ДВАДЕСЕТИ ВЕК КАО ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА ЗА ЈАКУ И СТАБИЛНУ ЗЕМЉУ И МЕШАЊЕ ЗАПАДНИХ СИЛА… виђење једног средњошколца

За Српску историју пише, Огњен Бојанић, ученик средње школе из Београда (Огњен је рођен у Косовској Митровици)

Мање од 100 година за историју је ништа, али у том периоду Србија је изгубила много.

Срби су 1919. године поред многих величанствених епитета доживели да се наша застава вијори на Белој кући као поштовање за савезништво у Великом рату, док 90-их година су се ти епитети претворили у блаћење свега српског (да смо дивљаци, да нас треба затворити у кавезе, да смо једино зло овог света…).

Корен проблема треба наћи у стварању Југославије. У нашем народу постоји пословица: „Пуно бабица килаво дете“ – то најбоље описује и саму Југославију (краљевину СХС). Било је помоћи са Запада, али корени су били трули јер основу једне нације поред језика чини и вера, а овде није било те могућности спојити три кроз векове зараћене вере у једно.

Да се вратим на крај Првог светског рата, стварањем Југославије Срби жртвују националну идеју (уједињење Срба у једну државу), свој национални идентитет , своју државу…

Тада смо се као и данас у већини клели у Запад јер смо били оправдано одушевљени савезништвом и њиховом лепотом (постоји анегдота да када у Паризу пада киша у Београду се дижу кишобрани) док су нас они гледали само као државу која спречава комунистички утицај као и већину малих народа тј. за њих је сваки мали народ био народ од задатка. Први већи карактеристичан потез Запада у уништавању Срба јесте директно потпомагање усташког покрета од стране Италијана који су имали територијалне претежње на Далмацију које датирају још крајем Првог светског рата , касније и Немаца, њихово сепаратно деловање заједно ВМРО и убијање њкв. Александра Карађорђевића је довела до потпуног расула у земљи.

Такође ту су и демонстрације 1937. поводом споразума између Свете столице и Југославије (конкордат), када се православна црква жестоко успротивила. Након чега Ватикан почиње све интезивније да руши и онако пољуљане темеље краљевине Југославије.

Доласком Другог светског рата долази и до потписивања споразума између Хитлера и Југославије 25.3.1941. године где намесник Павле Карађорђевић успева да извуче највише из тог споразума како би спасио народ од новог страдања па тиме Србија тј. Југославија не би учествовала у том пакту, већ само омогућила пролазак њихових трупа до Грчке.

Тада се јављају агенти Велике Британије којима није битан живот и успевају да као много пута до сад нађу шаку непоузданих људи на челу са Душаном Симовићем (касније сведок на суђењу против Драже Михајловића) и Бором Мирковићем који мисле лоше земљи и праве пуч 27.3.1941. године у коме обмањују народ и споразум бива уништен, а Србија крвнички бомбардована 6.4.1941. године из чистог Хитлеровог беса док Загреб није био такнут и тада читава влада на челу са издајником Симовићем који на превару младог краља извлачи из земље бежи у Лондон где одатле на почетку помаже и координише четничким покретом.

Други светски рат је преломна тачка у коме Срби губе све. Зашто? Пре свега од самог утицаја рата јер је убијено преко 1 500 000 Срба што по логорима што у рату. Онда тежња ка разбијању самог уједињења српског народа у један покрет отпора је био јак да се и данас види та подела на четнике и партизане. Опет се јавља у овом тексту Ватикан (католичка црква), али сада у директном компоновању тј. стварању НДХ као геноцидне творевине која је имала за циљ ништа друго до уништавање Срба тј. једног од ретких православних народа тада (не заборавимо Русија је била тада комунистичка земља где је вера била као како кажу „опијум“ за народ). У великој мери су успели јер је убијено преко 500 000 Срба ,али су Срби пружали доста јак отпор где су, замислите парадокс, у том тренутку Срби били у неком облику савезништва са Италијанима који су били окупатори у приморским областима због одбране од усташа.

Важно је и напоменути саму улогу генерала Милана Недића која је доста комплексна, али довољно је рећи да постоје подаци да он није прихватио ту позицију Србија би била подељена тј. распарчена и дата Албанији, НДХ (која би се још више проширила), Мађарској, Бугарској. Из тога може се и закључити да до краја рата не би постојали Срби или би били по збеговима у брдима и планинама.

Опомена Србима сада опет од стране Запада је било и бомбардовање на Васкрс 1944. године које је сада већ званично Тито затражио где су чланови НОБ-а бирали циљеве па су онда гађани искључиво цивилни објекти (породилишта, зграде, фабрике), а немачке базе и складишта била минимално оштећена. На крају рата Черчил и пропаганда Велике Британије мењају политику и почињу да здушно подржавају Титов покрет и полако кроз народ почиње координисано сатанизовање четника који су својом герилском борбом допринели ослобађању неких делова поробљене земље.

