Бојанић: Зашто се данас не штампају књиге наших истакнутих историчара који нису писали о досељавању Словена на Балкан
Зашто данас нема књига и ретко ко их штампа историчара: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Ј. Добровски, Јован Брановић и других који нису спомињали да су Срби дошљаци на Балкану.
А што их нема у књижарама и продаји, то не чуди много… данашњи уџбеници и докторати нису писани по тим изворима наших старих историчара и том наративу, већ по изворима Бечко-берлинске школе.
Многи историчари покушавали су у нашим библиотекама и архивима пронаћи књиге античких писаца и историчара, (Плинија Старијег, Диона Касиуса, Бохартуса, Кит Куртис, Атавиота … ) али ничег није било.
Сви ови наведени антички писци небројано пута су помињали Србе на античким територијама (за које наша званична историја тврди да су дошли тек у 7 веку).
Чудно је то што нема никаквих записа о ,,Сеоби Словена” то нико не помиње, зато и немамо ни једну битку, ратове из тог периода, што је и невероватно. Толики народ да се стварно доселио, морао би да храну узима или отима од других и не само храну, морао би да се води неки рат, сукоб, битка а све то би свакако би било забележено… овако, о томе нема ни трага сем у једном извору Константина Порфирогенита.
За основ данашње историје Балкана узима се запис Константина Порфирогенита „О народима“, који највероватније није дело овог византијског цара (владао 913-959). Мишљења су да је овај документ сачињен по вољи и у режији Ватикана, негде око 1611. год. Запис је био у власништву Катарине Медичи, а превео га је на латински Јохан ван Мејрс 1611. године. Мало касније (1623) наћи ће се у Ватиканској библиотеци.
Византијски цар Порфирогенит уопште није био историчар. Он је написао само два списа један се односи на дворске церемоније а други на организацију државе.
Овај дискутабилни спис је писан да велича историју Хрвата а да потисне Србе. У овом спису су побркани датуми и ликови што указује да се можда ради о подвали и фалсификату.
Овај спис се узима као једини извор за нашу историју што је исто веома чудно.
Ево и како смо ми сами помогли албанцима да стварају своју колевку на отетој земљи…
Уџбеник Историја за 6 разред основне школе коју је написао Раде Михаљчић у којој тврди да су Албанци Староседеоци на Косову и Метохији, а да су им Срби отели земљу и преузели обичаје и културу. Трагично зар не? Олако смо прихватали све наметнуте лажи из туђе кухиње… а чињенице нисмо сагледавали, зарад ситних интереса, који нас данас коштају много.
Зато и кажу да су они аутохтон народ а ми узурпатори који су градили цркве и манастире на њиховим Богомољама… зато и присвајају српску средњовековну баштину.
Хвала Богу, то се изменило и више тога у већини српских уџбеника историје од пре пар година нема. Али албанци се и данас позивају на нашу историјографију… и то су добро презентовали широм света, што нам данас знатно отежава положај у борби да Косово и метохију задржимо, док нам светињу отимају. Е, то је трагедија и срамота која траје више од пола века, а о томе се ћути, зато нам је и положај по питању Космета знатно отежан.
А сво то време смо ћутали… наша ,,мудра” струка, ћутолози… зарад ситних привилегија и докторских радова. Зато данас немамо ни један докторски рад ни из страдања Срба у Јасеновцу…. а камоли о Србима као аутохтоном народу.
Ти досељеници се деценијама користе лажима, историјом без чињеница, историја која се заснива на извртању чињеница, присвајању, отимању и крађи идентитета оног коме ни сами не припадају… за себе причају да су потомци Илира, да су староседеоци…
Већина Срба и не зна ко је био Скендербег, не знамо ни да је Скадар био српски врло значајан град. Зато данас и бауљамо, лако нам је преотети истирију… Заборавили смо на корене и претке. А Скендербег је био СРБИН и то и јесте, друго не може бити… који је данас национални херој албанаца… а уместо ми да дижемо споменике Скендербегу (Ђурађ Кастриот) по Србији.
