Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне

На конференцији „Срби у Хрватској“, одржаној у организацији Светске српске заједнице, у Сремским Карловцима, 6. и 7. јуна 1997, наш велики археолог проф. др Ђорђе Јанковић изнео је резултат археолошких истраживања, обављених у Лици и Далмацији 1993–1994. године. Та испитивања прошлости раног средњег века није било могуће вршити, због политичке „неподобности“, ни под Аустроугарском, ни под Краљевином Југославијом, ни под Титовом Југославијом, већ само у тешким ратним условима постојања Републике Српске Крајине.

Ово је резиме чланка Ђ. Јанковића, у којем се износе резултати археолошких истраживања: да су Срби били настањени у Лици и у Далмацији западно од Цетине најкасније у VII-VIII столећу, а можда већ крајем IV столећа. С обзиром да зборник са конференције одржане 1997. у Сремским Карловцима није штампан и да ми није познато да је овај научни рад др Ђорђа икада објављен, изнећемо га ускоро на светло дана.

Историјски значај археолошких истраживања др Ђорђа Јанковића и његових сарадника, обављених у Српској Крајини 1993-1994. је немерљив за историјско памћење нашег народа. Слава и хвала му за то!

Приредио: Никола Милованчев

Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне (резиме)

Истраживање археолошких споменика Срба, започето је први пут док је Крајина била слободна. Зато су истраживања захватила само пределе од границе на југу до правца Грачац-Кореница на западу. О српској историјској укорењености на том тлу, сведочи већ постојање капеле у манастиру Крки, у којој је проповедао апостол Павле. Ту традицију су сачували Срби, православни монаси.

Први слој живота Срба на тим просторима, поуздано археолошки потврђен, потиче из VII-VIII столећа. Установљен је громилама, посмртним споменицима Срба IV-IX столећа. Громиле су истраживане између Книна и Дрниша (Врбник, Рамљане, Уздоље) и у жупи Срб. Забележене су на југу од Свилаје и Дрниша до Зеленграда (још јужније, живело је неко словенско племе непознатог имена), северно од Книна, као и између Грачаца и Коренице. Громиле доказују да су Срби настањени западно од Динаре можда већ крајем IV столећа, како то показују налази из околине Грахова, а најкасније од VII столећа (Уздоље). Распоред утврђења са громилама и гробних налаза особених за Франачко царство IX столећа, показују да су Франци почетком столећа напали истовремено и византијску Далмацију и Србе. После закључивања мира у Ахену 812. године, Срби су изгубили пределе западно од Динаре и Уне. Франачке окупационе јединице, потврђене су гробљима у Бискупији код Книна и у Кољанима код Врлике на Цетини. Тада је Франачка населила Хрвате у Равне Котаре.

У наредна два столећа археолошка сведочанства о Србима западно од Динаре и Уне су изузетна (један гроб из Бискупије). Међутим, пред крај XI столећа, те су области доспеле у састав Србије у још нејасним историјским околностима. О томе сведоче западни извори. То археолошки потврђују тада настале цркве, основа особених за цркве у држави краља Михаила и Константина Бодина, као и за византијску Далмацију. То се доказује и раније нађеним натписом на Капитулу код Книна, исписаним ћириличним и глагољским словима.

Трећи слој археолошких споменика Срба потиче из времена после зиме 1241-1242. године, када су Татари прогонили мађарског краља од приморја, па су предели кроз које су прошли запустели. По археолошки непровереним подацима, током XIV столећа настају манастири Крупа, Крка и Драговић. Да је тада настао и манастир Рмањ на саставу Уне и Унца, можда указује низ испосница у околини, које би се могле повезати са исихастима. Археолошки је најједноставније пратити православне Србе преко особених камених надгробних споменика (стећци). Они се примењују на гробљима од Имотског и Макарске на истоку, преко долине Цетине до Книна, а има их око Омиша, Сплита, Трогира, Дрниша. Гробља са таквим споменицима показују где православни Срби преовлађују као становништво током XIV-XV столећа. Западно од Уне има их и код Грачаца, Коренице, Оточца, Огулина, Глине. Натписи на њима, увек ћирилични, нађени су код Имотског, Сплита, на Цетини, код Бенковца, Грачаца и Глине.

Приредио: Никола Милованчев

Преузето Стање ствари