Колумна

НЕКАДА СЕ, ПО ПИСАЊУ ПРОТЕ СТЕВЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА, У СРПСКОМ НАРОДУ ГОВОРИЛО: „БОЖЕ, ПОЖИВИ УЧИТЕЉА ПА РОДИТЕЉА“

Пише, Зорица Пелеш

А данас би изгледа многи ђаци и њихови родитељи волели да нема ни учитеља, ни професора, да су непотребни, пошто слушам већ годинама како многи С ДИВЉЕЊЕМ говоре да су им деца и унуци већ „РОЂЕНИ С ОСНОВНОМ ШКОЛОМ“. Можда би зато требало укинути основне школе и тако ослободити децу „мука“, које њима и њиховим бахатим родитељима стварају учитељи и професори у основној школи.
Сећам се како је некада била популарна парола међу ђацима: „ЗБОГОМ ШКОЛО, НИСАМ ТЕ НИ ВОЛ’О“!
Сећам се и како су неки основци 1988.године из ОШ „Отон Жупанчић“, у Земуну, идући кући из школе, после завршетка школске године, цепали на сред улице школске уџбенике. Питала сам се тада ко их је тој „лепоти“ научио?

Тако је било некада, али данас се уместо књига „цепају“ главе на часовима и после часова, а сироти професори не смеју да писну да и њима не би биле главе поцепане, што од стране самих ученика, а што од стране ученичких родитеља. Шутирање, шамарање, чупање косе, песничење, псовање све то је део (не) васпитања, које су мали насилници понели из својих кућа, (не) васпитање које су им подарили њихови (НЕ)ВАСПИТАНИ РОДИТЕЉИ, који су умислили да су мали Богови и делиоци правде где год им падне на памет.

Шта смо као друштво до сада урадили да заштитимо учитеље и професоре од МАЛИХ и ВЕЛИКИХ насилника?

НИШТА! Само, по устаљеном обичају, се прекрстимо и цокћемо ЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦЦ.

Цоктање је изгледа главни модни детаљ новог доба на нашим уснама, сем цоктања одлично нам наравно иде и ПСОВАЊЕ, у коме смо некрунисани прваци света изгледа. Псују и други, али нико као ми, НЕБЕСКИ НАРОД. Псовање БОГА и МАЈКЕ увели су комунисти кроз велика врата у живот нас Срба, на челу са „највећим сином свих наших народа и народности“. Народ је клицао том кривоустом западном лаћенику , када је љутито говорио „МАЈКУ МУ БОЖИЈУ“!

Када сам пре много година била секретар „Друштва за неговање лепог понашања“, чији председник је била пок.професорка хемије и песникиња Душанка Бојичић, више пута сам слала допис, у име нашег Друштва, Министарству просвете с молбом да се у школе уведу обавезне ђачке униформе. Никада нисам добила ни један одговор. Шта ће нашој памтној деци неке безвезне крпице у виду ђачке униформе, јер како ће онда показати своју „фенси“ гардеробу и обућу, која је једини показатељ (међу том дивном, красном и по мало крволочном децом) њиховг друштвеног статуса, тј статуса њихових родитеља, који су се у овим мутним временима, за разлику од већине других родитеља, баш СНАШЛИ? Боже, како су себични ти СНАЛАЖЉИВИ РОДИТЕЉИ! Када су већ тако СНАЛАЖЉИВИ и СПОСОБНИ зашто и нама НЕСНАЛАЖЉИВИМА и НЕСПОСОБНИМА не открију бар мали делић своје чаролије, која их преко ноћи претвара у БОГАТАШЕ? Ужаснута сам била сазнањем да је девојчица из Барајева била шиканирана од својих вршњакиња зато што је „СИРОМАШНА“. Гле, гле! Ко је заслужан за то дељење наше деце НА БОГАТЕ и НА СИРОМАШНЕ, питамо ли се?

Један директор школе у Мелбурну недавно је написао писмо родитељима у коме је навео следеће: “Све више примећујем да подижемо генерацију најосетљивије деце која су икада постојала. Родитељи не дозвољавају да њихова деца искусе било какав изазов, неуспех, било какву непријатност и казну или да преузму одговорност за своје понашање. Родитељи, пустите нас да радимо свој посао, овако ћете само наудити својој деци!”

И још једну битку ставку да не заборавим: АБОРТУС, о коме сви годинама говоре, а нико ништа не предузима да се он спречи, посебно међу малолетницама. И о абортусу сам, као секретар „Друштва за неговање лепог понашања“ писала у име Друштва Министраству здравља и Министарству просвете пре 20 година и послала им један упозоравајући текст о штетности абортуса, који је пре неколико деценија написала проф. др Босиљка Боса Милошевић, најстарија сетричина проте Стеве Димитријевића. Она је била шеф катедре за гинекологију и акушерство на Медицинком факултету у Београду и захваљујући њеној упорности сазидана је чувена ГИНЕКОЛОШКО АКУШЕРСКА КЛИНИКА – ГАК, у Вишекрадској улици бр.26 у Београду. Молила сам надлежне из ова два министарства да тај упозоравајући текст про.др Босе Милошевић одштампају и да га деле ученицима основних и средњих школа, као и студентима, јер о штетности абортуса по здравље младе девојке треба да знају и девојке и младићи. Али, ни на те моје молбе министарствима не добих одговор. Шта рећи? Па, ништа. Остаје нам само, да по речима сјаног глумца и човека Ненада Јездића, ускор гледамо у ријалитима „АБОРТУС УЖИВО“, пошто смо се дефинитивно нагледали свега и свачега до сада на нашим дивним телевизијама са националном фреквенцијом.

А о дрогама и наркоманима, као и о нарко дилерима, бесмислено је више и писати, јер нико, као ти највећи тровачи целог света, не уме тако вешто, да прљав новац од дроге, чаролијом званом МИТО очас посла опере, (предсваким судом и лицем целе нације) своју ПРЉАВШТИНУ и постане УГЛЕДАН БИЗНИСМЕН И ГРАЂАНИН КОМЕ СЕ МНОГИ КЛАЊАЈУ.

Не знам како је настала реч МИТО? Можда од узречице: Знаш, брате, МИ ТО тако радимо, ми СПОСОБНИ за разлику од вас НЕСПОСОБНИХ (коју вероватно с поносом користе СНАЛАЖЉИВИ бизнисмени, када објашњавају своју чаролију неспособнима). И онда се неко досети да од две речи направи једну реч МИТО, да не било давања објашњења.

Чувени руски професор и проповедник Григореј Петров, велики пријатељ проте Стеве Димитријевића, издао је 1923.године код нас сјајну књигу „ЗИДАРИ ЖИВОТА“, коју сам више пута препорчивала преко своје ФБ стране. У тој књизи он наводи, као творца МИТА у нашем окружењу аустријског државника МЕТЕРНИКА, кога су звали „ДВОРСКА ЛИЦИЦА.“. Да је Метерник жив неким чудом, не би веровао колико има следбеника не само у нашем окружењу, већ у целом свету.

НАРОДЕ МОЈ, НЕКА НАМ ЈЕ БОГ У ПОМОЋИ!

Пише, Зорица Пелеш

Кључне речи
Back to top button
Close
Close