Док су у Грчкој остали уз монархистички покрет,што значи да им је било потребно одржавање баланса, а не јак Балкан са заједничком идејом тј. државе са истим државним уређењем. На крају овог дела тј. у првој половини 20. века Срби су поступили наивно и лакомислено под утицајем лажних пријатеља Великих Британаца и правог непријатеља Ватикана.

Од 1945. године Србију задешава ново зло, Тито и његове идеје о лепоти комунизма где сада насилно опет губимо национални идентитет и уместо вере у Бога која нас је одржала кроз векове верујемо у братство и јединство са нашим до јучерашњим кољацима и осведоченим србомрзцима.

Питање је како су комунисти завладали Србијом ако је Србија позната патријахална земља, просто на тенковима Црвене армије када су они прешли Дунав и они долазе ,а одмах у том периоду убијају све виђеније људе тј. представнике грађанске елите који су могли да представљају претњу по њих.

Почетак тј. првих неколико година владавине Тита заснива се само на борби против државних непријатеља који су били већином четници, док је већина усташа било амнестирало и као награду за злочине над Србима добило Црвену петокраку 1944. године.

Најпознатији затвори за политички неподобне био је Голи Оток где је убијено више десетина хиљада Срба.

Када је завладала страховлада и једноумље које је било потпомогнуто неким видом лепог живота и путовањима, а нису се уочавале праве чињенице где су границе биле свесно отворено за одлазак младих због незапослености комуниста на челу са крвником Титом почињу уништавање Србије изнутра тј. њеним распарчавањем где су Војводина и Косово и Метохија добиле статус аутономне покрајне а 1974.године новим уставом још шире могућности где су чак имале и право вета на одлуку Србије.

Занимљив је и податак о стварању два вечита ривала. Оба су створена на основима бивших моноархистичких клубова док је стварање толиког ривалититета који нема никакав корен чист плод јаког удбашког деловања да би се још више ослабила моноархистичка струја. Црвена звезда (фк Југолсавија или Велика Србија), а Партизан (Соколско друштво позната краљева омладина).

Након смрти Тита 1980. године полако,али сигурно на сцену се враћају све западне силе сада уједињене у једну терористичку организацију под називом НАТО пакт како би прво уништиле Југославију, а потом и Србију. С тим почиње распламсавање национализма у коме сваки народ има претензије на нешто ,док се опет јавља иста грешка код Срба ,а то је наивност и лакомисленост равна лудилу која се огледа у томе да ми тј. Слободан Милошевић одржи Југославију у било ком облику. Запад у њему види противника и полако почињу сукоби где пре свега Ватикан и САД делују иза кулиса у свакој етапи рата где финансирају бившег комунистичког члана удбе Фрању Туђмана преко тајних организација које су и данас активне. 

Медији са Запада константно пишу да су сукоби настали због верске и националне нетрпељивости. Слободан Милошевић није разумео стање ствари или није хтео да прихвати да се комунизам урушава, да Берлински зид пада и да се капитализам враћа.

Прво се Словенија одвојила 1991. године, а након тога су се сукоби пренели на Хрватску затим и у Босну.

Велику улогу играју и саме санкције које су уназадиле Србију тј. тадашњу СРЈ такође настале идејом Запада. У Хрватској и у Босни Срби заузимају већи део територије, у Хрватској малтене стварају своју државу Републику Српску Крајину, док у Босни заузимају 70% територије.

Сатанизација Срба бива све јача да смо достигли епитет модерних фашиста. Полако почињу и монтирани злочини као што су Маркале 1 и 2 где је то изкоришћено као повод за бомбардовање Републике Српске.

Једини проблем Срба јесте био тај што нису прихватали никакве споразуме или примирја у коме би извесно изгубили нешто, али добили више него 1995.године. Крај рата се ближи Срби у Босни губе територију због све јачих ваздушних напада НАТО-а и због удруженог деловања бошњачких и хрватских терориста (споразум Изетбеговић-Туђман 1994.године). Хрватска се опет враћа сада да заврши задатак и наредбу Ватикана још из Другог светског рата, прво Бљеском (15000 протераних Срба са територије западне Славоније),а онда и операцијом Олуја (250 000 протераних Срба са територије Кордуна, Баније, Лике…). Светска заједница је ово само вербално осудила док неких других начина кажњавања није било.

Суочени да су остали сами и да су свесни да једино што им је остало да одбране јесте РС, Срби из Босне пристају на преговоре у Дејтону где је њихов представник Слободан Милошевић. Последице споразума су званични настанак РС-а која садржи 49% територије БиХ, док БиХ постаје федерација. Запад се не смирује и даље жели уништавање Срба па наставља сада са Албанцима.

