Интервју са Бранком Димовићем Димеским

Интервју води: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

–Вашим дугогодишњим истраживањем када је тема страдање српских логораша у логорима у Норвешкој, дошли сте до нових сазнања што је резултирало и филмом ,,Логор смрти у Карашоку”. До којих сте нових сазнања дошли?

Када сам дошао у Норвешку  пре више од једне деценије приметио сам да има много веза између српског и норвешког народа. Норвежани са којима сам разговарао сећали су се подвига српских мученика за време Другог светског рата, које су усташе и нацисти насилно послали у смрт. Многи Норвежани помагали су српске логораше да се домогну слободе.

Већина српских логораша је убијена, а сведочења преживелих  о логорима смрти на северу Норвешке језива. Од 4.060 затвореника живот је изгубило 2.398, а око 95 одсто логораша били су Срби. Смештени по логорима у крајње нехуманим условима, пролазили су кроз праву голготу. Већина је имала између 12 и 30 година. Како норвешки тако и српски извори доказују да су у логорима у Норвешкој убијана и деца  што директно указује на методологију планираног геноцида коју су усташе спровеле  над српским народом. Послати су у смрт само зато јер су били Срби.

–Ми данас  немамо ни једно православно обележје где се можемо поклонити сенима убијене српске деце у логорима у Норвешкој, да ле је то тачно?

Да, нажалост то је тачно. Немојмо очекивати да ће се други народи сећати наших жртава ако се упорно скреће пажња са суштине и ако ми избришемо из сећања страдање нашег народа. Врло је значајно да негујемо културу  сећања на српске жртве и неопходност да дође до екранизације оваквих историјских дешавања.

-Ко је све одвођен у логоре у Норвешкој, било је и деце?

Поред официра и војника Војске Краљевине Југославије као и покрета отпора у Југославији – четничког и партизанског у логорима у Норвешкој било је и Срба који су хапшени по кућама а нису припадали ни једном покрету. Такође један број деце послат је из НДХ у Норвешку као део унапред планираног геноцида. Податак до којег сам дошао истраживањем указује да су у смрт логорима у Норвешкој послата и деца. Најмалађи међу њима имао је само 12 година. Дакле када све ово сагледате долазите до податка да  су страдали  Срби у логорима у Норвешкој осуђени на смрт само зато јер су били Срби.

-Ви сте идејни творац филма  „Логор смрти у Карашјоку”.

Покренуо сам идеју за филм „Логор Смрти у Карашјоку” и врло сам задовољан урађеним када је овај филм у питању. Наиме велики број потомака страдалих Срба помогли су реализацију филма. Овај филм је приказан у више пројекција у Србији као и у Норвешкој.

Што се тиче заслуга, да би дошло до реализације филма желим да се захвалим пре свега Црквеној Општини Свети Василије Острошки из Осла, Амбасади Републике Србије у Норвешкој, Министсрству Одбране Краљевине Норвешке, Копненој војсци  Србије, Градској Општини Палилула Ниш, Граду Ниш и свима који су  препознали значај да прича о страдању Срба буде преточена у филм.

Такође врло важна сарадња и захвалност професору историје Ђорђу Бојанићу, који иначе прати пројекат од самог почетка штo представља врло важан део у реализацији филма. Такође бих напоменуо и сарадњу са норвешким историчарем Кнутом Фловиком Тхорасеном.

Огромна захвалност глумцима из Србије који су препознали значај и дали непроцењив допринос.

Захвалност и медијима у Србији који прате и помажу да овако важна тема дође до што већег броја људи.

–Тренутно радите на новом филму ,,33 АНДЈЕЛА“ о страдању српске деце у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата. Колико сте задовољни постигнутим?

Када је страдање српске деце у питању сматрам да је врло важно да учинимо све да се њихова жртва не заборави.

Покренули смо пројекат који говори о страдању српске деце у логорима за време Другог светског рата а прве сцене филма „33 Анђела” снимили  смо јануара месеца ове године на локалитету логора старо Сајмиште.

Филмска екипа у саставу Горан Вукчевић-редитељ, Драган Виденовић -продуцент и уз подршку историчара из Србије и Норвешке радимо на реализацији овог филма.

