20 ЛОГОРА СМРТИ ЗА 20.000 СРБА У ИТАЛИЈИ И АЛБАНИЈИ
Не смемо препустити забораву страдање наших предака!
Текст приредио: Бранко Димовић Димески
Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20. 000 хиљада одведен је у логоре у Албанији и Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу.
Процес заробљавања и одвођења припадника Краљеве Југословенске војске у заробљеничке логоре трајао је готово све време рата. У заробљеничке логоре одвођени су и заробљени на грчкој територији, као и они које су заробиле мађарска и италијанска фашистичка армија. Сваки грађанин који је био способан да рукује наоружањем могао је бити сматран ратним заробљеником, тако да су окупаторске власти без икаквих разлога могле да ухапсе и одведу у заробљеничке логоре сваког одраслог мушкарца. Према неким подацима у току Априлског рата 1941. италијанске јединице су заробиле 59.500 војника, подофицира и официра Југословенске војске.
Према доступној документацији до сада је познато неколико сабирних логора: логор код Сабирни логор код Скадра основан је маја 1941. од неколико барака и шатора са зиданом зградом у којој је била смештена команда логора. У логору је било око 4000 заробљеника разних националности. Лош смештај и исхрана, нехигијенски услови и националне разлике подгрејавали су лоше односе међу заробљеницима који су у два наврата безуспешно тражили од команде да се поправе животни услови у логору.
Током маја и јуна сви ратни заробљеници хрватске, бугарске, мађарске и немачки националности пуштени су кући, а у логору су остали само Срби, и Срби-Црногорци и Словенци, који су у другој половини јула камионима пребачени у логор Ђеромин на југу Албаније, близу Бурелија.
Логор „Ди” код Драча за Југословене – ратне заробљенике био је један од највећих на територији Албаније. Организован је на голом брду.
Заробљеници који су одведени у логоре на тлу Италије креће се између 7.450 заробљеника које су преузели Немци. У књизи Ђурица Лабовић наводи да је у Италији било 10.000 ратних заробљеника. Међутим постоје и подаци да је број српских заробљеника много већи њих око 20.000 хиљада.
Међу већим бројем логора на тлу Италије треба издвојити логор и Барију. Подигнут је средином 1941, недалеко од Барија, поред логора за ратне заробљенике савезничких земаља. Више стотина људи затварања је у малим дрвеним баракама.
- Логор на северу Италије био је Корте мадоре (Цорте маггиоре) у провинцији Пјаћенза (Пиаценза), покрајина Ломбардија.
- Логор Гаресио (Гарессио), а остали у логоре Аверсо, Бољако (Боглиацо) и Вестоне. логор Кöрте мадоре Вестоне 20, Аверса 30, Бољако 20 и око 80 из логора Сулмона.
3. Логор Монтемале (Цампо ди цонцетраменто Монтемале) у провинцији Кунео
4. Логор Вестоне (Цампо ди цонцетраменто п.q. Н-23 Вестоне)
5. Логору Кампо ди Вила ла Маса (Цампо ди Вилла ла Масса)
6. У логорима Сеонара, Абама и другим у провинцији Падови било је поред 500 југословенских официра, 500 подофицира и већи број заробљеника и војника Срба.
Логор Суламана, у пратећим просторијама хотела „Гранде Ал-берго Мирамонте” ограђене бодљикавом жицом и обезбеђене јаком војничком стражом, доведено је 500 официра и 50 војника-заробљеника.
У тешкој и нељудским условима били су официри и подофицири Краљевске југословенске војске које су италијанске окупационе власти, фебруара 1942. године, похапсили на подручју Колашина, Бијелог Поља, Приштине, Призрена, Пећи, Ђаковице, Гњилана, Гостивара, Тетова, Дебра и других градова. Њих око 350 смештени су под шаторе на малом острву код Напуља, без текуће воде, са лошом исхраном, а спавали су на голој земљи.
Највећи логор за Српске војнике – ратне заробљенике био је Грумелино (Грумеллино) у провинцији Бергамо у северној Италији, у коме је било смештено око 3.000 људи. Било је и више мањих логора.
7. Кандели (Цанделли) код Фиренее, чији је капацитет био до 100, али је понекад било смештено и до 120 људи.
8. Мирамонте у коме је било смештено 150 војника – ратних заробљеника.
9.Салурно са простором за смештај 130 људи.
10. Бањо ди Лука (Багно ди Луцца) за 90 људи.
11. Кавацаро (Кавазаро) за 120 људи.
12. Бизиг Хела (Бизиг Хела) за150 људи. У области Кијети (Цхиета) у логору.
13. Ланћано (Ланциано) било је смештено 100 заробљеника. У једном делу овога логора је организована болница у којој су се поред српских војника заробљеника лечили и југословенски логораши-цивили. У провинцији Фоди, ратни заробљеници из Југославије били су смештени у логор.
14. Кампобасо 180 лица.
- Логор Винкијатуро 120 заробљеника и другим логорима у којима су повремено смештани и српски логораши.
У области Наполи у логорима Аверсо и Тренто који су реновирани 13. маја 1941, поред 380 војника – ратних заробљеника била су смештена и три министра Краљевине Југославије, 122 официра и подофицира Југословенске војске.
На територији провинције Каљари налазило се висе логора у којима је у посебним деловима било смештено 420 ратних заробљеника и 180 Српских логораша.
16. У логору Фосили ди Капри који се налазио на територији провинције Модене било је смештено 150 ратних заробљеника који су ту остали до капитулације Италије, када је логор расформиран, а заробљенике преузела немачка управа. На територији провинције Асколи Пићено у логору.
17. Сервољано (Сервоглиано) било је 280 ратних заробљеника из разних крајева Југославије. У Асти у одвојеним просторијама са југословенским ратним заробљеницима били су смештени и заробљеници из савезничких држава, који у својим изјавама наводе да су српски заробљеници били мучени. У провинцији Арецо,
18. У логору Латорија, чији је капацитет до 400 људи, било је смештено њих 250.
19. У логору Гаресијо у провинцији Кунео, чији је капацитет био 400 људи, у логору се налазило 320 југословенских ратних заробљеника.
На простору провинције Удине у три мања логора било је заточено 20 логора. 299 заробљеника. На северу Италије у логору Марњано (Маргниано), који се у изворима назива радним, налазило се око 5.000 ратних заробљеника и логораша цивила. Командант логора био је италијански капетан, који се са два подофицира и групом војника старао да сви по сменама раде у оближњем руднику. Тешки послови у рудничким окнима, лоша храна и утицало је на велику смртност наших заробљеника.
Не смемо препустити забораву страдање наших предака!
Текст приредио: Бранко Димовић Димески
Коришћена литература:
Мр ЂУРО ЂУРАШКОВИЋ
Др НИКОЛА ЖИВКОВИЋ
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЗАТОЧЕНИЦИУ ИТАЛИЈИ 1941-1945
Приредила, Српска историја
