Пише, Зорица Пелеш
У заоставштини проте Стеве Димитријевића нађох једно инетресанто писмо , које говори о његовој изузетној честитости. Писмо је упутио чувеном издавачу и књижару ЦВИЈАНОВИЋУ, 1.марта. 1923.године, а повод је следећи:
” Уважени г. Цвијановићу,
Са последњом партијом књига, што смо их купили од Вас за Богословски факултет, погрешно су спаковане и донесене биле и ове књиге:
1.) Општи имован законик за Црну Гору,
2) Зборник правила Никодима Милаша,
3) Правила Православне цркев Никодима Милаша, I и II књига.
Како ове књиге нису ушле у рачун, а нисам их издвојио зато што их већ имамо , то их враћам.
С поштовањем
прота Ст.М. Димитријевић,
декан Богословског факултета”
*
Одмах по оснивању Богословског факултета 1920.године, порта Стева је као његов декан почео да формира факултетску библиотеку , која је за свако дивљење. Када је неколико месеци посло овог писма Цвијановићу отишао Прота у деветомесечну химанитарну мисију у Русију, где је носио помоћ српског народа гладном и болесном народу Русије, по повратку из Русије донео је 10.000 књига углавном за Богословски факултет, али је донео и за Медицински и Пољопривредни, као и за Народну библиотеку. Наравно браћа Руси су му дали велики део књига на поверење, јер није могао да има код себе толико новца, што сам видела из докуменат његових. Бољшевици су , иначе, те књиге хтели да баце и онда је Прота рекао да је боље да их дају њему него да их униште.Велики део књига из Русије је однет, на жалост, у Ватикан.
Прота Стева је завештао своју велику библиотеку Богословском факултету и он и професор Сергије Викторович Троицки (Викторов предеда), његов велики пријатељ, су највећи дародавци библиотеке овог факултета.
Горе спомиње Прота књиге Никодима Милаша и сада се сетих да је он био изасланик Српске Краљевске Академије у Дубровнуку 1930.године на преносу моштију Никодима Милаша А 1922.године Српска Краљевска Академија је Проту примила у Етнографски одбор на седници којом је председавао Јован Цвијић, а записничар је био чувени Љуба Стојановић, познат по “Натписима и записима” и у којима је било и Протиних текстова и текстова проф Александра Прљинчевића, оца др Босе Милошевић. Са Протом је тада на тој седници у Етнографски одбор примљен и историчар Владимир Ћоровић.
*
На фотографији је једна од књига, коју је 1912.године издао чувени књижар Цвијановић ( “Беседе под гором ” св. владике Николаја Велимировића). Знате шта је срамота драги моји пријатељи? Срамота је што нисам нигде пронашла како се звао књижар Цвијановић, само његова почетна писмена и ни једне фотографије његове нема. Зар овај изиузетан издавач, који је имао сјану издавачку продукцију и књижару , није заслужио да му име знамо и да видимо његво лик. То је наша велика срамота. Што рече др Александар Недок на ВМА на недавном симпозијуму “Заборав је већи злочин од смрти…”