Трејлер је наишао на одличне реакције и критике, како у јавности у Србији тако и у Норвешкој.

https://www.youtube.com/watch?v=yNWgiWf8aac

-Где ћете све снимати филмске кадрове, и када планирате премијеру?

Снимаћемо на више локација у Србији, Републици Српској, Норвешкој а имамо у плану снимање и у Канади. Снимање би требало да траје око годину дана.

Захвалан сам свима који препознају и помажу овај пројекат од националног значаја.

–Имали сте прилику да обиђете већину стратишта у Норвешкој. Један сте од покретача иницијативе за подизање адекватних обележја страдалим Србима.

Надам се да ћемо успети у скоријој будућности да се одужимо прецима и да подигнемо адекватна спомен обележја на свим стратиштима у Норвешкој. Данас на тим местима не постоји ни једно обележје где можете сазнати да су ту страдали Срби нити да су у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата страдала и деца.

Не можемо очекивати да ће се други народи сећати наших предака јер то мора да буде наша  обавеза.

–Шта вас je посебно импресионирало када је норвешки народ у питању?

Сваког 17. маја норвежани славе Дан државности тако да у Карашјоку, али другим местима где је  наш народ страдао полажу венце захвалности нашем народу.

Дан државности у Норвешкој је највећи празник, који сви норвежани са радошћу прослављају и поштују.

Празник не само Норвешке као државе, већ и свих њених становника.

Сматрам да однос према држави треба да буде јединствен да и нас Србе окупља и уједињује. Ми у нашој славној историји постојања као народ морамо бити поносни на нашу Србију и самим тим укажемо и другим народима да то чине.

–Ваше књиге ,,Завичајни отисци“ и ,,Пелагонијски Витез“ су наишле на одличан пријем код читалаца. Колико сте задовољани постигнутим и да ли ускоро можемо очекивати нова издања?

Написао сам три књиге док у рукопису имам још две. Преданост узвишеним циљевима остаће сачувана у аналима вечног незаборава. О Војчету Трбићу јунаку и његовим јуначким подвизима, слушао сам приче још од раног детињства. Одлазећи у моје село одакле воде порекло моји преци стално су ме подсећали и на дело Војчета Трбића који је дао велики  допринос у одбрани српства и српског народа у том крају. Неминовно следећи традицију,  сматрао сам да требам учинити све како би отргао од заборава лик и дело Миливоја Војчета Трбића.

Трагично је што овакве личности често остају скривене од очију јавности пре свега захваљући пропаганди једног времена.

Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овом књигом вратио сам војводу Миливоја Војчета Трбића у Србију  и његовом српском роду.

Користио сам велики број првобитних архивских извора и радове многих научника и писаца који су прошли кроз ову тему. Поред оригиналних користио сам и секундарне изворе тако да сам  уобличио овај врло значајан лик и дело. Тренутно имам у рукупису књигу о капетану Војиславу Воји Сајковићу коју  ћу надам се завршити до краја године.

–Рођени сте на Косову и Метохији. Шта за вас значи Косово и Метохија?

Везу са мојим завичајем и родним градом никада нисам прекидао. Као доказ овој чињеници су и моје две књиге „Ка небу” и „Завичајни отисци”, које сам посветио мом Гњилану и мом  завичају. Сматрам да је повратак Срба на Косову и Метохији од пресудног значаја за опстанак и очување наше свете земље. На тај начин пружамо подршку Србима који тамо живе да опстану на својим вековним огњиштима. Косово и Метохија представља жилу куцавицу српског народа.

-Шта је ваша водиља, и шта би сте поручили српском роду?

Дух патриотизма и оданост мом српском роду гајим од рођења. То је смисао мог постојања и без таквог уверења не постојим. У времену страдања Српског народа на Косову и Метохији схватио сам колико је мој српски народ био изложен неправедном утицају, и то ме је обавезало да свуда и на сваком месту браним свој род. Од Косова и Метохије до Карашјока на северу Норвешке налазимо укопане кости српских мученика, тако да је обавеза сваког Србина да учини све и отргне од заборава страдање наших предака и тиме укажемо будућим генерацијама на значај и сврху припадности српском роду.

Интервју водио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја