Занимљивости

Коров а лечи: Патријарху Павлу је то била омиљена храна, а пиће сок од парадајза

Свако ко има башту, па макар и биљку у саксији зна да је коров штетан. „Краде“ хранљиве материје вашем омиљеном цвету, луку, парадајзу у башти. Али, не треба баш сваки коров да бацимо. Неки могу да буду и храна, лек, укусан чај.

Коприва. Жари, пече, може и пликове на кожи да изазове. И да мучи данима. Ако мало не водите рачуна, може да вам израсте у башти. Самоникла је. Има је по пољима, посебно „воли“ запуштена места са људским и животињским органским отпадом. У ствари, воли земљиште богато азотом.

Коприва се скоро одувек у Србији користи као храна. Може се користити у питама, у чорбама, као салата, додатак разним јелима. Тада се узима лист, мада је сам врх најбољи. Врхунски кулинари је и те како експлоатишу у својим рецептима. Патријарху Павлу су омиљено пиће и храна били сок од парадајза и коприва.

Ако се осуши, лист се може користити и као чај, који је, осим што је укусан, користан код алергијских обољења.

Свежа коприва је одувек у народу била коришћена јер „јача крв“. Богата је гвожђем, и управо зато се и сматра да је веома корисна код анемије, бледила, недостатка енергије, брзог умарања. Списак болести које се спомињу да им коприва помаже је подугачак. Јер коприва има витамина Ц, витамин К, Д, затим Б2, Б5, наравно гвожђе, магнезијум, силицијумову киселину тј. познатију као мрављу киселину, која је „заслужна“ за жарење.

Свакако овај мултивитамински комплекс из природе треба користити. Ем је бесплатан, ем га има свуда у природи. Једино важно упозорење је да је не треба брати баш на сваком месту, због аеро загађења. Када је берете, пазите да вас не ожари.

А ако загрми, ипак бежите у коприве, јер „неће гром у коприве“. Зашто и како је настала ова пословица, није сасвим јасно. Логично објашњење је да коприва не расте испод дрвећа, где је опасно бити када грми. Значи, даље од дрвећа, у коприве. Јер у њих неће гром!

Преузето ШАЈКАЧА

Back to top button
Close
Close