Ђорђе БојанићИнтервјуКолумнаСрби Црне Горе

Милачић за СРПСКУ ИСТОРИЈУ… Пролазила је та истинска Црна Гора много већа искушења и преживјела много озбиљније окупаторе него што су ови данашњи, па је опстајала

Поштовани г. Марко Милачићу, Ви сте Лидер политичке странке Права Црна Гора и оснивач Покрета за неутралност Црне Горе.

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА

Бојанић: Марко, ово је други пут да разговарамо за сајт Српска историја, реците ми шта вас је навело да запалите НАТО заставу?

Милачић: Да Вас исправим није ријеч о застави већ о крпи, која представља симбол организације која је Црну Гору, скупа са домаћим криминалним режимом, окупирала. То је најмањи, симболични гест који можемо и морамо да показујемо према окупатору. Црна Гора је насилно увучена у НАТО, мимо воље већине и мимо референдума. То је била бакља слободе и људска обавеза према свим жртвама НАТО савеза на овим просторима. Запалити симбол НАТО савеза је демократски чин, а и психолошки прелијеп осјећај. Пробајте, па ћете да осјетите.

Милачић пали заставу НАТО

Бојанић: Лепо сте одговорили министру Бошковићу… да је НАТО најуспјешнија организација у историји, али најуспјешнија у убијању, у разарању, у ширењу нестабилности, не само у Црној Гори, већ широм света. Најуспешнија је у још нечему, у убијању наше деце и срам да те буде министре Бошковићу за овакву изјаву.

Бојанић: Да ли се огласио министар Бошковић после ваше изјаве?

Милачић: Јесте, а боље за њега да није. Казао је, суштински, да је то врађање Црне Горе уназад и ретроградна политика. Питам га сада да ли то мисли на враћање на ону политику коју су он и његов надређени Мило Ђукановић спроводили деведесетих, мада је спроводе и сада: ратношушкаштво, „ратовање за мир“, шиканирање неистомишљеника, и слично. Министар Бошковић је међу првима који макар треба да ћуте о прошлим временима. То је некадашњи припадних формација Бели орлови који се од тада претворио у политичку Црну куквицу, имајући у виду шта раде са Црном Гором, како је уништавају и унижавају на сваком кораку.

Мање је битно шта је он рекао поводом паљења заставе, јер је он у суштини небитан, важно је шта народ мисли: да Црна Гора не треба да буде дио војних, неоимперијалних савеза који служе само за промовисање америчке спољње политике.

Бојанић: У Паризу сте говори на конференцији о две деценије бомбардовања СРЈ. Тамо сте снимили и видео прилог ,,мирних“  демонстрација и западних вредности, направили сте занимљиву паралелу?

Милачић: Била је част говорити у Паризу са величинама попут пуковника Хогара и новинара Фигароа Жирара о бомбардовању СРЈ. У тренутку док сам боравио тамо, те суботе, догађали су се масовни протести на улицама Париза. Видео поруком желио сам да сугеришем организаторима протеста у Црној Гори, који се и овдје суботом организују, да је неопходно угледати се, у методама борбе, на французе: побуна против једног мафијашког, три деценије несмијењеног режима у Црној Гори, мора бити радикалнија јер мирним шетњама, које су свакако корисне у прављењу притиска, нећемо постићи ништа. Управо је то проблем Црне Горе 3 деценије: превише смо мирни, а требало би да будемо најнемирнији народ на свијету у погледу борбе против ове пошасти од режима Мила Ђукановића.

Бојанић: Пре неки дан сви медији су објавили срамну слику из Црне Горе, срамни чин и  покушају рушења Његошеве сузе на Михољској превлаци, и ви сте учествовали у одбрани исте, да ли је закон ту дошао да суди, поред толико нелегализованих објеката по Црној Гори?

Милачић: Рекли сте суштину, режиму смета  мала крстионица у Тивту, на простору црквене имовине, а не сметају им нелегалне или сумњиво легализоване куле и градови, у власништву њихових кумова, пријатеља и тајкуна по читавој црногорској обали, али и остатку Црне Горе.

Јасно је да је то дио званичне политике уништавања Српске Православне Цркве и продубљивање раздора у унутар-православном бићу ове земље, а додатно и стварање нестабилности које би негативно утицало на протесте и какво-такво постигнуто јединство у оквиру црногорске опозиције у том тренутку.

Бојанић: Министарство Одбране Црне Горе је прећутно забранила  полагање цвећа првој жртви НАТО бомби, војника Саше Стајића, како овај срамни чин видите?

Милачић: Тешко да може бити веће политичко и људско дно од тога да не дозвољавате да се на мјесту гдје су за отаџбину пали и живот дали војници, положе вијенци. На страну што смо постали дио војног савеза који је побио те људе, на страну висока и било каква политика, али тај чин је израз дубоког људског ништавила оних који су на челу тог Министарства, али и државе Црне Горе. Наше је да не заборавимо и након што пошаљемо власт на депонију историје, сперемо блато са лица Црне Горе и у овом погледу, али и сваком другом, освијетлимо образ исконске и праве Црне Горе.

