Чланак у Џерусалем посту жртве Јасеновца своди на чак 4.500, а домаћи ревизионисти само осам до десет пута
Заиста скандалозни чланак у “Џерузалем посту” можда и није толико велико изненађење. Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ.
Пише: Владан Вукосављевић
Покољ, геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави.
Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или по процентуалном броју жртава једног народа, пореди са Холокаустом. Као да је могуће да било чије жртве могу да умање трагедију Јевреја у Другом светском рату. Чудно звучи неупућенима али је тако.
Нажалост, нису сви као Гидеон Грајф и многе његове часне колеге.
Једном приликом, било је то у Скупштини града Београда 2015. године, имао сам с тим у вези, пред бројним сведоцима, оштру расправу са тадашњим амбасадором Израела који је јасно и гласно скандирао да “ништа, апсолутно ништа, па ни српске жртве у НДХ не могу да се пореде са Холокаустом” и да “та истина мора јасно да се искаже у будућем Музеју геноцида на Старом сајмишту”.
Добио је примерени одговор од мене али истина је и то да је велики број присутних Срба, стручњака из разних области, углавном сагнуте главе и без речи “учествовао” у томе. Међу њима и не тако мали број ноторних аутошовиниста, скупљених у ту комисију с коца и конопца.
Међутим, чланак неког острашћеног манијака у “Џерузалем посту” у коме тврди да је српских жртава свега неколико хиљада, добро је послужио неколицини домаћих ревизиониста да покушају да оперу свој прљави образ и да нападну такве ставове иако сами годинама упорно тврде да је “у Јасеновцу било до 120 или 130 хиљада жртава а да ми имамо списак од око 90.000 имена и да ће се истраживања наставити”.
Дакле, невешто покушавају да сперу љагу са себе, тобоже оштро нападајући став који због свог болесног екстремизма једва и да заслужује ишта осим суве осуде. Непознати ектремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута.
Није ту главни кривац онај кловн у шареној одећи, има озбиљнијих играча у овом народу којима је тај “демитологизатор” и шарлатан само електрични зец за њихове срамне лобистичко-ревизионистичке подухвате у вези са најтрагичнијом темом српске историје.
Верујем да ће једног дана, не тако далеког, бити поуздано утврђено и зашто то раде.
И све док велеиздајнички, гласом хијена и аргументима лупежа буду вређали српске жртве и цео наш народ, нека им ставови, аргументи и част професора Живановића буду бар непријатан камен у Јудиним сандалама које су обули.