Интервју

ИНТЕРВЈУ Гласа јавности: Академик, проф. Радмила Тонковић: Књига – НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА је фасцинирала цео свет, али не и Србију, јер се код нас не прашта светски успех, можда само постхумно

Морате имати у виду, да су жене борбени пилоти хероји СССР / Русије, једине у II светском рату ратовале против немачких фашиста, и тај хероизам се мора поштовати и ценити. Многе од њих сам лично упознала и доиста сам фасцинирана њиховим родољубљем и одлучношћу да живот дају за своју Отаџбину, а да су истовремено скромне и једноставне и веома забринуте нарастањем фашизма у свету у задњих неколико деценија.

Глас јавности: Ви сте научник, новинар, публициста, то све није чудно, али бар мени је нејасно откуд Ваша Љубав према НЕБУ и висинама?

Радмила Тонковић: Да, ја сам се образовала на светским универзитетима и стекла неколике дипломе, али сам после љубави према мотоциклима, своја интересовања и љубав усмерила према небу и летелицама, најпре историјски, а потом и професионално радећи 23 године у Команди Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране. У том елитном колективу војних пилота и ваздухопловних инжењера од 400 мушкараца имала сам почасно место даме-професионалца у раду на најсавременијој и најсофистициранијој техници и технологији, где сам обављала изузетно одговорне, деликатне и тајне задатке као једини акредитовани и опуномоћени преводилац и потписник за авијацијску технику и упутства и за источну и за западну авио-технику и наоружање. Моји сарадници су то високо ценили и више пута ме одликовали и наградили највишим наградама и орденима, која многи од њих нису добили у својим сјајним каријерама и то ме чини веома поносном, а ја сам на те награде узвраћала потпуном преданошћу послу, без радног времена, без напора, без поштеде. И данас са великим задовољством учествујем у свим активностима мојих дивних пилота и пружам им сваку врсту помоћи у раду секција, конференција, клубова, сећања и помена на наше страдале колеге итд.

ГЈ: Ваша књига НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА 2019. уврштена је у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Либрарy Цонгресс оф Wасхингтон), а у ФАИ (Међународној ваздухопловној федерацији) је проглашена за јединствену, практично енциклопедију светског ваздухопловства.

Р.Т: Искрено, нисам ја писала ову књигу због славе, нити сам очекивала награде и признања. Писала сам је из душе и у намери да прославим ваздухопловство као елитну професију и спорт, којима могу да се баве само посебни и одабрани психо-физички најдаровитији људи. Тачни су Ваши подаци за признања из Вашингтона и Швајцарске (ФАИ), а ја бих још додала, да је књига у Русији уврштена у уџбеник за ваздухопловне академије (за школовање пилота и инжењера), што је изванредан успех за једног странца и доста ретка појава у науци, и књига је најпре објављена на руском језику (ја сам преводилац), па се тек онда појавила на нашем србском језику. Иначе, књига је до сада имала 61 промоцију у 13 држава света (Србија, Русија, Црна Гора, Република Српска, Кипар, Грчка, Немачка, Либан, Чешка, Словачка, Француска, Аргентина, Јерменија) и свуда доживела изузетан успех и признања. У нашој драгој Србији сам два пута номинована за „Награду града Београда“ и у великој конкуренцији оба пута заузела друго место, док су победници били политички подобнији…али, важно је учествовати и част је бити и предложен.

ГЈ: Да ли Вам је можда дозлогрдило да су мушкарци ти који

„стварају“ историју, иду на Месец, о свему одлучују, мада се то сад помало мења…И, да ли је можда Ваша књига „женска освета“ да је, рецимо и лепши пол у многим „мушким пословима“, бар равноправан с мушкарцима, ако не и бољи?