Бојанић: Беранац  Миле Дубак , лидер хуманитарне организације „28. јун“ одржао је говор у Уједињеним Нацијама у Женеви где је оштро осудио противзаконито НАТО бомбардовање Југославије, истичући да се он од осталих говорника разликује по томе што је „једини говорник који долази из земље која је фактички саму себе бомбардовала“, рекао доста, како видите његов говор?

Милачић: То је био говор слободног човјека, човјека који говори истину и ја сам срећан што он долази из Берана и представља глас Црне Горе за какву се у нашој политичкој Партији боримо, не одричући се вриједности Петровићевске и Марко-Миљановске Црне Горе, али на један нов, модеран и цивилизован начин.

Бојанић: Шта се то десило са српским народом у Црној Гори, који се одриче свега Српског и шта је по вама утицало на то одрицање и такав одрод, кога видите као кривца?

Милачић: Главни кривац је анти-српска власт чији је циљ, по диктату споља, искорјењавање Црне Горе и стварање нове и лажне Црне Горе која нема додирних тачака са оним што је Црна Гора вјековима била. Ово није Црна Гора, ово је пројекат звани „монтенегро“. Други кривац су три деценије неспособни и неуспјешни представници Срба који су мало тога урадили да се положај Срба побољша, да не говоримо, унаприједи. Доминантно је ријеч о професионалним Србима којима српство није толико националност, колико професија и уносно занимање. Много је њих који живе од српства све боље, док просјечан Србин живи све горе. Тако на политичкој сцени Црне Горе затичемо предводнике Срба које сам ја гледао на телевизији и прије него што сам пошао у основну школу. А сада их види и мој син који креће у први разред основне школе. Разлика између мене и мог сина је та што је у његово вријеме положај Срба гори.

Бојанић: Бојим се да се са Подгорицом не деси исто као и са Дубровником, где смо имали 90 посто Срба који су се одродили, шта ви мислите о томе, како зауставити то расрбљавање браће Црногораца?

Милачић: Хитно је потребан нов приступ и нови људи. Зато смо и основали Праву Црну Гору: да кроз, доминантно, неистрошене политичаре, чистих биографија поведемо процес смјене генерација у нашем идеолошком пољу. Нова естетика српства и нова култура политике, уз јасан и потпуно принципијелан став морају бити темељи ове, пријеко потребне, друштвено-политичке и историјске реформе.

Бојанић: Како видите данашњу опозицију у Црној Гори, да ли сте сложни?

Милачић: Радује што се у погледу протеста који се догађају у Црној гори опозиција, макар и декларативно, објединила. Добро је и то што су у овом тренутку међуопозиционе трзавице сведене на нижи ниво, међутим потребно је још више истинског и искреног јединства и слоге, јер ћемо тешко без пуног  опозиционог помирења, или макар истинске коректности, било шта суштински промијенити. Права Црна Гора жели да својим примјером демонстрира поменуто и да буде субјекат који ће промовисати најбоље односе са свима у опозицији и чија ће рука увијек бити испружена.

Бојанић: Који су даљи циљеви Праве Црне Горе, и што баш тај назив носи ваша политичка странка?

Милачић: Циљ нам је, и на њему радимо мукотрпно, да стварамо озбињну, одговорну и снажну партију. Црној Гори фали политички субјекат чист и нов, без идеолошких нејасноћа. Права Црна Гора је партија будућности, али која се неће одрећи вјековне прошлости, напротив, гајићемо је у новом духу и учинити приступачном и модерним генерецијама које долазе.

Бојанић: Зашто назив Права Црна Гора?

Милачић: У том називу уткан је и наш циљ и наш пут: да покажемо и у мору пропаганде подсјећамо и упозоравамо шта је Црна Гора и каква је некада била и да се боримо да се њој вратимо у смислу њених ванвременских вриједности од којих смо тако далеко, као народ, побјегли.

Бојанић: Да ли да очекујемо вашу кандидатуру за прдседника Црне Гореа овој Црној Гори су потребне суштинске промене?

Милачић: О томе је рано говорити, много су мање битне позиције, функције, па и политика. Мој циљ је да створимо озбиљну платформу за будућност и да кроз ову партију стварамо нуклеус за морални препород ове земље.

Бојанић: Каква вам је сарадња са матицом Србијом а каква са Русијом?

Милачић: Србија, као највећа држава Срба, је политички стожер и као таква наша прва, братска адреса. Најбољи односи са Београдом су императив у спољнополитичком дјеловању Праве Црне Горе, а да је среће били би и за званичну Црну Гору, имајући у виду да смо исти народ у двије државе и да дијелимо малтене исту вјековну судбину.  Што се тиче Русије скоро па иста прича: вјековно, традиционално братство наших народа је нешто што у будућности морамо повратити и додатно оснажити.

Бојанић: И за крај, има ли наде за Црну Гору, ону стару, праву, јуначку и братску?

Милачић: Има наде много више него што то изгледа. Пролазила је та истинска Црна Гора много већа искушења и преживјела много озбиљније окупаторе него што су ови данашњи, па је опстајала. Опстаће опет, наше је да јој у томе помогнемо свим својим бићем.

Интервју водиo Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА

Кључне речи
Back to top button
Close
Close