Бојанић: У Хрватској због Јасеновца ,,мудра“ расправа: 300 или 100.000 жртава?

Ево како је хрватска списатељица Јасмина Домош раговала:  „И још увек постоје покушаји ревизије историје. Недавно сам у рукама имала научну и стручну студију о логору Јасеновац. Из три независна извора последњих деценија верује се да је реч о 80.000 до 100.000 људи, али се у поменутом истраживању тврди да је ту умрло 300 људи…“, казала је Домош у разговору за „Јутарњи лист“.

Али у тој њиховој борби да умање број страдалих Срба не видим ништа чудно, то је и њихов циљ, да тај геноцид над Србима у НДХ сведу на мали злочин.

Чињеница је да је више од 700000  људи побијено је у Јасеновцу (то и пише на табли на улазу у Јасеновац, многима сада то смета и то би радо ревидирали и уклонили и поставили таблу са највише до 100000 жртава), углавном Срба (више од 500000). Ни данас се не зна тачан број… ко је за то крив? Свакако ми СРБИ!

Од усташког хрватског ножа по логорима у НДХ је страдало преко 800000 Срба.

Академик Србољуб Живановић (био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница у усташком логору смрти Јасеновац) записао је, да је утврђено, да је у Хрватској страдало преко милион Срба. Говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Он је, када је постао председник Међународне комисије за истину о логору у Јасеновцу утврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5,км, било око 800.000 убијених од којих је Срба било 700.000.

А око тих истраживања, иако се умањио број (како каже академик Живановић) сложили су се и Немци и комунисти и многи историчари… а све је то записано у књигама и у уџбеницима историје (али, без детаља, са датим малим простором у уџбеницима, што је понизно за жртве а и нас Србе). Ваљда је ред да се око броја жртава сви ујединимо, попис никада нећемо добити у потпуности, то је данас немогуће… поред толико јама неоткопаних и уклоњених трагова који су уништени и спаљени.

Анкентна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача утврдила је да је у Јасеновцу „насилно усмрћено отприлике 1.400.000 људи“. А Међународном суду у Нирбергу иста та Комисија пријавила је да је у Јасеновцу убијено 600.000 људи.

Велика је грешка и заблуда или злонамера да се каже да је логор Јасеновац ослобођен, не он је поносно од стране зликоваца напуштен са скоро уништеним траговима злочина и геноцида од стране Хрвата (усташа) над Србима (велика већина), Јеврејима и Ромима.

Тако да је велика заблуда да је Јасеновац ослобођен.

Шта се чекало толико дуго?

Београд је ослобођен 20. октобра 1944.

Зашто није био приоритет место највећег Српског стратишта, велико је питање, али и јасно зашто није дошло до ослобађања логора Јасеновац.

Ваљда да хрватски џелат доврши клање и прикрије трагове геноцида.

Ни комунистима Јасеновац није био приоритет, добро су знали шта се тамо ради и  на тај начин штитили џелата у злочиначким намерама… својим неделовањем.

Коме смета данас утврђених 700000 страдалих у Јасеновцу? Изгледа да је историчаре из Хрватске неко оптеретио… па те умањене бројке стално спомињу, које се крећу од Туђманових 86000 до 130000  жртава од хрвата-усташа. А сада да би то спровели спомињу и 300 страдалих у Јасеновцу.

Занимљиво је да је главни картограф Аустријског царства Хајнрих Бенхаус, 1846. објавио етнографску карту Аустријског царства. На простору данашње Хрватске, он је навео да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба.

У немачким службеним изворима, у НДХ је крајем 1940. године, живело 1.847.000 Срба.

Злочин је и преко 250000 Срба преведено насилно у католичанство, што деце што одраслих. Чак и ти покатоличени Срби убијани су, често и у црквама у којима су покатоличени. Око 85 одсто српских православних свештеника је побијено или протерано, а 172 српске православне цркве су затворене, уништене и опљачкане. Чак је 2. јула 1942. године створена Хрватска православна црква да би заменила институције Српске православне цркве која је уништена.

,,Француски историчар Едмонд Париз (аутор књиге „Геноцид у сателитској Хрватској, 1941-1945: Запис о расним и религиозним прогонима и масакрима“, Цхицаго, Америцан Институте фор Балкан Аффаирс, 1961, 1962, 322 стране) у уводу за ово издање пише: „Највећи геноцид у току Другог светског рата, пропорционално броју становника, десио се, не у нацистичкој Немачкој већ у марионетској Хрватској коју су створили нацисти. Ту је, од 1941. до 1945. године око 750.000 Срба, 60.000 Јевреја и 26.000 Рома – мушкараца, жена и деце – побијено у гигантском холокаусту.“ То су, наводи даље Е. Париз, бројеви које највише наводе страни аутори, посебно Немци, који су били у најбољем положају да то сазнају. Херман Нојбахер наводи да су извршиоци овог злочина проценили број побијених Срба на 1 милион, али он сматра да је тачнији број од 750.000. Хитлеров генерал Лотар Рендулић (пореклом Хрват), који је био с подручја где су злочини почињени, проценио је да је у првој години постојања марионетске државе Хрватске масакрирано најмање пола милиона православних Срба, а да су многи други побијени наредних година (Гекаемпфт Гесиегт Гесцхлаген, Хеиделберг, 1952, стр 161-62). Француски историчари најчешће наводе број од пола милиона, а британски извори обично наводе 700.000 побијених Срба. Немачки генерал Ернест Фик, писао је 16. марта 1944. године генералу Хајнриху Химлеру, иначе идејном творцу холокауста да су усташе побиле „600.000 – 700.000 Срба“ (Izvor: Vranjenews, Piše: Tomislav R. Simonović).

Академик Василије Крестић написао је дело  Геноцидом до Велике Хрватске, права синтеза злочина над Србима кроз векове. У њој  се храбро именуjу кривци. Књига нас упозорава на политичку наивност српског народа и позива на опрез у будућности. Књига коју сваки Србин треба да има.

Занимљив је и запис Едмунда Глез фон Хостенауа, био је највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: „Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он мора да убије најмање једног Србина, да силује једну Српкињу и да покраде српску имовину. Казао сам да би сваког другог усташу требало ставити уза зид и стрељати“.

Историчар Менахем Шелах је у својој књизи “Историја холокауста- Југославија”, коју је објавио “Јад Вашем”, рекао да је 700.000 жртава реална цифра.

Од огромног значаја за нас Србе је и дело  „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. То је  прва компаративна анализа Јасеновца и Аушвица у светској историографији, коју је Гидеон Грајф написао уз консултацију са израелским форензичарима (проф. др Израел Хершковиц и др Хаим Коен), професорима универзитета из Јапана, истраживачима мировних студија и историчарима из Норвешке, Италије и Израела уз подршку Међународне експертске групе ГХ-7 – Стоп ревизији чији је оснивач.

Како каже Грајф: ,,Jасеновачки логор био je један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату. Тамо је спровођено 57 метода убијања, на основу сведочења доступних у многим архивама, од немачких војних дневника, до изјава преживелих логораша“.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја