РОМАН „УВИР НА ИЗВИРУ“, уврстити у обавезну школску лектиру… ево и зашто

РОМАН ОЛИВЕРЕ БУДИМИР „УВИР НА ИЗВИРУ“, ЈЕ ИСТИНИТА РАТНА ЉУБАВНА ПРИЧА НИШЛИЈКЕ СЛАЂАНЕ СТАНКОВИЋ И РУСКОГ ОФИЦИРА ЈУРИЈА, ПРОМОВИСАН ЈЕ ВЕЧЕРАС У ДОМУ ВОЈСКЕ У НИШУ, у прусуству припадника Копнене војске и грађана Ниша.

Роман говори о несвакидашњој љубавној причи Нишлијке Слађане Станковић, која је као добровољац – болничарка отишла на Космет да брани Свету  српску земљу, и руског официра добровољца Јурија Осиповског, овај Рус је био један од 17 руских добровољаца који су дошли да би помогли у одбрани Косова и Метохије. Имао је 35 година и био је руски официр, родом из Минска, Белорусија. Ова књига се чита у једном даху, преноси Ђорђе Бојанић.

Оливера Будимир

Почетак романа, ауторка Оливера Будимир почиње дивним описом Ниша, који су у давна времена походили велики светски путници, остављајући задивљујућа  сведочанства о овом величанственом граду хероју, који је изнедрио и несутрашиву хероину Слађану Станковић.

Роман је и несвакидашње потресно сведочанство о лавовској борби српске војске , којој су се били придружили и руски добровољци, у време крвавих догађаја  на Космету током НАТО агресије 1999.год  и требало би га уврстити у обавезну школску лектиру.

Јури и Слађана

Ова љубав између српскиње и руса је крунисана браком. Венчали су се у униформама 24. маја 1999. у Цркви Светог Ђорђа у Призрену, а кум им је био тадашњи ратни командант 549. механизоване бригаде, генерал Божидар Делић. Јури је млади тада поклонио митраљез.
Али, два дана касније је кренула једна од највећих офанзива НАТО и ОВК на територију Косова и Метохије. Акција је имала кобни назив „Стрела“. С неба је дејствовала НАТО авијација, из Албаније – артиљерија, а ОВК је започела са нападима са копна, ту је и био крај једне велике љубави, коју ћете сазнати о детаљима у роману УВИР НА ИЗВИРУ ауторке Оливере Будимир,  препричава Ђорђе Бојанић.

Мајор Славиша Фишић, аутор Оливера Будимир и публициста Зорица Пелеш

На жалост, храбра Нишлијка Слађана погинула је током ратних дејстава на граници Косова и Метохије. Једна улица у Нишу носи њено име. Нека јој је вечна слава!

,,Када се рат завршио Јуриј је једно време био у Нишу, сваког дана носио свеже цвеће на гробље, обилазио породицу, а онда је нестао. Андреј је у више наврата покушао да га пронађе, чак и у Минску, али нико ништа није знао о њему. Као да је у земљу пропао – прича ауторка упечатљивог романа који сведочи о нестварној љубавној причи српске добровољке и руског добровољца током рата на Косову и Метохији“, прича Оливера Будимир.

Зорица Пелеш

О роману „Увир на извиру“  Оливере Будимир на промоцији је говорила публициста Зорица Пелеш, биограф  протојера-ставрофора др Стевана М. Димитријевића.

,,Ова књига треба да уђе у обавезну школску лектиру, мени је жао што нашу децу трују разним литературама. Наша деца читају Господара прстена, Хобита, Хари Потера… наша деца треба да уче о нашим херојима“, прича Зорица Пелеш.

