партнерству за мир, као и наставак активности на потписивању Споразума о копненим линијама комуникације.
Савет министара је 15. јула 2005. усвојио Предлог основе за вођење и закључивање споразума и овластио министра спољних послова Вука Драшковића да споразум потпише, а владама република чланица препоручио да одмах приступе преговорима са представницима НАТО о додатним аранжманима. Од 14. до 18. јула вођени су интезивни разговори са Правном службом НАТО да би се прихватиле измене неких делова Споразума. Прихваћен је захтев да ће „транфер опреме, робе и материјала бити обављен у складу са важећим међународним споразумима и изменама о начину транспорта и коридора проласка транзита“, а у међувремену је НАТО, 16. и 17. јула консултовао свих 26 чланица – да би се постигло једногласје у прихватању предлога СЦГ и да приступе потписивању Споразума.
То је отприлке права истина тока и редоследа догађања, који су реализовали потписивање споразума Драшковића и Шефера…
Дакле, нема невиних, али је јасно да читав посао, практично урадило Министарство одбране са Првославом Давинићем, да је о целој ствари био упознат и Савет министара, дакле и Свето Маровић, да је „част“ да парафне споразум припала Вуку Драшковићу…
Споразум СЦГ и НАТО-А о транзитним аранжманима за подршку мировним операцијама
За безбеднији Балкан
Потписивање Споразума изазвало је оштре полемике и поделе у јавности. Ха једној страни нашли су се они који тврде да смо тим чином неколико корака ближи приступању најјачем војном савезу данашњице, док су на другој они за које је тај потпис у најмању руку издаја државних и националних интереса. О чему је, заправо, реч?
Имајући у виду да присуство Нато-а на Балкану има за циљ извођење операција подршке миру које су установиле Уједињене нације и друге међувладине организације ради подршке одржању мира и стабилности у читавом региону;
С обзиром на то да Србија и Црна Гора потврђује спремност да дозволи снагама НАТО-а и земаља нечланица НАТО-а које дају трупе за операције подршке миру да прелазе преко њене суверене територије;С обзиром на то да ће између две стране, НАТО-а и Србије и Црне Горе, бити успостављени одговарајући аранжмани ради одређивања статуса тих снага, као и за дефинисање потребних средстава за такве операције;
Поштујући суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе, сходно резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999), с тим што се подразумева да се одредбе овог Споразума не примењују на Нато, особље Нато а и активности на Косову сходно Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 и Војно-техничком споразуму с њом у вези, нити се тумаче као дерогирање права установљених постојећим међународним инструментима;Споразумели су се о следећем:
Члан 1.
За сврхе овог Споразума следећи изрази имају значења која им се овде дају:
„Операција“ означава подршку, примену, припрему и учешће од стране НАТО-а и особља НАТО-а у операцији подршке мира у региону Балкана;
„Особље НАТО-а“ означава војно и цивилно особље, цивилну компоненту, укључујући особље под уговором које одреди или упути или запосли Организација Северноатлантског пакта, њене земље нечланице НАТО-а које дају трупе, изузимајући локално ангажовано особље;
„НАТО“ означава Организацију Северноатлантског пакта, њена супсидијарна тела, војно седиште и све њене конститутивне националне елементе/јединице које подржавају припрему и учествују у операцији;
„Транзит“ означава неометан пролаз без плаћања, као што се наводи у овом Споразуму, те присуство неопходно за транзит НАТО-а и особља, опреме или робе, материјала, оружја, муниције, експлозива, возила, пловила и ваздухоплова Нато-а.
„Особље“ значи особље НАТО-а и особље под уговором, као што је дефинисано овим чланом.
Члан 2.
Србија и Црна Гора дозвољава слободан пролаз/транзит преко територије Србије и Црне Горе, укључујући ваздушни простор и територијалне воде Србије и Црне Горе, копненим, железничким, друмским, воденим или ваздушним путем за све особље и било коју врсту терета, опреме, робе и материјала, укључујући муницију, који су потребни Натоу за извођење операције. Трансфер опреме, робе и материјала обављаће се у складу са важећим међународним споразумима о непролиферацији.
Члан 3.
Србија и Црна Гора размотриће могућност пружања, но најнижој цени, оних олакшица или услуга које Нато буде сматрао потребним.
