Писмо једног од 1.300 каплара пред ступање у гротло Колубарске битке

„Драги моји,
Јављам се на путу Ниш-Младеновац. Услед јаког одушевљења на нишкој станици не могах Вам ништа рећи до ‘збогом’ зато ћу вам сада у писму неколико речи казати:
Што је најглавније, полазим у овај свети рат потпуно здрав и с највећим одушевљењем. Мислим да ћу издржати све тешкоће рата, али ипак, ако бих погинуо или био рањен тешко и подлегао рани, немојте жалити за мене јер знајте да сам погинуо славно, бранећи своју милу Отаџбину, да бих осигурао бољу будућност својој браћи, сестрама од вековног нам непријатеља и угњетача—Аустрије.
Нама Нишлијама и Крагујевчанима пала је коцка да први уђемо у бој и ми идемо у Младеновац, одакле ћемо пешке поћи до Аранђеловца, а одатле где буде.
Опет вам напомињем и молим вас, ако би се нешто десило да не жалите много. Ово вам писмо пишем у возу и то близу Јагодине где ћу ово писмо и предати. Примете много и много поздрава, остајте ми здраво. Грли вас ваш мили брат и син, 
Миша“

Милорад М. Ђорђевић-Видојковић, погинуо је 8. новембра 1916. године на Солунском фронту, кота 1050 лево. Сахрањен иза олтара цркве у Горњем Орахову.

Извор: ФБ страница Историја Срба

Преузето Видовдан