ВАСКРС… обичаји

Васкрсу је, према обичају, предходио седмонедељни васкрсњи пост, најдужи у години. Васкрс је ове године 20 априла. Период од 7 недеља је време поста и одрићања, обичај који је настао на темељу веровања да се уздржавањем од обиља мрсне хране и посластица може задобити милост Божија.
Васкрс је одувек био „празник над празницима“ православног српског народа, ције је празновање уобичајено најрадосније.

Посебно важно мјесто у традиционалном обичају Васкрса заузима црвено јаје симбол живота, а његова црвена боја жељу за здрављем и напретком. Вјерници фарбају јаја на Велики Четвртак или на Велики Петак, а шарања су различита (помоћу воска, лампе и пера, разним травкама, па чак и четкицом и бојама). Првим црвеним васкрсњим јајетом вјерници би се омрсили на дан ускрса и тиме оконцали седмонедељњи пост. Јаја црвена или шарена, дарују се рођацима и пријатељима и свима онима који уђу у куцу. Сарена јаја симболизују љубав и срећу. У данасње вријеме, на сто се износе укусне чорбе од поврћа или јагњетине, јагњеће печење и разна јела од меса, сармице од зеља, салате од куваних јаја, млади лук, ротквице, зелена салата…Цвијеће које тог дана украшава кућу су зумбули, нарциси, лале или неко друго цвијеће.

преузимањеКако ви славите Васкрс? Који су обичаји у Вашој породици?

Васкрс слави једну од централних догми хришћанства – Христово васкрсење. Иако он представља само један у Васкрс низу васкршњих празника, као највећи и најважнији, представља оријентир за све остале.
Један од вјесника прољећа, ништа неуобичајенији од висибаба, ласта или љубичица, је и учесталост питања: „Кад ове године пада Васкрс?“ Сви знају да је он „ту негде, с прољећа“, већина зна да се слави у прву недељу иза пуног мјесеца после прољећне равнодневнице, али ријетко ко баш зна сам да израчуна која би то неђеља била.
Како је ово ипак нешто „виша математика“, лакше је консултовати или црквени календар или маму, баку, тету или комшиницу које су већ консултовале црквени календар (ово друго је много раширенији метод за сазнавање тачног датума Васкрса, па отуда пориекло већ поменутог вјесника).

Ове године, ето, Васкрс „пада“ 24. априла. Обичај је да се Васкрс, тј. Васкрс, проводи код куће, али тај обичај нас не спречава да угостимо оне који га не славе (тог дана или уопште).

Васкрс слави једну од централних догми хришћанства – Христово васкрсење. Иако он представља само један у низу васкршњих празника, као највећи и најважнији, представља оријентир за све остале. Наиме, кад нам мама, бака, тета или комшиница кажу ког датума „пада“ Васкрс, датуме свих осталих празника из овог низа, уз знање прве двије рачунске операције и мало информација које ћете, ако Вам већ нису познате (а и ако јесу), наћи у даљем тексту, можете лако одредити и сами.

Лазарева субота или Врбица

Први у низу ових празника је Лазарева субота. Њиме се, осам дана прије Васкрса, слави чудо Лазаровог васкрснућа. У нашим храмовима се тада одржава вечерње богослужење. У цркву се уносе тек олистале врбове гранчице (због чега је овај празник познат и као Врбица) које се, освијештане, дијеле народу да би, на крају, заузеле своје мјесто у кући поред иконе и кандила. После тога, креће трократни опход око храма са црквеним барјацима, рибидама и чирацима уз пјевање тропара Лазареве суботе. У поворци увек буде највише ђеце јер ово је, прије свега, њихов празник. Дочекавши радосно Христа при уласку у Јерусалим заслужила су своју битну улогу јагњаца овог духовног пастира, звонце, па и то ново одело које је обичај да на тај дан добију.

Цвети

Одмах сутрадан, дакле, седам дана прије Васкрса, су Цвијети. То је дан када је Христ са својим ученицима дошао у Јерусалим гђе га је, са пјесмом и повицима, одушевљено дочекао народ. Сада се овај празник обиљежава одласком у цркву на богослужење и уношењем у кућу неког прољећног цвијећа .

Велика недеља и Велики Петак

Цијела недеља пред Васкрс је Велика недеља. Зове се још и Страсна јер се односи на страдање Христово. И сви дани у Великој недељи су Велики: Велики понедељак, Велики уторак, Велика сриједа… И Велики петак. Колико се сви Васкршњи празници славе, толико на Велики петак нема шта да се слави. То је дан када је Христос, осуђен од истог оног народа који га је са одушевљењем дочекао, разапет на крст и крунисан трновим вијенцем, остављен да умире болно и полако молећи се за спасење оних који су га осудили: „Оче, опрости им јер не знају шта чине…“

Велики петак је дан велике туге. То је дан тишине у свим хришћанским храмовима, дан када нема службе, дан када звона не звоне и дан када се плаштаница излаже на посебно украшен сто испред олтара, гроб Христов, где вјерници могу да је целивају до Васкрса. Негде постоји и обичај да се вјерници, после цјеливања, провлаче испод стола молећи се Богу и замишљајући жељу. Треба добро пазити шта тада пожелети јер, кажу, да се те жеље увек остварују.