РТ: На ово Ваше питање не бих могла баш потврдно да одговорим, али принципијелно је свет у којем живимо саздан и створен за мушкарце, који лакше и лежерније живе од жена, а и професионално су више плаћени и поверени су им важнији пројекти и уноснији послови. Ја нисам феминисткиња, ма шта то значило, јер не заборавите, да сам већи део своје каријере живела и радила са мушкарцима, али са најнапреднијима, најобразованијима и најуспешнијима, који су и мени признали успехе. Али, дефинитивно свуда, у целом свету, жене морају више да раде и да се стално доказују и изборе своје месту и у каријери и у животу уопште. Ја сам упознала много јаче, интелигентније, упорније и оствареније жене од многих мушкараца, али неоспорно жене живе на неколико „фронтова“ и морају стално да се доказују као мајке, домаћице, професионалци, а да су притом и лепе и неговане, што није ни лако, ни једноставно. Зато су жене у мојој књизи ПРАВЕ ХЕРОИНЕ у најнеобичнијој и најмушкијој сфери и животној области – у освајању НЕБА и то су апсолутно најслободније жене у најпозитивнијем значењу СЛОБОДЕ као најузвишенијем човековом циљу у животу. И себе сматрам апсолутно слободним човеком!

ГЈ: Када сте у Америци представљали Вашу књигу, према оном што сам читао, прва реакција је била: како нека Српкиња може то да напише?

РТ: Веома сам тешко поднела ту опаску, зар је тако важну и ретку књигу-светску енциклопедију могла да напише тамо НЕКА Србкиња, а не паметна Американка, Немица, Францускиња, што се може свакојако тумачити, али ја сам препознала покушај ниподаштавања нашег СРБСКОГ народа и то ме је заболело, те сам демонстративно напустила ту промоцију….А онда је дошло право задовољење из те исте Америке, али са још вишег места – Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Либрарy Цонгресс оф Wасхингтон) је препознао ПРАВУ ЈЕДИНСТВЕНУ СВЕТСКУ КЊИГУ-ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ и ПРАВУ СРБКИЊУ. Искрено верујем, да квалитет мора да победи. Стигла су и бројна извињења и реаговања, али накнадна и мени непотребна.

ГЈ: Пажљиво сам прегледао Вашу књигу „Небеске хероине“. Рађена је енцикопедијски прецизно, чујем да сте је припремали преко десет година. Да ли сте имали било чију помоћ?

РТ: Да, уложила сам велике напоре и много времена, пуних 10 година, у стварање и писање енциклопедије „НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА“, али ми није жао, јер је, након 15 мојих књига, ово моје животно дело. Пропутовала сам целу планету Земљу, јер о женама у авијацији немате забележених података у архивама, због чега сам морала да их пронађем, снимим, забележим, добијем раритетне фотографије и потписе као ауторизацију за тачност чињеница у њиховим биографијама. Сва путовања, прикупљање материјала и докумената сам лично финансирала, а затим сам сама обрадила и уобличила и дизајн и садржај књиге, као и финансирање штампања, уз несебичну подршку моје дивне породице – супруга и двојице синова. На промоцијама моје књиге широм света су се стручњаци чудили да сам ја једини аутор, јер у свету такав обиман и озбиљан подухват раде тимови стручњака по областима, и то је за мене највећи комплимент за мој труд и рад. Књига је фасцинирала цео свет, али не и Србију, јер се код нас не прашта светски успех, можда само постхумно. Тако тек однедавно славимо и наше великане Теслу, Пупина, Миланковића… коментар је сувишан!

ГЈ: Имам утисак, можда се варам, да сте фасцинирани Русијом и Рускињама, и њиховим дометима у ваздухопловству?

РТ: Ја сам фасцинирана свим својим хероинама у књизи и никоме нисам давала предност, јер су све оне посебне и достојне поштовања и у професионалном, и у историјском смислу. Све моје даме-пилоти, авио-инжењери, конструктори, пројектанти, спортски рекордери су једнако важне и успешне у разним условима, на разним континентима, у разним друштвено-политичким уређењима, у разним религијама и сви ваздухопловци у свету су једна велика породица, у шта сам се ја уверила, с обзиром да сам топло примана на свим светским меридијанима.

Морате имати у виду, да су жене борбени пилоти хероји СССР / Русије, једине у ИИ светском рату ратовале против немачких фашиста, и тај хероизам се мора поштовати и ценити. Многе од њих сам лично упознала и доиста сам фасцинирана њиховим родољубљем и одлучношћу да живот дају за своју Отаџбину, а да су истовремено скромне и једноставне и веома забринуте нарастањем фашизма у свету у задњих неколико деценија. Мене су као почасног члана примиле у своје Удружење „Авиатрисса“, чиме се веома дичим, организовале су неколико изузетних промоција моје књиге и на једној је присуствовао и лично министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу. Тако се одаје велико поштовање аутору и његовом делу, док код нас министри за такву подршку „немају времена“!

