Ђорђе Бојанић

РУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ ШКОЛАМА (видео)

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” из Ниша у оквиру међународног руско-српског пројекта снимили  су руско-српски документарни филм са темом РУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ ШКОЛАМА, у корелацији предмета историја, веронаука, српски језик, географија. Филм може да се погледа преко јутјуба.

,,Наши ученици су говорили о једаном од најзначајнијих руских научника који је живео и стварао у Србији, а био је прадеда нашег познатог тенисера Виктора Троицког, Сергије Викторович Троицки и о Крмчији (Крмчија, Законоправило или Номоканон), о коме се врло мало зна. Најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве настао је око 1262. год. Такође, ученици су говорили о географским одредницама места на ком је сниман део документарца (манастир Лешје). Наши ученици у филму говоре о Јесењину, Пушкину и Чехову. Рецитују стихове на српском и руском језику. Затим рецитују одломке из Евгенија Оњегина. Када будете гледали филм имаћете много тога да научите и први пут чујете неке податке… то је био и наш циљ“, прича проф. историје Ђорђе Бојанић.

Законоправилом Србија је добила „кодекс чврстог правног поретка и постала правна држава“ на основама грчко-римског права у његовој византијској редакцији. Слободно можемо рећи да је то Први српски устав, који има неописив значај за нас Србе и био је узор и основа за израду Душановог законика. Занимљиво је да је Законоправило Светог Саве из 1220 године бугарска црква преузела већ 1226 године и управљала се њиме. Од Владимирског сабора 1274 године Законоправило Светог Саве је усвојено као званични канонски зборник руске цркве, то јест постало је званични извор канонског права у Русији. Тако да је од 1220 године па све до XIX, а делом и у XX столећу, ова књига служила као главни правни извор за сво источно словенство, за све православне и словенске цркве, а делом и за државе, прича ђакон Дејан Јовановић.

Руски ђаци из школе бр.11 из града Шуја (Руска Федерација), које предводи Александар Николајевич Муравјов и наставник руског jезика Артем Игоревич Иванов, говорили су о Константину Баљмонту популараном  руском  лиричару са почетка 20. века, рођеног у племићкој породици 1867. године у селу (Гумнищи) Шуjског округа, Владимирcке  покрајине (сада Ивановска област).

У овом документарном пројекту укључила се и организација РУСКО-СРПСКИ ДИЈАЛОГ из града Ворњежа (Руска Федерација) коју предводи директор Евгени Осенков. Евгени је причао  о њиховом чувеном земљаку из града Вороњежа, руском писцу Ивану Алексеевичу Буњину, врло познат писаца, песник , преводилац, а добитник је и Нобелове награде за књижевност.

 

Back to top button
Close
Close