Димески: Захвалан сам Србији што је кренула путем којим је увек морала да иде

Пре четрнаест година тачније 2008 године  сам дошао у Норвешку са породицом, јер  клима која је тада владала у Србији  условила је да велики број људи напусти земљу. Тада сам видео  да има много веза између српског и норвешког народа. Норвежани с којима сам разговарао сећали су се подвига српских мученика за време Другог светског рата, које су усташе и нацисти насилно послали у смрт. Многи Норвежани помагали су да се српски логораши домогну слободе. Филм који је у изради    ослања се на  истраживања како норвешких тако и српских историчара.

Већина српских логораша је убијена, а сведочења преживелих  о логорима смрти на северу Норвешке језива. Од 4.060 затвореника живот је изгубило 2.398, а око 95 одсто логораша били су Срби. Смештени по логорима у крајње нехуманим условима пролазили су кроз праву голготу. Већина је имала између 14 и 30 година. Како норвешки тако и српски извори доказују да су у логорима у Норвешкој убијања и деца  што директно указује на методологију планираног геноцида коју су усташе спроводили  над српским народом. Послати су у смрт само зато јер су били Срби. Ми данас  немамо ни једно  обележје где се можемо поклонити сенима убијене српске деце у логорима у Норвешкој.

Не треба очекивати да ће се  други народи  сећати наших жртава ако се упорно скреће пажња са суштине и ако ми избришемо из сећања.

Такође, бих упутио велику захвалност на подршци држави у реализацији филма. Кредибилитет председника Александра Вучића који он ужива и ван граница Србије учинио је да и норвешки пријатељи са задовољством пристану на сарадњу и све чешће иницирају пројекте који имају велики значај за оба народа. Мене је посебно мотивисала  изјава председника Александра Вучића да уколико препустимо забораву страдање својих предака не можемо очекивати да ће се неко други њих сећати.

По мом мишљењу Србија је данас отворена земља  и пружа много могућности. Много тога је урађено на историјском и културном плану. Србију данас красе и дела и здања као што су: Голубачка и Рамска тврђава, Споменик Стефану Немањи, Деспоту Стефану Лазаревићу у Беогрду, споменик кнезу Лазару у Ћуприји, филм Дара из Јасеновца,  филм Краљ Петар Први, обновљена кућа Милунке Савић и каплара Момчила Гаврића… помоћ у реновирању и изградњи цркава широм Србије.

Наша филмска  продукцијска кућа је у Србији боравила више пута где смо снимали кадрове за филм, и оно на чему смо посебно  захвални је спремност надлежних државних институција да нам у сваком тренутку пруже адекватну помоћ, како би снимање прошло у најбољем могућем реду.

Србија као модерна држава  привлачи пријатеље са стране да све чешће долазе и покрећу нове пројекте. Ја сам у последњих неколико година имао прилику да са норвешким пријатељима посетим Србију више пута, били су одушевљени напретком који је постигнут И показали су интересовање да  покрену нове пројекте, а филм који је у завршној фази  доказ је  међународне сарадње . Свако од нас  треба да буде амбасадор своје земље и да учинимо све  како би однос наше земље и земаља у којима живимо био на највећем могућем нивоу.

Пише,  Бранко Димовић Димески, продуцент филма СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ

Приредила: Српска историја