Православље

ЧАСОПИС „ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР“: ПАТРИЈАРХОВЕ СУЗЕ У ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ „ПРОТА СТЕВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ“ У АЛЕКСИНЦУ

Текст публицисте Зорице Пелеш

Многе успомене везују ме за блаженопочившег патријарха господина Иринеја.  Памтим његову благост и радост, која је чудесно искрила из његових  очију увек, када смо спомињали проту Стеву Димитријевића, кога је много волео. И на кога се није љутио што га је на матури у Богословији у Призрену оборио из српског језика, јер је „промашио тему“.  И сваки пут ми је то с осмехом спомињао. И говорио како памти речи проте Стеве : „Када је душа разгрејани восак, у који се за век отискују утисци, стичу појмови и стварају убеђења, у том добу се израђује будући човек“.

Благодарна  сам му била на лепоти његове душе и на његовој спремности да буде попут Господа слуга свима, а посебно сам  му благодарна  што је дошао на промоцију моје књиге о проти Стеви , у Алексинац, када је био епископ нишки, у јулу 2001.године.

Благодарна  сам му и што је дошао  на мој позив у Алексинац, у новембру 2003.године, да одржи  50 – годишњи помен проти Стеви, у друштву неколико високих грчких великодостојника. Била сам тада очарана, слушајући га како предивно говори грчки језик.

Благодарна сам му што је говорио  на округлом столу, посвећеном проти Стеви, у Техничкој школи „Прота Стеван  Димитријевић“ , у Алексинцу. Том приликом сам му показала једну фотографију из Богословије у Призрену, на којој је био прота Стева са ученицима, професорима и г.ректором  протојерејем – ставрофором Живаном Маринковићем ( студентом проте Стеве), коју сам донела на дар школи.

Та фотографија благо је задрхтала у Патријарховим рукама и… очију пуних суза , али с осмехом на лицу, узвикнуо  је: „Ево и мене овде на слици“. Милујући дрхтавом руком слику, присетио се тада речи свог вољеног г.ректора Маринковића, како је „и новац повратив, уколико се изгуби, али време је немогуће икада вратити“. Све нас присутне дубоко је дирнуло то Патријархово сећање .

 И бескрајно сам му  благодарна што је подржао моју молбу Министарству просвете ( заједно са пок. председником САНУ, академиком Дејаном Медаковићем)  да Техничка школа у Алексинцу, која је саграђена на имању које је прота Стева даривао  школи, добије светло име проте Стеве Димитријевића 2004.године.

Његова Светост г. Патријарх и ја сусретали смо се у последњих 20.година често не само на научним скуповима, већ и на многим пригодним свечаностима, као и на опелима, а наше последње виђење било је у јануару 2020.године, у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду

Царство Небеско свјатјејшем Патријарху Иринеју, уз Молитву Господњу да га сачува у Граду Вечности , у месту покоја, до Васкресења.

Зорица Пелеш, публициста

Back to top button