Колумна

СРПСКО-ЦРНОГОРСКО НАЧЕРТАНИЈЕ

Србија и Црна Гора – „два ока у глави“,све је више оспоравна теза. Да ли је уистину тако,да ли смо ми само суседи како наводи садашња,,црногорска” историјографија или ‘пак нешто више?

Пише, Огњен Бојанић

Сви знамо за дешавања из зграде Подгоричког дуванског монопола с’краја 1918.године када се на Великој Народној скупштини српског народа у Црној Гори,изгласало историјско присаједињење Црне Горе Србији.
Међутим,обриси и први конкретни кораци ка уједињењу две земље са истим карактером,видљиви су скоро пола века раније, о чему сведочи и документ о којем ће бити више речи у наставку.

Средином 19.века све је јача тежња балканских народа за свеобухватним ослобођењем подручја која су се налазиле у склопу Османског царства.Највећи заговарач те идеје био је тадашњи владар кнежевине Србије Михаило Обреновић.Основни циљ било је окупљање,јачање и савезништво балканских народа, и у светлу идеје о свеопштем Балканском савезу, дошло је и до потписивања споразума на релацији Београд-Цетиње,о коме се мало зна, а који говори о високим настојањима два српска владара Михаила и Николе.

Тог 23.септембра 1866.године на Цетињу бива потписан документ који у историји носи име ,,Начертаније књаза Николе и књаза Михаила”, и по свему судећи, био спонтани наставак изворног ,,Начертанија” из 1844.године,који је несумњиво утабао пут ка ослобођењу од Турака,а ,чији је идејни творац био најугледнији српски политичар тог доба, Илија Гарашанин.

Споразум се базирао на војној сарадњи Србије и Црне Горе заједно са другим балканским земљама,у сврху ослобађања поробљеног народа,имао је и моћну симболику српске сложности,која нам, сложићете се, мањка кроз историју, као и важну компоненту која је подразумевала опште уједињење Србије,Црне Горе и других српских земаља у једну српску државу,и тада би књаз Никола био спреман да се одрекне свог престола,о чему говори члан два овог споразума.

• Ако са божијом помоћу буде крунисано ово предузеће са потпуним успјехом, то јест да се цио српски народ у Турској ослободи и уједини у будућу велику Србију, онда и под тим условом Књаз Црне Горе свечано обећава да ће Црну Гору придружити и ујединити с том великом државом, признавајући Књаза Михаила за владаоца те цјелокупне српске државе.

Након што су предузети први конкретни кораци, наредну фазу чинило је отварање посебне канцеларије на Цетињу,на челу са представником Србије Миланом С. Пироћанцем, која је договарала и усклађивала све сегменте везане за припремање,наоружавање војске, одређивање војних циљева а касније и потенцијално спајање две команде,уколико би се за то стекли ваљани услови…

У прилог тези да се ова идеја озбиљно схватила и да се њој на прави начин приступило,иде и чињеница да је Милан С.Пироћанац, слао обимне и темељне извештаје о стању и расположењу које је владало у књажевини Црној Гори,а који су касније били објављени у форми књиге.

Приближавање Србије и Црне Горе,одвијало се по плану,а Михаило је активно радио и на остваривању других дипломатских циљева,па тако исте године бива остварен и контакт са хрватским политичарем Штросмајером. Годину дана касније бугарска емиграција договара формирање заједничке државе на конфедералним основама са Србијом, док Грчка као главни савезник све планове прати у стопу.

До наглог пада и напуштања ове идеје, дошло је након атентата и убиства књаза Михаила 29.маја 1868.године,од стране тадашњих радикала Павла и Косте Радовановића, када је одмах након смрти књаза, Црна Гора ставила споразум ван снаге, увидевши да није спремна да изнесе улогу ујединитеља и предводника.

Доласком Милана Обреновића на власт, односи на релацији Петровић-Обреновић су били у силазној путањи, о чему сведочи и венчање, будућег краља Србије, Петра I Карађорђевића и ћерке књаза Николе Зорке, које је сам владар Србије окарактерисао као лицемерје и издају.

Наш народ воли да каже ,,никад није касно” за већину ситуација. Међутим, можда је баш до уједињења Србије и Црне Горе дошло прекасно.

Оклевање и касније све јача прећутна борба око српског престола између Његош-Петровића са једне и Обреновића, касније и Карађорђевића са друге стране, дали су могућност данашњим ,,црногорским” конвертитима,да изврнутим чињеницама и полуистинама манипулишу народом,књаза тј.краља Николу представе као борца против великосрпског хегемонизма а Божићни устанак истакну као легитимну борбу против српске окупационе војске. Зато им сада само треба поставити питање: а како је окупатор онај који их је ослободио?

Нема лажи које су вечно трајале а тако неће ни ове сада пласиране, па ћу стога, овај чланак завршити цитатом краља Николе Петровића који каже:

,,Да ми је цијело прикупљено Српство загрлити,да ми је све његове непријатеље спржити”!

У наставку су чланови споразума, заједно са чланом 2. који је већ наведен:

• Њихове Свјетлости Књаз Србије и Књаз Црне Горе обвезују се и залажу један другоме ријеч, да ће у највећој сагласности и искрености радити, да се што прије спреми устанак противу Турске пак да се цио српски народ у Турској ослободи од турског јарма и у једну српску државу споји.

• Ако са божијом помоћу буде крунисано ово предузеће са потпуним успјехом, то јест да се цио српски народ у Турској ослободи и уједини у будућу велику Србију, онда и под тим условом Књаз Црне Горе свечано обећава да ће Црну Гору придружити и ујединити с том великом државом, признавајући Књаза Михаила за владаоца те цјелокупне српске државе.

• Ако, Божијом помоћу, буде крунисано успјехом предузеће које се пред очима има и које је изложено у првом члану, то књаз Црне Горе обећава свечано да ће и Црну Гору придружити Србији и за владара целокупне србске државе признати кнеза Михаила.

• У таквом случају, цијенећи високо племенита и патриотска пожртвовања Њег. свјет. књаза црне Горе, Њег. свет. кнез Србије обећава најсвечаније у своје и име Србије, да ће Њег. свјет. књаз Црне Горе и његова породица, не само задржати своје књажевско достојанство, него да ће и његова особита брига бити, да се владајућем књазу Црне Горе створи у новој србској држави и морално и материјално сјајан положај.

• Нарочито се осигурава сада владајућем књазу Црне Горе ранг принца од владајуће породице и првенство пред свима, после владаоца и његовог законитог наслeдника, ако би таквог било. Поред тога осигурава се књазу Црне Горе годишња цивилна листа од 20.000 дуката. Тако исто, водиће се рачуна о материјалном и моралном положају свих блиских сродника Његове свјетлости књаза Црне Горе.

• Ако би се Црна Гора спојила са Србијом, то Њег. свет. кнез Србије обећава да ће све оне старешине и чиновнике, који би се у вријеме спајања као старешине и чиновници у Црној Гори затекли, сматрати као и остале старешине и чиновнике србске и што се плата и материјалног положаја тиче у свему једнако с њима поступати.
По себи се разумије да ће и сав народ црногорски ући у уживање
свију онија права и слобода које народ србски ужива.

Пише, Огњен Бојанић, студент права

Back to top button
Close
Close