Колумна

НАЈМУДРИЈА И НАЈПАМЕТНИЈА ЖИВА СРПКИЊА ПО РЕЧИМА ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ ВЛАДИКЕ ЈОАНИКИЈА – ПРОФ. РАДМИЛА ТОНКОВИЋ

Несвакидашње признање, да је „НАЈМУДРИЈА и НАЈПАМЕТНИЈА ЖИВА СРПКИЊА“ добила је прошле године , професорка Радмила Тонковић од величанственог духовника владике Јоаникија, који је по њеним речима „НАЈДИВНИЈИ И НАЈМУДРИЈИ ДУХОВНИК“ са којим је имала част да разговара.

Приредила, Зорица Пелеш, публициста

После оваквог несвакидашњег комплимента, упућеног вашем уму, останете некако затечени и у неверици, јер о свом уму, и о себи уопште, не размишљате тако. И баш је у таквој неверици била професор Радмила Тонковић, после несвакидашњег комплимента који јој је упутио владика Јоаникије. Истински научници и неуморни радници на њиви Господњој, каква је проф. Радмила Тонковић, која деценијама неуморно оставља прекрасно заоране бразде на њој, нема времена да мисли о себи и о својој некој величини. Њен стваралачки дух и занос не остављају јој времена, а ни жеље, да се бави собом, на начин како се то већина људи бави. Јер она, као и малобројни истински ствараоци, сматра да није на овом свету због себе,већ због љубави према Господу, љубави према ближњима и свом истрајном србском роду.

Радмила испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

А такође и због још неоткривених истина, које с жудњом чекају, испод тешких наслага нашег заборава и немара, да буду откривене и презентоване целом свету на начин какав то годинама ради управо вансеријска Србкиња проф. Радмила Тонковић.

Ова величанствена Српкиња очарала је лепотом свог блиставог ума, својим раскошним духом и чудесном лепотом своје трепераве душе, која сва кипти од љубави према свом српском роду, величанственог владику Јоаникија у Никшићу, на промоцији своје божанствене књиге – енциклопедије јединствене у свету – „НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА“. И очарала је у тој „СРПСКОЈ СПАРТИ“, како је назвала овај величанствени херојски град, сем владике Јоаникија, и све присутне Никшићане.

Радмила и епископ Јоаникије

И с радошћу је дивног владику даривала својом чудесном књигом „НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА“. Ова књига је у Русији, где је прво штампана на руском језику (па после у Србији на српском језику) постала обавезан уџбеник на ваздухопловним академијама Руске Федерације. А потом је њу очарао владика Јоаникије,који је после промоције њене књиге, одржао литургију у храму Ждребаоник.

Била је бескрајно поносна ,када јој се владика Јоаникије, на крају литургије, специјално захвалио са олтара, пред свим верницима, назвавши је „НАЈМУДРИЈОМ И НАЈПАМЕТНИЈОМ ЖИВОМ СРПКИЊОМ“. Величина ових његових речи, изговорених у храму Ждребаоник после литургије, заиста очарава и све нас Радмилине пријатеље, али нас не збуњује као неке. Мада Радмила, у својој превеликој скромности, тешко прихвата комплименте нас, својих, правих вишедеценијских, пријатеља, уверавајући нас да јој многе речи хвале указујемо због наше велике љубави коју осећамо према њој.

Она у суштини није ни свесна своје огромне, величанствене, бразде, коју је заорала на њиви Господњој. Можда је несвакидашње танано и истовремено величанствено признање, добијено од владике Јоаникија, натера да и нама, својим пријатељима, поверује када јој кажемо да је најобразованија Српкиња 21.века. То су јој рекли и многи присутни на њеним предивним промоцијама, којих је било укупно 65 у целом свету.

Посебну част, после владике Јоаникија, указале су јој и Нишлије, у Дому војске у Нишу, као и наша руска браћа из Руског хуманитарног центра у Нишу, и прекрасни ученици основне школе „Бубањски хероји“, који су у њену част певали српске и руске песме , позвавши је да са њима отпева „ПОМОСКОВСКЕ ВЕЧЕРИ“.

Дирљива је изузетно била и промоција њене књиге у Пожаревцу, у организацији Српско- руске партије – Вукови, као и у Младеновцу, у свечаној сали „ЕЛСИ ИНГЛИС“, коју смо одржали у предвечерје доласка ове белосветске пошасти зване „КОРОНА“.

Пошасти под чијим плаштом, помућеног ума оних који себе сматрају господарима живота и смрти у јуначкој Црној Гори, је и дошло до хапшења дивног валадике Јонакија и свештеника. И незапамћеног малтретирања наше СРБСКЕ браће православне у Црној Гори и владике Јоаникија, пре тог немилог догађаја, за које смо ми у Србији стрепели свих ових дана од почетка обележавања славе Светог Василија Острошког. И молили се Светом Василију да их избави из канџи неразума, који већ годинама живи настањен у неким разореним умовима у Црној Гори. Нашој срећи није било краја, када смо дочекали пре две ноћи пуштање на слободу ДУХОВНОГ ГОРОСТАСА, владике ЈОАНИКИЈА. ГОРОСТАСА, каквог свет још не виде у новијој својој историји, ЈУНАЧНОГ СРЦА И УМА, који је целом свету на делу показао давно заборављене „ПРИМЕРЕ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА“ Марка Миљанова, којима је изазвао умиљење душе свих нас Срба .

И утолико је и радост професорке Радмиле Тонковић већа, при сазнању да је највеће признање у свом животу добила од оваквог ДУХОВНИКА – ЉУДИНЕ која нема премца по величини свог ЈУНАЧНОГ СРЦА И УМА, као ни по РАСКОШНОЈ ЛЕПОТИ своје ПОБОЖНОСТИ.

НА МНОГАЈА ЉЕТА, ВОЉЕНИ НАШ ВЛАДИКО!

Приредила, Зорица Пелеш, публициста

Извор Српска историја

Back to top button
Close
Close