Члан 4.
Ради извођења таквих операција, а имајући у виду да је за адекватно извршавање поверених задатака потребна брзина акције, Нато нема обавезу да доставља списак инвентара или другу рутинску царинску документацију о особљу, опреми, потрошном материјалу и залихама који улазе, излазе или транзитирају преко територије Србије и Црне Горе ради подршке операције. Органи Србије и Црне Горе олакшавају свим адекватним средствима све покрете особља, возила и/или материјала преко лука, аеродрома или друмским путем. Возила, пловила и ваздухоплови у транзиту не би требало да подлежу прописима о издавању дозвола или регистрацији, нити осигуравању. Нато не захтева да буде изузет од плаћања разумних цена за тражене и пружене услуге, али се неће дозволити ометање транзита услед преговора о плаћању таквих услуга. Нато унапред обавештава Србију и Црну Гору о начинима транспорта. О рутама ће се заједнички постићи договор.
Члан 5.
Одредбе Конвенције Уједињених нација о привилегијама и имунитетима од 13. фебруара 1946, које се односе на експерте у мисијама примењују се, мутатис мутандис, на особље НАТО-а ангажовано у тим операцијама, осим ако се другачије не предвиди. Штавише, Нато, његова имовина и средства уживају привилегије и имунитете наведене у тој Конвенцији и како је предвиђено у овом Споразуму.
Члан 6.
Сви чланови особља који уживају привилегије и имунитете поштују законе Србије и Црне Горе у мери у којој је поштовање тих закона у складу с повереним задацима/мандатом и уздржавају се од активности које нису у складу с природом операције.
Члан 7.
Србија и Црна Гора признаје да је за особље НАТО-а потребно експедитивно спровести поступак одласка и доласка како би се олакшало одвијање операција. Особље НАТО-а не подлеже пасошким и визним прописима који се примењују на странце. Особље НАТО-а носи са собом идентификациони документ и од њега се може захтевати да га покаже органима Србије и Црне Горе, али се неће дозволити да се таквим захтевима омета или одлаже извођење операција.
Члан 8.
У складу с прописима НАТО-а, те националним прописима, војно особље обично носи униформу, а особље НАТО-а може поседовати и носити оружје ако је за то овлашћено наредбом. Ношење униформе није услов за поседовање и ношење оружја. Органи Србије и Црне Горе прихватају као важеће, без наплате пореза и таксе, возачке дозволе које особљу НАТО-а издају њихови национални органи.
Члан 9.
Натоу се дозвољава да истиче заставу НАТО-а и/или националне заставе консгитутивних националних елемената/јединица на било којој униформи, превозном средству или објекту НАТО-а.
Члан 10.
Поред тога што подлеже одредбама Конвенције Уједињених нација, особље НАТО-а у свим приликама и увек подлеже искључивој правној надлежности својих националних елемената у погледу кривичних или дисциплинских дела које евентуално почини у Србији и Црној Гори. Органи НАТО-а Србије и Црне Горе пружају међусобну помоћ колико год је то могуће у вршењу својих надлежности.
Члан 11.
Као експерти у мисијама, те у складу с конвенцијама Уједињених нација, особље НАТО-а ужива имунитет од хапшења и држања у притвору. Особље НАТО-а које се грешком ухапси одмах се предаје органима НАТО-а.
Члан 12.
Србија и Црна Гора изузима особље НАТО-а и његову конкретну поркетну имовину у транзиту преко територије Србије и Црне Горе од плаћања свих дажбина које се могу установити.
Члан 13.
Србија и Црна Гора дозвољава Натоу да обавља сопствене телекомуникационе везе. Ту спада право да се користе она средства и везе који су потребни да би се обезбедила пуна могућност комуникација, те право бесплатног коришћења у ту сврху целокупног електромагнетског спектра. Приликом коришћења овог права, Нато ће учинити све разумне напоре како би се координисале и узеле у обзир потребе и захтеви одговарајућих органа Србије и Црне Горе.
Члан 14.
Одштетни захтеви за штету или повреде особља или државне имовине Србије и Црне Горе или приватних лица или имовине подносе се на поступак одређеним представницима НАТО-а преко извршних органа Србије и Црне Горе.
Члан 15.