Шиптари агресивно медијски пропагирају лажну покрадену српску историју… а ми морамо то исто агресивно да пропагирамо али са аутохтоном, чињеничном историјом, која је део и нас самих, истином да се боримо против лажирања, извртања и крађе. Не смемо је препустити агресору и освајачу. Отеше нам Скендербега (Ђурађа Кастриота), Леку Дукађиниja он је србин из Рашке. Албанци Скендербега величају као албанског националног хероја и заснивају историју на њему, отимају и скрнаве нам Немањиће, Милош Обилића, Карађорђа, цркве, манастире… а ми то не помињемо, и забрињавајуће се на те сурове лажи не оглашавамо, као да они не припадају нама.
Космет је јединствен у историји по својој непрекинутој трагичној историји… али и пред свих трагедија, геноцида, агресије, окупације… оно и даље одолева тој трагедији.
Јасно је свима, да су за нашу науку најбитнији историјски извори (и званични а и незванични)… од њих све почиењ, а о досељавању Словена паушално је писао само Порфиригенит… што је доста чудно.
У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари… који су скрајнути не без разлога.
НАШИ СРПСКИ ИСТОРИЧАРИ КОЈИ СУ ПИСАЛИ О СРБИМА КАО АУТОХТОНОМ НАРОДУ… данас су оспоравани и скрајнути од стране званичне историје, што и не чуди, када су им тврдње и истраживања по том питању супротна.
Прича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру , др Рељи Новаковићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, Светиславу Билбији, др Радомиру Ђорђевићу, др Ђорђу Јанковићу, Радовану Дамјановићу, Радоњи Божовићу, Александру Митићу и многим другим историчарима, демагошка је или бајковита… али та демагошка или бајковита историја је у Србији званична и призната историја.
О Србима као аутохтоном народу говорили су и писали; Доброслав Јевђевић, Драгољубу Антић, Јован Деретић (оспораван од струке, али морао сам да га споменем, више је истраживања спровео него многи историчари, то је чињеница) Слободан Јарчевић, Горан Шарић, Александар Шаргић, они нису били историчари по струци, али су свој живот и рад посветили науци и истраживању.
Не треба да нас чуди и податак да су у сваком рату страдале библиотеке и архиви… једна од првих бомби у Другом светском рату у Београду пала је на библиотеку.
Књиге су страдале и паљене су и у Великом рати и у Дригом светском рати. Зато ми данас скоро да немамо те староставне књиге… а и не трудимо се много да их прибавимо.
Миграција је свакако било и досељавања на овим просторима, дефинитивно читајући ове старе писце и њихова дела све указује на то да су стари Словени-Срби дуго пре 7.века живели на овим просторима… и да никакве Сеобе Словена у тој мери како се приказује није било… да јесте, сигурно би било и извора. Зато ми о овој теми морамо да дискутијемо, да се организују округли столови да се више пуше и расправља… а не да струка ,,мудро” ћути, као и за све друго што се коси са званичном историјом… оном после Берлинског конгреса (1878 године)… као да ћутимо из разлога да не увредимо сопствене џелате са запада.
Сходно научним принципима требамо узети обе стране (званичну и незваничну историју) у разматрање, и што више користити све изворе, трагати за изворима и чињеницама, и што више расправљати аргументовано о том проблему.
Једино се тако долази до истине!
Ово је тема о којој се и данас ,,мудро” ћути… да ли из страха или незаинтересованости, то је већ велико питање.
*Наравно, званична историја треба да се поштује, ја то поштујем, али немам аргументе и чињенице око дела око досељавања Словена, да то као чињеницу усвојим…. за мене је тај део доста дискутабилан.
Истину ипак морамо да тражимо по свим изворима… требало би организовати научни скуп истраживача, где би се суочили истраживачи са чињеницама и различитим изворима до којих су дошли… не треба ништа да буде зацементирано, иако би то поједине индивидуе желеле.
То је само једно виђење овог проблема, у доброј намери за наш српски народ.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
Приредио: Ђорђе Бојанић, проф. историје и уредник сајта Српска историја