ГЈ: Нисте запоставили ни „остатак света“, наравно ни Србију? Али приметио сам да сте запажено место дали Софији Дунђерски, Њ.К.В. Краљици Марији, Милици Сондермајер? Помињете и Вукосаву Марјановић, прву жену доктора наука у Србији.

РТ: Што се тиче поменутих дама из Србије, ја сам их истакла као јединствене у свету у улози „кума“ приликом крштења и освештавања летелица, што је био јединствен обичај у целом свету у историји авијације, а чинодејствовали су православни свештеници у Краљевини Југославији. Желела сам да покажем, да је свака држава јака онолико колико улаже у своју ваздухопловну технику и технологије као најразвијеније и најсофистицираније домете науке. Све описане даме у мојој књизи и њихова улога у авијацији су афирмативне, напредне и изузетне, те као такве представљају своје државе у оној мери у којој су и приказане.

ГЈ: Ево, сад, открива се да је наша ПВО у НАТО-агресији на Србији успела да ОБОРИ ДВА „Невидљива стелт авиона“ и „пошаље их у пензију“. Како објашњавате да смо ми, иако слабо опремљени, успели што нико успео није?!

РТ: У НАТО-агресији на Србију 1999. године авиони „стелт“ технологије („невидљиви“) Ф-117А су откривени на ратном небу старим руским радаром, за који су претходне године НАТО- посматрачи тражили да се уништи као застарела техника (нови савремени западни радари не „виде“ авионе „стелт“ технологије). Ове ДВЕ НАТО-летелице је оборио тим 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде српске ПВО старим руским ракетним системом „НЕВА“, такође застарелим, по НАТО-стандардима! Слободно се може рећи, да је ова легендарна јединица наше ПВО ПРВА и ЈЕДИНА у историји ратовања оборила два Ф-117А, до тада понос америчке ратне индустрије, чија је производња после тих обарања обустављена. Ови храбри ракеташи су оборили још летелице Ф-16ЦГ и Б-2 и нису имали сопствених губитака у овом неравноправном окршају Давида и Голијата и остадоше непокорени. Потврдила се Његошева мудрост – „Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.“

ГЈ: И ја, често пишем о политичарима, о шаху, шахистима, глумцима, култури, новинар сам, али нисам ни Черчил, ни Де Гол, ни Гари Каспаров, ни Чарли Чаплин…Преведено, каква су Ваша лична летачка искуства?

РТ: Прелетела сам све светске меридијане у великом броју летелица спортског, цивилног и војног ваздухопловства…видела сам целу Земљину површину из птичије перспективе…боравила сам шатлу у „Звезданом граду“ у Подмосковју, као и у многим симулаторима…била гост у многим светским авио-школама…и пресрећна сам, што никада НИКО НИЈЕ ПОГИНУО за време моје професионалне каријере у авијацији.

ГЈ: Помињете и Че ге Вару и напомињете да авион никада није употребио у приватне сврхе?!

РТ: Че је револуционар и идол више генерација широм света, којег карактеришу морал и оданост високим идеалима, па и његов однос према (не)употреби авиона у приватне сврхе све говори. Тек током дружења са његовом кћерком и боравка у његовој родној кући-музеју у Росарију (Аргентина) ја сам схватила величину и етику овог изузетног човека, којег је летењу учила мајка, а рођени ујак је био први пилот-ловац Аргентине. А Че се борио за слободу Кубе!

Јединствено!

Данас су пали и не постоје такви морални принципи и људи све узурпирају чим се домогну власти.

ГЈ: И на крају, ко сте Ви?

РТ: Ја сам заувек залуђена и инфицирана авијацијом као неко ко је у свему у животу тежио ка савршенству, ка перфекцији, јер у авијацији можете да погрешите само једном и никада више, а да не бисте погрешили, морате да се константно усавршавате и озбиљно учите и радите, радите…РОЂЕН ДАПУЖЕ ЛЕТЕТИ НЕ МОЖЕ!

(Глас јавности – Владан Динић)

Преузето ГЛАС ЈАВНОСТИ

Back to top button
Close
Close