Уколико се не постигне претходни договор, спорови у вези с тумачењем или применом одредаба овог Споразума решавају се између Србије и Црне Горе и представника НАТО-а дипломатским средствима.
Члан 16.
Одредбе овог Споразума се такође примењују на цивилно и војно особље, имовину и средства националних елемената/јединица земаља НАТО-а у вези са операцијом помоћи цивилном становништву, који међутим и даље остају под националном командом и контролом.
Члан 17.
У складу с начелима међународног права, додатни аранжмани могу бити закључени како би се разрадили даљи детаљи. У погледу члана 4. овог Споразума детаљни аранжмани за имплементацију биће израђени без одлагања.
Члан 18.
Србија и Црне Гора даје земљама нечланицама НАТО-а и њиховом особљу које учествује у операцији исте привилегије и имунитете као што су они који се дају земљама чланицама НАТО-а и њиховом особљу на основу овог Споразума.
Члан 19.
Одредбе овог Споразума остају на снази до окончања свих операција подршке миру у региону Балкана или како се стране другачије договоре.
Члан 20.
Овај Споразум ступа на снагу на дан када Србија и Црна Гора обавести Нато да су испуњене све процедуре за ступање на снагу овог Споразума, а примењиваће се привремено од дана потписивања.
*****
У потврду чега, горе споменути прописно овлашћени представници су потписали овај Споразум.
Сачињено у Београду, дана 18. јула 2005. године, у два оригинална примерка на српском, енглеском и француском језику, при чему су сва три текста једнако меродавна.
Споразум Србија – САД
НАТО је НАТО, АМЕРИКА-АМЕРИКА
Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији
(„Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/2009)
ЧЛАН 1
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији, који је потписан у Вашингтону, 7. септембра 2006. године, у оригиналу на српском и енглеском језику.
ЧЛАН 2
Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи:
СПОРАЗУМ
ИЗМЕђУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА О ЗАШТИТИ СТАТУСА И ПРИСТУПУ И КОРИШЋЕЊУ ВОЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Влада Републике Србије (у даљем тексту: Србија) и Влада Сједињених Америчких Држава (у даљем тексту: Сједињене Државе), у даљем тексту под заједничким називом: Стране,
у жељи да закључе споразум о унапређењу сарадње у области одбране између Србије и Сједињених Држава, потврђујући да је ова сарадња заснована на потпуном поштовању суверенитета Страна и Повеље Уједињених нација, имајући у виду жељу Страна да поделе одговорност за подршку оним снагама Сједињених Држава које би могле да бораве у Републици Србији, у складу са овом сарадњом, и имајући у виду потребу за унапређењем заједничке безбедности, доприносом међународном миру и изградњом ближе сарадње,
сагласиле су се о следећем:
Дефиниције
Члан 1
1. Оружане снаге Сједињених Држава – ентитет кога чине припадници оружаних снага, цивилно особље Министарства одбране и сва имовина, опрема и средства Оружаних снага Сједињених Држава који се налазе у Републици Србији.
2. Особље Сједињених Држава – припадници Оружаних снага Сједињених Држава и цивилно особље Министарства одбране Сједињених Држава који би могли да привремено бораве у Републици Србији у складу са активностима које произилазе из овог споразума.
3. Партнери Сједињених Држава – компаније и фирме које нису регистроване у Републици Србији и њихови запослени који нису држављани Републике Србије, а који би на основу уговора са Министарством одбране Сједињених Држава могли привремено да бораве у Републици Србији у складу са активностима које произилазе из овог споразума.
4. Надлежни органи: за Србију: Министарство одбране Србије; за Сједињене Државе: Министарство одбране Сједињених Држава.
Циљеви Споразума
Члан 2
Србија ће омогућити Сједињеним Државама приступ и коришћење оних објеката, који би могли бити потребни за спровођење Програма међудржавног партнерства и других активности о којима Стране постигну сагласност, укључујући, али не ограничавајући се на превоз, магацине и објекте за обуку. Приступ и коришћење ових објеката биће омогућени без накнаде.
Поштовање закона
Члан 3
Особље Сједињених Држава се обавезује да поштује законе, прописе и обичаје Републике Србије, као и да се не меша у унутрашње ствари Републике Србије.