Зорица Пелеш  је споменула у својој беседи и могућност за нови руско-српски филм…

Случај је хтео да Зорица Пелеш и Ђорђе Бојанић из Ниша напишу књигу СРПСКО РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ, која је пре две године преведена на руски језик. До књиге је дошла Екатарина Морозова, филмска позоришна глумица и водећи сценариста филмске куће Кутузов. Екатарина држи часове глуме по кључу Станиславског. Она је дошла на идеју да направи сценарио за филм по књизи СРПСКО РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ, док је преговарала са Зорицом Пелеш, нагласила је да је ту по њеној идеји потребна и нека љубавна прича, коју сада имамо у роману УВИР НА ИЗВИРУ, тако да ускоро можемо очекивати нови руско-српски филм.

Ево и видео прилога дела обраћања Зорице Пелеш…

мајор Славиша Фишић

На промоцији своју реч је дао и мајор Славиша Фишић, који ради у Команди Копнене војске у Нишу.

,, Са својом тенковском четом био сам у Првој борбеној групи 549. Моторизоване бригаде, на објекту Чеја, у ширем рејону села Жур, око 4 километара од границе са Албанијом. Даноноћно смо били изложени ваздушним ударима НАТО агресора и дејствима терористичких група, које су непрекидно покушавале да се убаце из правца Албаније на нашу свету српску земљу. Ни милиметар се нисмо повукли, већ смо натерали шиптарске терористичке снаге у панично бекство и повлачење назад у Албанију, иако су горели небо и земља“, прича мајор Славиша Фишић.

Славиша је напоменуо и… ,, Током НАТО агресије и борбе шиптарско терористичких снага 1998. Год и 1999. Год, херојски је погинуло 87 припадника бригаде. Међу њима је и српски добровољац Слађана Станковић из Ниша, овековечена и у Спомен соби Команде копнене војске у Нишу, по идеји и под руководством команданта Копнене војске, генерала-потпуковника Милосава Симовића“, прича мајор Славиша Фишић.

Алберт Андиев

АЛБЕРТ АНДИЕВ ЈЕ ЈЕДАН ОД ЈУНАКА ИЗ КЊИГЕ ОЛИВЕРЕ БУДИМИР „УВИР НА ИЗВИРУ“

Његово херојство и борба за српски народ и православље огледа се, поред осталог, у чињеници да, када га је терористички снајпер погодио у десно, он је свој снајпер пребацио на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. После трагедије пребачен је у болницу у Приштини, а онда на ВМА у Београду. Чим се мало опоравио, побегао је из болнице и вратио се на ратиште. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид (100%). Андиев je из Владикавказа, он има ратну причу од које се може написати цео роман, преноси Ђорђе Бојанић.

Алберт Андиев

АЛБЕРТ СЕ ОБРАЋА СРБИМА…

„Увек су вас мрзели и има да вас мрзе док год постојите. Не због тога што сте лоши или добри, већ због тога што сте пркосни. Ако једног дана у очима бар једног Србина од хиљаду вас ја не видим тај пркос, ја ћу знати да вас више нема: постали сте робови, оно што су желели од вас да направе. Нисам се ја борио за робове, нисам се борио уз робове, и нисте ви овде мали Руси на Балкану, како неки воле да кажу, већ сте велики Срби код себе кући. И то треба да запамтите! “, каже, Алберт Андиев.

На крају се обратила ауторка Оливера Будимир, која је своје излагање завршила њеном ауторском песмом ЛАВИРИНТ ЖИВОТА, песма о Приштини.

Оливера Будимир је пре овог, издала два романа. Први је био „Лавиринт живота“ – дневник, предратни, ратни и послератни жене са Косова и Метохије, за који је познати писац Радомир Смиљанић у рецензији написао да је „најбољи пример романа истине у нашој књижевности“.
Друго њено остварење „Пут облака“ је путописно-љубавни роман који је, како је написала песникиња Милица Јефтимијевић Лилић, путовање „кроз један чудесан свет који местимице омамљује својом сугестивношћу“.

Ђорђе Бојанић, Оливера Будимир и Зорица Пелеш

Приредио Ђорђе Бојанић

СРПСКА ИСТОРИЈА