ВРЕМЕ, КАД ЈЕ СРБИЈА БИЛА У КОРАК СА ЕВРОПОМ…

Приредио Ђорђе Бојанић

Године 1893.отвара се електрична централа и уводи електрично осветљење, а 1894. пушта се у саобраћај први електрични трамвај у Београду. Ту се види да српска престоница у свом брзом напретку није уопште заостајала за многим европским и светским метрополама, а најбоље показују ови подаци: само десет година после изума Томас Едисон електричне сијалице (а за тај проналазак је најзаслужнији генијални Никола Тесла), на Теразијама је упаљено електрично осветљење.

Познато је да је амерички проналазач Александар Бел монтирао први телефонски апарат у Бостону 1876. године, а београдски механичар Панта Михајловић је прву телефонску жицу поставио 14. марта 1883., дакле само 7. година после великог догађаја у Америци.

У згради где се налазила кафана „Три листа дувана“; на првом спрату, десио се први телефонски разговор у Београду.

Ево једног интересантног случаја са поменутим механичаром Пантом , који је уводио телефоне.

Он сведочи  да је наговарао Тешу Николића из Министарства војске да се уведе телефонска линија између Министрства, које се тада налазило на почетку улице Краља Александра, и војне касарне у Београдској тврђави: „Он ме одведе до прозора  и показа у дворишту три коњааника. Шта ће ми тај твој телефон кад ови коњаници за три минута стигну до касарне и јаве шта треба.“

На први позив за увођење телефона јавио се само један претплатник индустријалац Ђорђе Вајферт.

Иначе, први телефонски претплатник  у Београду био је новинар Љубомир Бојовић, уредник листа „Брка“. Његов апарат носио је број један, кад се стигло до броја 13, ствар је стала -баксузни број нико није хтео…

Коришћена литератураНебојше Богуновића, Коекуде Србијо, Српске историјске теме   1804 -1918.

Приредио Ђорђе Бојанић