Улазак, излазак, кретање и возачке дозволе
Члан 4
1. Особље Сједињених Држава може да улази у и да напушта Републику Србију са личним документима издатим од Сједињених Држава и путним налозима за колективна и појединачна путовања.
2. У циљу спровођења овог споразума, особље Сједињених Држава има право на слободу кретања у Републици Србији.
3. Органи Републике Србије ће прихватити као пуноважне, без полагања возачког испита или обавезе плаћања такси, возачке дозволе или уверења за управљање возилима које су особљу Сједињених Држава издали одговарајући органи Сједињених Држава.Статус особља Сједињених Држава
Члан 5
Статус особља Сједињених Држава биће еквивалентан статусу административног и техничког особља Амбасаде Сједињених Држава у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године.
Ношење оружја и униформе
Члан 6
Особље Сједињених Држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама. Стране ће сарађивати у предузимању неопходних мера ради пружања безбедности особљу Сједињених Држава и имовини у Републици Србији.
Порези, царине и таксе
Члан 7
1. Оружане снаге Сједињених Држава и особље Сједињених Држава ослобођено је од плаћања пореза и других сличних дажбина које се примењују у Републици Србији. Оружане снаге Сједињених Држава и особље Сједињених Држава могу да увозе, извозе и користе у Републици Србији личну имовину, опрему, залихе, материјале, технологије, спроводе обуку и пружају услуге ради извршавања овог споразума. Такав увоз, извоз и коришћење биће изузети од поступака инспекције, дозвола, других ограничења, плаћања царина, пореза и других дажбина које се примењују у Републици Србији.
2. Пловила и ваздухоплови који су у власништву или којима управљају или служе искључиво за потребе Оружаних снага Сједињених Држава биће ослобођени плаћања аеродромских и лучких такси, такси за паркирање, накнада за лучку пилотажу и услуге лучких реморкера и других сличних такси у објектима који су у власништву и којима управља Република Србија. Ваздухоплови који су у власништву или којима управљају или служе искључиво за потребе Оружаних снага Сједињених Држава не подлежу плаћању такси за навигацију, прелет, коришћење терминала или сличних такси када су у Републици Србији. Оружане снаге Сједињених Држава платиће одговарајуће накнаде за тражене и пружене услуге у износу не мање повољном од оног који плаћа Војска Србије. Ваздухоплови, возила и пловила Сједињених Држава ће бити изузети од поступка инспекције.
Уговори
Члан 8
1. За потребе спровођења овог споразума и техничких аранжмана Министарство одбране Сједињених Држава може да закључује уговоре који се односе на испоруку материјала, залиха и опреме, као и пружање услуга (укључујући и изградњу) у Републици Србији без ограничења у погледу избора партнера, добављача и лица која обезбеђују робу или пружају услуге. Ови уговори се потражују, додељују и реализују у складу са законима и прописима Сједињених Држава. Набавке добара и вршење услуга у Републици Србији од стране или у име Сједињених Држава ради спровођења овог споразума не подлежу опорезивању, плаћању царина и сличних дажбина у Републици Србији.
2. Партнери Сједињених Држава биће изузети од плаћања пореза или сличних дажбина које се примењују у Републици Србији и могу да увозе, извозе и користе у Републици Србији личну имовину, опрему, залихе, материјале, технологију, спроводе обуку и пружају услуге које се односе на извршење уговора са Сједињеним Државама у складу са овим споразумом. Такав увоз, извоз и коришћење биће изузети од поступка одобрења, других ограничења, плаћања царина, пореза и других дажбина у Републици Србији.
3. Статус возачких дозвола партнера Сједињених Држава биће уподобљен статусу возачких дозвола особља Сједињених Држава, у складу са чланом 4. овог споразума.
4. Да би се олакшала имплементација овог члана, надлежни орган Сједињених Држава благовремено ће обавестити надлежни орган Србије о називима партнера са којима су закључени уговори, укључујући и датум њиховог истека.
Захтеви за накнаду штете
Члан 9
1. Осим захтева за накнаду штете који произлазе из уговора, Стране се одричу права да подносе захтеве у вези са штетом, губитком или уништењем имовине друге Стране или услед повреде или смрти особља једне од Страна насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.
