Бојанић: СРБИЈА НИЈЕ, НИТИ ЈЕ ИКАДА БИЛА ГЕНОЦИДНА ДРЖАВА

Знамо добро, да је велика већина гласала поданички и под притиском, без свог става, то је свима јасно. Ово је и пораз држава које су сервирале ову резолуцију, а нису могле да прикупе већину која ће да гласа за резолуцију.

Немачка је предлагач (земља која је више геноцида извршила а никад осуђена, а  вршила је највећи притисак на друге земље и земља која је починила више злочина и геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима, да не заборавимо и геноцид немаца у Намибији…).

Зато се и одлагало заседање Генералне скупштине УН у више наврата.

Срећом, већина је била на страни оних који су били против и уздржани (који нису гласали за резолуцију) све те државе чине укупно преко пет ипо милијарде људи.

Али, ово наметнуто гласање и лакрдаија покренуће нова питања и резолуције.

Највише хвала Руској Федерацији, Кини и Мађарској… и осталим земљама кохе су гласале против резолуције.

Треба похвалити и говор председника Србије, који је рекао оно што многи председници других држава се ни усудили не би… борба Србије по питању ове резолуције је била за сваку похвалу… што се показало и кроз ово гласање које није имало већину.

Невероватно је да велики број Срба не зна шта је изгласано у УН, и они који знају, мисле или им је тако лакше да се то не односи на целокупан Српски народ, и све то олако схватају.

Невероватно је да су нас прогласили за геноцидан народ, коју су предложиле Немачка и Руанда.

Према процедури Генералне скупштине, одлуке се доносе консензусом, за коју је потребно да све државе буду сагласне око текста нацрта резолуције, о предлогу ће се гласати, пошто се Србија, Русија и Кина противе њеном усвајању.

Невероватно је да се гласа само ко је за а ко против, уздржани се не рачунају.

На гласању у Генералној скупштини УН,  сталне чланице немају право вета, а свака од 193 државе чланица има право на један глас.

Дефинитивно овим чином УН су дотакле дно.

Можда је ово опомена и прилика да се уозбиљимо по питању односа према нашој страдалничкој историји.

Ми смо народ над којим је извршен геноцид у пар наврата само у 20.веку.

У том 20. веку изгубили смо преко три милиона људи.

*Ваљда је ово прилика да коначно добијемо назив за наше српске жртве од усташких џелата, као што имају Јевреји и Роми.

*Да коначно дибијемо поглавље у српским уџбеницима 8.разред о Српском страдалсштву, и да уџбеници из историје и српског језика  и географије буду јединствени и да их штампа и пише држава, који би прошли јавну расправу.

*Немамо деценијама Молитвени Храм сабрања (Маузолеј) за све српске страдалнике у геноцидима, као што имају Јевреји (Јад Вашем) и Јермени (Маузолеј на брду Цицернакаберд у Јеревану), срећом почело се гласно причати и о изградњи Маузолеја у Србији.

*Да коначно после толико деценија донесемо резолуцију у скупштини о генициду над  Срба од стране хрвата/усташа.

*Да престанемо са умањивањем броја српских жртава у Јасеновцу.

Нашом ћутњом Хрвати и њихова стратегија су успели из злочина и почињеног геноцида (од стране усташа над Србима) да буду у истој равни са нама (жртвама), ту је и највећа наша српска трагедија, што смо то дозволили… због ,,братства и јединства” које нас је разорило.

Хрвати су имали логоре за децу и бебе, а о њима скоро ни речи у уџбеницима, зашто штитимо сопственог џелат?

Невероватно је да и даље по нашим институцијама, поједини историчари (који су у великој мањини са таквим ставовима) ,,мудро” смањују број српских жртава у Јасеновцу, као да им је то једини циљ и мука коју морају да спроведу… и воде се Туђмановим бројевима и наративом (да је страдало од 86000 пописаних жртава до највише 110000 у Јасеновцу… а давно утврђено и прихваћено 700000 страдалих у Јасеновцу, односно преко 800000 Срба у НДХ од стране хрвата/усташа).

ДОК НАМ СРПСКА ИСТОРИЈА НЕ БУДЕ ПРИОРИТЕТ И ДВОГЛЕД, ДОК НЕ ПОЧНЕМО ДА УЧИМО ИЗ ЊЕ И САГЛЕДАВАМО БУДУЋНОСТ И РАЗУМЕМО ОПАСНОСТ… биће тешко по нас,  а ако је разумемо, видећемо и будућност као што из ње видимо прошлост, тако ћемо сагледати и опасност. Ми морамо учити из сопствених грешака… а имамо их на претек.

Сходно научним принципима требамо узети све чињенице у разматрање, и што више користити све изворе, трагати за изворима и чињеницама, и што више расправљати аргументовано о том проблему. Једино се тако долази до истине!

Данас у уџбеницима историје имамо минимум о Српском страдалаштву, зашто?

А о страдању Срба у Великом рату посебна је тема, која је такође врло мало присутна у уџбеницима историје.

Зашто смо тек сада смогли снаге да екранизујемо истину филмовима: ,,Дара из Јаденовца”, ,,Страдање Срба у Карашјоку”, ,,33 Анђела”. Зашто смо се тека сада пробудили, ко нам је бранио… ко су кривци за наше незнање и деценијско спавање?

Ко и због чега је бранио да истина изађе на светло… зашто нам се тек после 75 година дешава да тек сада сви медији, портали, телевизије пишу и говоре о  геноциду над Србима?

То је морало много пре, али, јасно је где је проблем. То је већ за другу тему.

Добро је што смо се ослободили тих стега и окова.

СРБИЈА НИЈЕ ГЕНОЦИДНА Д4ЖАВА (то није део нашег православног усмерења), ВЕЋ ДРЖАВА И НАРОД НАД КОЈОМ ЈЕ САМО У 20.ВЕКУ У ВИШЕ НАВРАТА ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД (1914-1918, 1941-1945 и 1991-1995 године)!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја