Колумна

Драган Ђоговић: Србија као парламентарна монархија, у којој би се живело краљевски!

Увођењем уставне парламентарне монархије у Србији, коначно би јој се раскрчио пут, којим је некада часно и поносно марширала у блиставу будућност, – а којег су комунисти својевремено злочиначком машинеријом и лажном пропагандом дебело затрли, одржавајући Србију својом диктаторском палицом у вртлогу безнађа.

Спомене ли се спонтаном конверзацијом нека постојећа монархија, одмах чак и сваком неписменом лаику одзвони кристално јасно у ушима да се ради о држави и народу са дугом богатом историјом и националном културом.

Такав етикетирани национални краљевски педигре у својој изванредној историјској епохи, као што сви са поносом добро знамо, посједовала је и Србија.
Током периода у којем га је имала, била је респектована и уважена у цијелом свијету.

Данашњом политиком и државним уређењем, она одаје ипак утисак, (иако то у ствари није), једне новопечене балканске банана државе, која покушава уцвиљено да пронађе своје мјесто у савременој ложи, европског и свјетског грађанског друштва.

Најмодернији облик монархије је парламентарна монархија, као што је то напримјер у Великој Британији, Шпанији, Шведској… Државу воде демократски изабрани представници народа, а монарх има репрезентативну функцију. Он не може распустити Владу, пошто је утицајан само у одређеним сегментима државне политике.

Оваква форма државног уређења у Србији, изградила би идеалну платформу за успјешне политичке и привредне интеграције у савременом свјетском друштву. Реализација би била могућа само вољом народа, кроз сазнање и спознају да Србија са оваквим тренутним политичким системом у Европи и ЕУ у којој доминира национална политика великих сила, нема праве и сигурне будућности.

Србија наравно није чланица економских гиганата као што је Г 8 – али са својим крунисаним монархом, постала би аутоматски поново утицајна чланица “клуба плаве краљевске крви,“ у којем монарси својим међусобним контактима, одржавају мирољубиву дипломатску хармонију, и визионарским пројектима креирају друштвено-економску перспективу земаља које својим величанством презентирају.

Поставља се питање под великим упитним знаком ? – да ли би Тони Блер као један од главних покретача и реализатора гнусног отимања српске територије КиМ, агресорским нападом НАТО-а на Србију 1999 год., добио уопште зелено свјетло за тај подухват, од своје монархиње и осталих других европских монарха, да је Србија у то вријеме била краљевина.

Отворена полемика, у којој предњаче многе предиспозиције на одговор са једним великим: НЕ!

Да је краљевина била, данас би се навјероватније писала сасвим друга историја, а Србија сигурно не би била у тијесној кожи и звјерским канџама сепаратизма и сатанизације у којој се тренутно налази.

Крунисањем нашег престолонаљедника који је одавно већ међу нама, у репрезентантивног Краља, Србија би формално аутоматски задобила праву аутентичну крштеницу свог рођења, првобитне државности из 7. вијека, династије Властимировића, са свим својим накнадно кроз вјекове стеченим националним историјским благом, све до данашњих дана.

Сваки пут кад уз заставу запјевамо националну химну “Боже правде,“ за коју смо се у међувремену тешком муком изборили, занемарујемо веома важну чињеницу да се химна односи у суштини само за двије боје на српској тробојци.

Бијелу која представља слободу и црвену која представља крв за њу проливену, али не и за плаву која је означена у самој средини, и представља Краља и његову симболичну плаву краљевску крв. О краљевској круни, на челу грба, са двоглавим бијелим  орлом која украшава сву љепоту националног српског грба, да и не говорим.

Србија је, спремна за Краља! Воља народа је на потезу да то једног дана и спроведе, а искреним политичарима који заиста желе добробит својој држави и слушају глас свог народа, не би требао бити проблем да то и прихвате.

Препрека је, похлепа извјесног слоја политичара за апсолутном влашћу.

Искрено се надам да ће српски народ једног дана Србији вратити стару славу, увођењем уставне парламентарне монархије, и притом водити рачуна да парламент Србије, испуњавају искључиво родољубиве политичке странке.

* Бог је на нашој страни, пружа нам непрекидно шансу да се дозовемо памети, јер смо његов небески народ, а ми то нажалост још увјек уопште не примјећујемо.

Аутор: Драган Ђоговић

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста

Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.

Преузето ЈАДОВНО

Back to top button
Close
Close