2. Захтеви трећих лица који се односе на штету или губитак које је проузроковало особље Сједињених Држава решаваће Сједињене Државе у складу са законима и прописима Сједињених Држава.
3. Захтеви за накнаду штете (осим захтева који произилазе из уговора) који се не реше у складу са ставом 2. овог члана могу се поднети надлежном суду Републике Србије.
Комуналне услуге и комуникације
Члан 10
1. Оружане снаге и партнери Сједињених Држава могу користити воду, струју и друге јавне комуналне услуге под условима не мање повољним, укључујући цене и дажбине које важе за Војску Србије у сличним околностима, уколико другачије није договорено и њихови трошкови биће једнаки њиховом сразмерном учешћу у коришћењу датих комуналних услуга.
2. Србија је сагласна са могућношћу потребе да Оружане снаге Сједињених Држава користе радио-фреквенцијски спектар. Оружане снаге Сједињених Држава су овлашћене да управљају сопственим системима за телекомуникацију (на начин на који су телекомуникације дефинисане Уставом Међународне уније за телекомуникације из 1992. године). Овај начин подразумева право на коришћење захтеваних средстава и услуга ради обезбеђења свих услова за управљање телекомуникационим системима и право на коришћење неопходног радио-фреквенцијског спектра у наведену сврху. Надлежни орган Сједињених Држава ће координирати са надлежним органом Србије употребу фреквенција од стране Оружаних снага Сједињених Држава. Оружане снаге Сједињених Држава имају право на бесплатно коришћење радио-фреквенцијског спектра.
Технички аранжмани
Члан 11
Стране и њихови надлежни органи могу да закључе детаљније техничке аранжмане ради спровођења одредаба овог споразума.
Измене
Члан 12
Овај споразум може бити измењен уз обострану писану сагласност Страна.
Тумачење
Члан 13
1. Стране ће консултацијама или уколико је потребно дипломатским путем, решити било који спор у вези са применом или спровођењем овог споразума или техничких аранжмана и неће спорове уступати суду или трећим странама на решавање.
2. У случају да обе Стране у будућности постану чланице сличних споразума који садрже одредбе које су у супротности са одредбама овог споразума, примењиваће се одредбе овог споразума.
Ступање на снагу, трајање и престанак
Члан 14
Овај споразум ће се привремено примењивати од датума потписивања и ступиће на снагу даном пријема обавештења којим Србија дипломатским каналима обавештава Сједињене Државе да је у складу са својим националним законодавством спровела поступак који је неопходан за ступање на снагу Споразума. Овај споразум се закључује на почетни период од годину дана. Након истека наведеног периода, овај споразум ће наставити да се примењује, осим ако га Стране не откажу дипломатским путем, у року од 180 дана од пријема писаног обавештења о намери отказивања.
Потврђујући ово, доле потписани са овлашћењима својих влада потписали су овај споразум.
Потписано у Вашингтону, 7. септембра 2006. године, у два истоветна примерка на српском и енглеском језику, при чему су оба текста подједнако аутентична.
За Владу
Републике Србије
За Владу
Сједињених Америчких
Држава
председник Републике Србије
Борис Тадић, с.р.
државни секретар
Кондолиза Рајс, с.р.
ЧЛАН 3
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори“.
Усмртили македонског министра, и ником ништа!?
У случају да НАТО војник почини неко кривично дело на територији СЦГ, ма какве врсте било, па и најтеже, рецимо убиство, домаћи органи гоњења и правосуђа над њим немају никакву јурисдикцију. Такав третман НАТО војника покрива се позивом на одредбе Конвенције о привилегијама и имунитету УН из 1946. године…
Иначе, у Македонији су припадници НАТО изазвали стотинак саобраћајних несрећа, а у једној од њих настрадао је Радован Стојановски, министар у влади са породицом. У Румунији је под точковима официра НАТО погинула музичка звезда, у Италији се НАТО пилот зезао, спустио ниско над ски стазом, покидао жичару, изгинули су туристи и ником ништа. Италијански медији су данима дизали огромну буку, али италијанским судовима су виновници тешке несреће остали недоступни…
То, практично значи да се суспендује Општи КЗ СЦГ и КЗ Републике Србије у којем пише да се одредбе тих закона примењују над свим особама који почине било које кривично дело на територији СЦГ.
