Интервју са сестрама Иваном и Исидором Сантрач из Бањалуке, које кроз песму баштине традицију Срба

Интервју води: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

-Поштоване сестре Сантрач, ви сте поред Данице Црногорчевић и Павлине Радовановић прави бисери који су баш у овом тренутку врло потребне нашем српском роду. Ако знамо да је лоша страна наше колективне свести, култура сећања која је на врло ниском нивоу, као и недовољно познавање сопствене историје, традиције, вере у свим земљама где живи наш српски народ. Како се јавило интересовање код вас за родољубивом музиком, и да на тај начин чувате традицију. Како је све почело?

Поздрав Ђорђе, на самом почетку желимо да се захвалимо на позиву за интервју. Хвала на лијепим ријечима. Нажалост живимо у времену у којем култура сјећања готово да и не постоји, а с друге стране свједоци смо величине и љепоте младих извођача који нас пјесмом и музиком подсјећају. Кроз пјесму и музику памтимо. Наш почетак вежемо за чланство у једном од најстаријих КУД на нашим просторима, РКУД „Пелагић“ које је у периоду када смо ми постајале чланице имало препознатљив ансамбл, народни и тамбурашки оркестар, те мушку и женску вокалну групу чије смо биле чланице. Највећи број изворних пјесама управо смо ту научиле и од тада их без престанка изводимо.

-Вас је уздигла нумера ,,Јунаци са Кошара“ коју сте отпевале, и која је слушана у народу. Песма је написана 2016. године у част српским јунацима који су беспоштедно дали своје животе 1999. године на Косову и Метохији. Аутор песме је свештеник Милутина Попадића. Знамо, да је битка на Кошарама 1999. године синоним за отпор српског народа најезди албанских војника и НАТО авиона. Какав је осећај певати ту песму, и како сте дошли на ту идеју да снимите ову нумеру?

Заправо за Сестре Сантрач први пут се чуло извођењем пјесме „Црвен цвете“ која је тада на „YouTube“ платформи бројала преко 2 милиона прегледа и чије је извођење скинуто. Са осмијехом се присјећамо тих дана јер су тада сви медији пренијели како је изведба скинута и настао је низ теорија завјере. Пјесма „Јунаци са Кошара“ једна је од најљепших пјесама написаних у новије вријеме. Овом приликом желимо поново да се захвалимо Оцу Милутину Попадићу на указаном повјерењу. Идеја да снимимо његову пјесму настала је сасвим спонтано. Приликом једног лајв укључења путем наше Фејсбук странице слушаоци су тражили да отпјевамо ту пјесму коју тада нисмо знале. У истом периоду радили смо са тимом и биле на почетку снимања студијских обрада, још увијек не знајући коју прву снимити. Прво слушање пјесме „Јунаци са Кошара“ било је изузетно емотивно. Тада се родила жеља да управо она буде наш први студијски „cover“. Отац Милутин дао нам је дозволу да снимимо пјесму и заиста срца су нам пуна што пјесма живи и кроз нашу изведбу, а посебно што је вољена и слушана.

-Коју нумеру бисте издвојили поред  ,,Јунаци са Кошара“, која вам је омиљена?

Тренутно смо у фази снимања наше прве ауторске нумере која нам је већ омиљена иако није угледала свјетлост дана. Тако да одговор је за сада још увијек тајна.

-Ви певате и изворне песме других народа?

Тако је. Поред изворних пјесама које потичу из различитих крајева који су насељени или били насељени српским становништвом пјевамо и изворне пјесме са простора Македоније, Бугарске, Русије, Румуније и можда још неких земаља које смо тренутно заборавиле споменути.

-Шта за вас представља традиција и историја?

Често нам поставе ово питање и одговор је увијек исти. Традиција и историја за нас значе постојање, без њих један народ тешко да може опстати. Чувати традицију значи сачувати основне вриједности културе једнога народа. Чувањем традиције баштинимо не само културу него и вјеру. Данас смо свједоци губљења основних вриједности, деградације породице и обичаја. Млади су нажалост окренути неким новим вриједностима илити трендовима који су пролазни. Традиција је она која не пролази и која траје. Само човјек који је свјестан своје вјере, културе, обичаја и традиције је одиста срећан.

-Да ли је у плану ЦД или самостални концерт?

Толико дуго већ имамо у плану ЦД и самостални концерт да више не смијемо говорити о томе. Идемо корак по корак. За сада је прво у плану снимање ауторске пјесме.

-Да ли бисте дошле у Ниш да одржите концерт?

Наравно уколико нас позовете. Ко зна можда управо први самостални концерт буде у Нишу.

-Шта бисте поручиле својим вршњацима и читаоцима портала Српска историја?

Слушајте сестре Сантрач. Мало се шалимо. Мислим да смо на то питање дјелимично одговориле говорећи о традицији и историји, а то је и наша порука. Искрено волите своје поријекло, коријене и вјеру. Само ако волите своје можете поштовати и туђе.

Интервју водио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја