Колумна

Др Срђан Цветковић: ОКИДАЧ ЗА ПРОМЕНУ ШКОЛСКОГ СИСТЕМА?

Као човек који је десет година радио као професор на свим школским нивоима, који у породици има просветног радника и родитељ је школског детета и врло активан око школе мислим да сам дорастао за једну надам се за некога корисну анализу школског система о чијим манама дуго већ приватно говорим.

Било је превише упозорења да нешто не ваља која су се игнорисала (случај професор Шесте гимназије, професорка из Трстеника…) но након незапамћене трагедије у историји школства у Србији јасно је СВИМА да се НЕШТО МОРА ПРОМЕНИТИ!

Најпре ДИРЕКТОР школе мора бити менаџер и способан човек изабран на конкурсима од мешовитог тела са мерљивим резултатима у руковођењу а не пребег из наставе која му је омрзла, често неспособан за функцију завистан од воље и у страху од владајуће партије и утицајних родитеља. За наставу може имати помоћника из редова стручног школског кадра итд.

НАСТАВНИ КАДАР. Мора се повећати ауторитет наставника смањити притисак родитеља и ученика (педократија) што је била општа тежња после 2000. и показало се врло ПОГРЕШНА. С друге стране мора се подстаћи и наградити ентузијазам и резултати рада а казнити јавашлук. Плате не могу бити исте. Посебан и значајан додатак за успешне наставнике који се труде и за разредне старешине и наравно пенали за неодговорне.

УЧЕНИЦИ. Сада су презаштићени и често уз подршку родитеља врше притисак на наставнике око оцењивања и осталог или врше терор једни према другима и према наставницима А КАЗНЕ СУ СПОРЕ И НЕПРИМЕРЕНЕ. Систем им даје прилично одрешене руке и пуно поверење третирајући их као равноправне наставницима што то је ВЕЛИКА грешка. Увести систем ригорознијег и једноставнијег кажњавања агресивних ученика који малтретирају друге ученике и наставнике. То је можда и највећи проблем у школама данас. Проблематични ученици са којима систем не може да изађе на крај а наставници се терају на бесмислену и дугачку бирократску процедуру у кажњавању које често нема резултата а са друге стране црпећи енергију наставника омета их у квалитетном обављању посла.

ПЕДАГОШКО ПСИХОЛОШКО СЛУЖБА. Оптерећује цео систем а нарочито наставнике разним неефикасним бирократским процедурама и бесмисленим писањем често немајући времена и сама да се бави проблематичним ученицима. Често су на страни ученика заступајући за наше друштво непримерено либералне школске системе на тај начин урушавајући ауторитет наставника. Сада после 20 година таквог експериментисања када је насиље у школама веће у школама никад веће морали би да преиспитају такве концепте и њихову примереност нашој друштвеној ситуацији.

РОДИТЕЉИ. Обавезно на страни деце и често преамбициозни а и агресивни. Смањити њихов утицај у школи и строго кажњавати родитеље необуздане деце као и било какав покушај утицаја на наставника и процес оцењивања. Родитељи у савременим школама ,,жаре и пале“ и често се мешају и у оцењивање ивршећи притисак на наставнике и разредне старешине и директоре.

Деца од таквих су најчешће од размажена и увек у праву, изложена претераним очекивањима, поштеђена било каквог изазова и трпљења бола и због тога преосетљива и склона депресији.

Све у свему промене у школама би се вратиле корак уназад афирмисале ,,чвршћу руку“ у настави покушале да поврате ауторитет наставника и директора ишле ка професионализацији у управљању школом и смањењу утицаја родитеља и далеко ригорознијем кажњавању проблематичних и агресивних ученика.

ДРУШТВО И МЕДИЈИ. Коначно требало би увести пенале за насилне сцене и забранити ријалити програме. Телевизије са таквим садржајем не би требало да имају националну фреквенцију. Такође треба преиспитати постојање неких интернет садржаја, сајтова и друштвених мрежа које промовишу насиље и егзибиционизам (Тик Ток и слично)

Уопште промене у школи не би имале смисла ако их не прати организовани, едукативни медијски и друштвени напор тј. кампања ка креирању једне здравије атмосфере у друштву и афирмисању правих вредности.

Све ово не би наравно искоренило зло и агресију који су вечни али би систем генерално поставило на здравије темеље, омогућило ефикаснију борбу и смањио ниво и утицај малигних појава у друштву.

Пише: др Срђан Цветковић, научни саветник Институт за савремену историју

Приредила: Српска историја

Прочитајте и ово
Close
Back to top button