Срби Црне Горе

Изјава самозваног монтенегринског митрополита да би према потреби прешао у римокатолицизам (ТВ Русија 1)

На руској државној телевизији Русија 1 приказана је репортажа о литијама у Црној Гори против усвајања антиправославног „Закона о слободи вјероисповијести“

Пише: Огњен Војводић

На руској државној телевизији Русија 1 приказана је репортажа о литијама у Црној Гори против усвајања антиправославног „Закона о слободи вјероисповијести“. У емисији је, поред приказа прославе Божића и протеста против дискриминаторског закона, новинарка Дарја Григоровна разговарала и са самозваним митрополитом „Црногорске цркве“, рашчињеним монахом Српске православне цркве, који је поред осталог изјавио да би према потреби прешао у римокатолицизам. Заправо, Закон о слободи вјероисповијести је закон за прогон православне цркве, усвојен у контексту и континуитету спровођења евроатлантских екуменских и експанзионистичких програма према Истоку, којим је планиран прогон православне цркве са Балкана и  Јадранског приморја. Потискивање и потом потпуни прогон православне цркве представља пут похода војно-вјерске атлантске алијансе према православној Русији, која јесте једини озбиљан отпор евроатлантском освајачком походу на евроазијско Велико копно.

Такозвана „Црногорска црква“ у Црној Гори, која даје саопштења о свом повјесном и државном праву, није православна црква, већ организација социјалистичке партије на власти, којом владајућа партија жели замијенити праву православну цркву – Српску православну цркву као једину предањску и канонску цркву у Црној Гори. Такозвану Црногорску цркву не чине расколници, то није нити секта, већ група грађана са рашчињеним монахом којег представљају као епископа и који се представља као епископ, а које је ангажовала владајућа партија ради остваривања свог политичког програма. Слична партијска пракса против православне цркве је спровођена у Социјалистичкој ФР Југославији и Совјетском Савезу, али је комунистички режим у таквим програмима користио канонске епископe, који су сарађивали под присилом.

Један од разлога противправославне политике владајуће Демократске партије социјалиста у Црној Гори јесте индоктринација њеног руководства идеологијом атеистичког екстремизма, као припаднике прве некрштене генерације у времену комунизма, одрастале ван културног континуитета властите народности и вјере православних предака. Владајућа партија у Црној Гори је наставак кадровског континуитета Савезa комуниста Црне Горе, који је 1989. године преузео власт партијском кадровском смјеном због сукоба у Црној Гори на идеолошкој и вјерској основи, поред осталог због напада дотадашње власти на православни народ и сарадње са албанским сепаратистима на Косову и Метохији. Након распада Совјетског Савеза и увођења вишепартијског система у Црној Гори 1991. године СКЦГ је промијенио назив у Демократска партија социјалиста. Челнике ДПС-а чине припадници генерација васпитаних у једнопартијском социјалистичком систему – претежно дјеца државних функционера и службеника једнопартијског режима, који су били идеолошки иницирани у програм историјско-идентитетског инжењеринга креирања нове нације – југословенске Црне Горе (који је еквивалент совјетски програм идентитетског инжењеринга у Украјини).

(Превод на српски можете укључити кликом на опцију у десном доњем углу видео прилога)

Црногорски идентитет је у Краљевини Црној Гори био изграђен на традицији црногорске државности у ослободилачким ратовима од османске окупавије. Послије формирања Југославије 1918. године и укидања Краљевине Црне Горе „црногорство“ као средство користи католичка и комунистичка пропаганда за формирање нове „црногорске“ противправославне народности, коју православни народ у Црној Гори назива „монтенегрини“ као синоним за унијате, германизоване и романизоване Словене.

Други разлог противправославне политике ДПС -а је налог атлантске алијансе, која стратешки потискује православне цркве на подручју Јадрана и Балкана, као и на простору Украјине, са циљем прогона православља као саборне вјерске везе православних народа. ДПС је покренула усвајање Закона о слободи вјероисповијести непосредно послије учлањења Црне Горе у НАТО, али је Закон припреман пет година, како изјављују црногорски државни званичници. Заправо, такав Закон је пројектован од одређених структура власти већ оснивањем такозване Црногорске цркве 1993. године, на Цетињу, која је регистрована 17. јануара 2000. године код Одјељења за безбједност (МУП) на Цетињу.

Трећи разлог је програм атлантске алијансе против православне цркве у Црној Гори везан са формирањем велике Албаније као стратешког савезника НАТО, и главне исламистичке базе на Балкану, који се послије окупације Косова и Метохије систематски спроводи на простору Македоније и Црне Горе.

Четврти разлог јесте римокатоличка унијатска мисија на простору Црне Горе, која се на простору Далмације од средњег вијека стратешки спроводи у циљу асимилације православног народа и формирања нове римокатоличке нације (као што је формирана хрватска нација покатоличењем православних Срба).

Пети разлог је материјална корист, присвајање материјалних добара православне цркве, коришћење у комерцијалне сврхе црквених храмова, крађа и продаја црквеног имања (што страни налогодавци црногорске партије на власти користе као додатни мотив у подстицању партијских челника против православља).

Изјава самозваног монтенегринског митрополита да би према потреби прешао у римокатолицизам (ТВ Русија 1)

Back to top button
Close
Close