На Велики петак, и 38 дана пре и још један после, (би требало да) се пости. Мало је оних који посте цео Велики пост. Већина се опредељује да пости током Велике недеље, на Велики петак и Велику суботу или само на Велики петак. Ма колико били свјесни тежине Великог петка, има један део дана када се радост не може избећи – у рану зору приликом бојење јаја.
Једино што, по овом питању, можете да учините је да то обавите на Велики четвртак. Постоји неколико прича о поријеклу обичаја бојења јаја. Једна каже да је Христова следбеница, Марија Магдалена, после Христовог васкрсења, дошла у Рим и нашавши се пред царом Тиберијем поздравила га речима : „Христос васкрсе!“ дарујући му у црвено обојено јаје. Али откуда то обојено јаје? Па, према светом предању, Христос је рекао да ће трећег дана после своје смрти васкрснути и да ће знак његовог васкрснућа бити и тај што ће кокошке тог дана носити црвена јаја. Постоји, опет, и веровање да је, у то вријеме, код неких народа постојао обичај даривања шарених јаја као знака радости и побједе. Друга прича каже да је Христ једном успео да умакне римским војницима који су, привучени изгледом у црвено обојених јаја у кошарицама неких жена, застали да им се диве. Према трећој, јаје је симбол постанка, а црвена боја симбол Христове проливене крви.

Било како било, јаја су се некада бојила само у црвено, а сада се боје прво у црвено. То, првообојено јаје, познато као чуваркућа, чувар, стражар или томе слично, се чува у кући до следећег Васкрса да би оно чувало људе, стоку и усјеве. Какве боје ће бити остала јаја, зависи од Ваших жеља, способности и квалитета фарбе коју сте купили. Мада, само луковина још никога није изневјерила…

Васкрс

А сад, Васкрс! Васкрс се слави у ону недељу на коју су Вас упутили они који су провјерили у црквеном календару. То је празник радости јер се слави дан кад је Христ васкрсао из мртвих. И звона на цркавама поново звоне…

Неупућенима би се могло учинити да тај дан свуда започиње васкршњим доручком, но, то није баш тачно. Понегде доручку претходи „купусање“ васкршњег гнијезда. То је она ситуација када једно, два, три, четири буновна, чупава ђетета у пиџами чуче у ходнику, или где год да се гнездо налази, и на брзину прегледају шта је Зека донео. Онда све то, заједно са гнездом, пренесу у трпезарију, где део већ постављеног стола мора да буде раскрчен да би садржај гнезда натенане могао да буде прегледан. Е, кад сви добро видимо шта све ту има и чудом се начудимо како је то Зека и ове године дошао баш кад су ђеца, иако будна већи део ноћи, спавала и подсјетимо се оних година кад је Зека мало закаснио јер се успавао (није да се није дешавало), доручак може да почне.

Како је Васкрс породични празник, за столом ће се тај дан наћи сви чланови породице, па и они који за ту прилику морају да допутују из далека (ако не на доручак, онда бар на ручак), а шта ће се наћи на столу зависи од обичаја у том крају, навика и жеља укућана и могућности и умећа домаћице. Ма шта да Вас од свега тога привлачило, први залогај којим ћете се омрсити после дуготрајног, или краткотрајног, поста је јаје. То се, углавном, не односи на оне мале чупавце који су се већ омрсили неком од ђаконија из гниезда.

Шта ће се на столу наћи за ручак, опет, зависи од обичаја у том крају, навика и жеља укућана и могућности и умећа домаћице. Пост је готов и никаквих ограничења с те стране више нема. Некадашњи обичај је да се пече јагње на ражњу лагано, али сигурно, уступа мјесто припреми јагњеће чорбе и мало већег комада јагњећег меса. Изузетак, и некад и сад, су оне куће које славе Ђурђевдан и у којима ће се том приликом први пут припремати јагњетина, а васкршњи ручак ће се обавити уз прасетину. У сваком случају, никакво живинско печење се не сме наћи на столу, да срећа не одлети. Од недавно, све више добија на значају и стари обичај да је Васкрс „биели празник“. Прави се биела торта и биели колачи, а кућа се украшава биелим цвећем. Лиепо је и свечано је и свему даје неки посебан, празнични тон.

Васкрс се слави три дана: Васкрс, Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак. Оно што се ова три дана не сме сметнути с ума је да се, умјесто уобичајених поздрава, поздравља са Христос воскресе, а отпоздравља са Ваистину воскресе. То и црвено јаје су, ипак, суштинска обележја овог важног празника.
Побусани понедељак

Први понедељак следеће седмице је Побусани понедељак. Негде је познат и као Васкрс мртвих јер је то дан посвећен сјећању на преминуле рођаке. Одлази се на гробље и носе се, дан раније за ту прилику обојена, јаја и храна и то се или остави на гробу или одмах раздиели сиротињи које тада тамо увијек има. Ваља се, кажу, за душу покојника…

Спасовдан

Четрдесет дана после Васкрса, односно, шестог четвртка после Великог четвртка се слави Вазнесење Господње, дан када се Христ још једном јавио својим ученицима, још једном их поучио шта да чине, благословио их и, на очиглед свих њих, узнео се у небо. Празник се још зове и Спасовдан јер се тог дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи. И овај дан је некада био обиљежен специфичним поздравом Спаси Боже! и отпоздравом На спасеније Христово!.

Духови

Педесети дан после васкрсења Христос, по већ датом обећању, шаље Светог Духа на своје апостоле и ученике. Због тога се са тродневном прославом овог великог празника, Силаска Светог Духа на апостоле, познатијег као Духови, почиње педесетог дана после Васкрса (одатле поријекло још једног од назива, Педесетица) односно, десетог дана после Спасовдана и с његовим завршетком се и завршава овај дуги низ васкршњих празника.

Да ли ћемо испећи јагње на ражњу или ћемо испећи само комад меса, да ли ћемо направити бијелу торту или нећемо направити торту уопште, није толико важно. Важно је да вјерујемо и поштујемо и да се потрудимо да оживимо нашу богату традицију са истим оним жаром .

Преузето КОПРИВНА