Сада финансирање албанског лобија је још јаче од финансирања Фрање Туђмана и ту Светска заједница одмах стаје на страну Албанаца као потплаћених. Опет се монтира да су Срби починили злочин у Рачку 1999. године што је и у случају Маркала послужило за криминално бомбардовање СРЈ које је трајало 78 дана.

Окончање бомбардовања је значило и потписивање споразума у Куманову где је обавезно било повлачење српске војске са територије Космета и долазак мировних снага које су можемо слободно рећи само одмогле Србима, док се једина ствар која иде у корист Србије све више минимализује , а то је резолуција 1244 у којој се гарантује да је КиМ саставни део Србије тј. СРЈ.

После свега Запад и даље се не смирује по питању Срба и Србије па сад наставља са деструкцијом на политичком нивоу где је Слободан Милошевић био свргнут са власти петооктобарским демонстрацијама, где су и сами предводници признали да су били финансирани са запада. Мартовски погрон 2004.године још један потез „потлачених“ је био нови корак ка томе да се Срби насилно отерају са својих вековних огњишта. За мање од 3 дана око 3000 Срба јужно од Ибра је било протерано , а верски и културни споменици масовно уништавани.

Светска заједница је ово као и сваки масакр над Србима осудила вербално,али само вербално.После пропуштених шанси и кобног утицаја запада ми смо као народ осуђени само на пут без повратка јер смо данас изложени новој врсти уништавања пласирањем разног дискутабилног садржаја у коме млади губе појам о томе шта је важно за њихов будући живот, такође пласирањем лажне историје у коме се безмало Албанци карактеришу као староседеоци Балкана , компонованим тезама о томе да су Срби негативци и да смо изгубили рат 1999.године.

Врх свега овога јесу наравно НАТО бомбе о којима се тек почело причати пре неколико година, њиховом штетном утицају и о томе да се број оболелих од канцера повећао за више од 100%. Пасивно окупирање земљишта довођењем страних инвеститора је такође вид убиства нације, али сада економског самоубиства јер на тај начин губимо домаће привреднике и компаније , уз то све већи одлив мозгова због лоших услова где запад бива представљен као свет у коме се лако стиже до новца ,а доста њих је доказало да је баш супротно. Али и данас када је евидентно да смо на путу који се зове пропаст не желимо то себи да признамо па понављамо исте грешке као нпр: да љубимо и честитамо нашим „комшијама“ на великом успеху на Светском првенству у фудбалу док они тај успех славе уз повик „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ и уз песму где ће Срби бити поклани , да западне земље карактеришемо као вековне пријатеље и партнере, одузимањем права на наше манастире на Космету, отимањем великана и признавањем да нису Срби као на пример Никола Тесла , називањем Хашког трибунала легитимним судом који је осудио Србе на преко 1100 година затвора , а ослободио злочинце попут Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача… Питање је само докле и шта је још потребно да се Србији деси да се колективно променимо да би ствари звали правим именом?

*Цитати познатих и виђенијих људи који имају везу са овом темом:

– Никола Пашић (председник владе Србије за време Првог светског рата и председник радикалне странке): „Када се дете роди, научите га да мрзи Енглезе“.

–Арчибалд Рајс (велики српски пријатељ, криминолог и лекар из Швајцарске): „Чујте Срби, чувајте се сами себе!“

–Живојин Мишић (српски војвода у Првом светском рату и један од највећих српских хероја кроз историју): „Нема рата који српски сељаци могу изгубити и мира који српски политичари могу добити“.

–Генерал Драгољуб Михајловић (командат ЈВуО на свом суђењу): „Лако ће бити вама да стварате ту вашу нову државу са омладином која је васпитана и школована у краљевини. Волео бих да доживим да видим какву ће државу створити ваша комунистичка омладина.“

*А ево речи и изјава наших осведочених „пријатеља“ које можемо и данас видети у загрљају са нашим властодршцима.

–Жак Ширак (председник Француске 1995-2002 године и 2002-2007): „Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста“.

–Лоренс Инглбергер (бивши државни секретар САД-а): „Срби нису нарочито паметни… Српска деца се више неће смејати.“

–Тони Блер (британски премијер за време бомбардовања СРЈ 1999.године): „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, цивилизације и варваства“.

–Џејмс Сеј (портпарол НАТО-а за врме бомбардовања СРЈ 1999.године): „Србе треба спокојно бомбардовати јер се неће сећати ничега“.

…

*Конкордат- је једна врста међунардоних уговора које закључује Света столица са другим сувереним државама.Углавном се решавају питања везана за положај католичких верника у односној држави.

…

Огњен Бојанић, ученик средње школе из Београда (Огњен је рођен у Косовској Митровици) и некадашњи учесник Републичког такмичења из историје.

Извор СРПСКА ИСТОРИЈА