Колумна

Драгослав Бокан: ТАКТИКА у себе укључује сарадњу, без разлике, СА СВИМ ПОТЕНЦИЈАЛНИМ САВЕЗНИЦИМА ПО НЕКОМ ВАЖНОМ ПИТАЊУ

Да нема овог тактичког разумевања никада не бисмо могли да схватимо савез Хитлера и Стаљина или Черчила, Стаљина и Рузвелта. Иако апсолутно неспојивих међусобних разлика, сви ови тактички савезници су трагали за начинима преживљавања у ванредно тешким околностима за њихове државе.

Тако да у нашем случају, ово тактички мудро размишљање ће нам помоћи да разумемо важност, рецимо, ватиканског непризнавања разбојничке квази-државице Косово или папског привременог савезништва са нашом Црквом и националним интересима око указивања на злочиначки карактер НДХ и мрачне улоге надбискупа и кардинала Степинца у њој.

Ово наше специфично савезништво са Ватиканом има важан, практичан смисао – независно од свих оних злокобних, дословно паклених акција исте те папске државе против православних Срба у претходним вековима. То и јесте кључни основ за разумевање смисла тактичког савезништва, које је увек прагматично и тиче се искључиво неке конкретне димензије деловања у одређеном временском периоду. Ко не уме да примењује и овај аспект међудржавног деловања унапред је лишен могућности флексибилног и гипког понашања у озбиљним сукобима и (правим и „хладним“) ратовима.

Имамо као примере и деспот Стефаново савезништво са његовим римокатоличким и исламским непријатељима (па чак и са убицом његовог оца, Бајазитом), а у српску корист. Или пристанак генерала Недића на мучну сарадњу са Немцима да би се избегло тотално уништење српског народа (озбиљно започето од стране усташких Хрвата, Мађара, Бугара и Шиптара). Па су тако Недићеви сарадници, професор Грујић и „српска мајка“, комесар за избеглице, Тома Максимовић учинили толико тога за нас да не постоји захвалност којом бисмо могли да им захвалимо на томе.

А проблем са тактичком сарадњом је у томе што најчешће личи на „савез са непријатељима“, па чак и на „издају“. И потребно је имати вишу свест па препознати родољубље тамо где се оно не види већ на први поглед. Наравно, услов за то је да не постоји никаква материјална корист за „починиоце“ оваквих наивнима потпуно несхватљивих потеза и да је њихов живот све време у опасности због општег неразумевања оваквих потеза.

Дакле, тактички ниво је везан за сарадњу СА СВИМА КОЈИ МОГУ ДА НАМ БУДУ КОРИСНИ У НЕЧЕМ ВАЖНОМ ПО ПИТАЊУ НАЦИОНАЛНОГ ОПСТАНКА.

Са често „немогућим савезницима“, неочекиваним и тешким за разумети (за овакав савез).

Пише, Драгослав Бокан

Back to top button