На данашњи дан, пре 75 година, одржано је злочиначко заседање АВНОЈ-а у Јајцу

Многи људи данас не увиђају погубност и општи антисрпски карактер одлука које су тада донете, чије последице и дан данас осећамо. То се пре свега односи на границе данашње Србије и осталих српских територија које су тада одређене, а данас су оне међународне. Приликом цртања тих авнојевских граница паралелно се примењивало час историјско, а час етничко право—увек оно које је на штету Срба.

Тако је рецимо 532 хиљада Албанаца, који су 1948. чинили тек 8.15% становника те окрњене авнојевске Србије, добило етничку аутономију и то на најсветијем парчету српске територије и месту где се налази седиште СПЦ. Не треба помињати декрет о забрани повратка српских избеглица протераних током рата са Косова и Метохије из 6. марта 1945. и одузимање њихове имовине. У исто време се радило на прихватању избеглица из Енвер Хоџине Албаније који су масовно прелазили границу док су их комунистичке власти насељавали на територију новоуспостављене САП Косово.

Исте те 1948. на територији новоформиране СР Хрватске је било 543 хиљада Срба, што је тада било 14.5% становништва и они никакву аутономију нису добили, упркос масовном учешћу у снагама НОВЈ и отвореном геноциду који су преживели.

Са друге стране, проценат од 8% Албанаца у осакаћеној СР Србији је био идентичан проценту Турака у новоствореној СР Македонији, који такође нису добили никакву аутономију. Самих Албанаца је у СР Македонији било чак 17%, па опет, за разлику од оних у СР Србији ништа нису добили.

Такође је од дела српске етничке територије формирана нова република СР Црна Гора, иако је њено становништво 1918. на најслободнијим икада одржаним изборима гласало директно за присаједињење Србији. Од јужне Србије, ослобођене 1912. ствара се и СР Македонија чиме започиње и пројекат формирања посебних нација од српског становништва на том подручју.

Тврдња комуниста код стварања СР Црне Горе је била да је АВНОЈ заправо само „обнова“ државе која је постојала раније. Постојала је на пример и Дубровачка република и то дуже од Црне Горе и она, гле „чуда“, никада није формирана, већ је утопљена у границе велике Хрватске које су додељене Хрватима упркос геноциду, масовном учешћу у Хитлеровом поретку и минималном учешћу у НОВЈ-у.

Створена је и војвођанска аутономија, која нажалост постоји и данас, иако у целој Европи не постоји ништа слично њој. Не треба заборавити и отимање читаве Барање и западног Срема од СР Србије и САП Војводине и њихово арбитрерно припајање великој СР Хрватској без икаквог историјског или етничког основа.

Но врхунац зла био је у стварању СР Босне и Херцеговине. Срба је на том подручју, након геноцида НДХ и кампање масовне колонизације у Војводину било МИЛИОН И СТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТ ХИЉАДА и чинили су 44.29% становништва те републике, и као такви су представљали њену релативну већину, но њима није признато никакво право на самоопредељење. Јосипу Брозу и делегатима АВНОЈ-а је било битније да задовоље 788 хиљада етнички неопредељених Муслимана, који су чинили 30.73% становништва те републике. Не треба подсећати да су и Муслимани у већини учествовали у геноциду над Србима и масовно током рата сарађивали са окупатором, док су са друге стране, имали веома скроман допринос снагама НОВЈ-а. Упркос томе, приликом стварања СР БиХ, није поштована жеља Срба из БиХ да она буде припојена Србији, макар као аутономна покрајина, и макар у оним деловима у којима су већина, иако их је било више него Македонаца у СР Македонији, којих је тада било 789 хиљада.

И тако је приликом цртања граница авнојевске Србије (у којој и данас живимо) преко 30% Срба остављено ван Србије, и као такви представљамо јединствен пример у Европи (Мађара је остало 20% изван Мађарске након Трианонског споразума из 1920. године). То се није догодило чак ни народима чије су границе одређене након пораза у светским ратовима и учешћа у геноцидима након којих су били кажњавани губитком својих територија.

Не треба заборавити и да је на истом том Другом заседању АВНОЈ-а 29. новембра 1943. било НУЛА “0” делегата који су представљали СР Србију.

Е па Срби, срећан вам АВНОЈ и дан комунистичке републике! И срећан овај празник свима који још увек славе свој нестанак и оплакују Титово време у коме се “боље живело”.

Извор Историја Срба