Други светски ратЗанимљивости

Дирљиве и последње поруке Крагујевчана пред одлазак на стријељање

Три дана између 19. и 21. октобра 1941. године заувек ће остати црним словима исписани на страницама српске историје као време када су нацисти у Крагујевцу стрељали огроман број цивила укључујући и ђаке и децу од којих је најмлађе имало само 11 година.

На суђењу у Нирнбергу након Другог светског рата представници тадашње Југославије доказивали су да је у Крагујевцу 1941. године стрељано око 7.000 цивила. Савремена истраживања кажу да су тада убијена 2.792 грађанина јер за толико особа постоје лични подаци – ко су били, где су и када рођени, чиме су се бавили… Међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и деце од којих је најмлађе имало 11 година.

За Крагујевац који је тада има тек нешто више од 20.000 становника овај злочин завио је у црно скоро сваку породицу у граду. У документацији Спомен-музеја „21. октобар“ сачуване су 42 поруке стрељаних. Њих су у последњим часовима, на комадима папира, исцепаним новинама или полеђини фотографија, својим најмилијима писали Крагујевчани који су знали да се кућама неће вратити.

Ово су неке од тих потресних порука:

Лебац сутра немојте послати“ – Јаков Медина, књиговођа

„Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша“ – Љубиша Јовановић, 17-годишњи гимназијалац, не знајући да му је и отац заробљен. Обојица су стрељани истог дана.

„Мила Ружице, опрости ми све на последњем часу. Ево ти 850 динара, твој Божа“ – Божидар Милинковић, мајстор, на полеђини радничке књижице

„Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је“ – Лазар Петровић, радник, на полеђини старе дописнице

„Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози“ – Никола Симић, инжењер стрељан заједно са сином Александром, гимназијалцом од 18 година који је поред дописао: „Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу“

„Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата иди код директора ако вреди“ – гимназијалац Павле Ивановић који није знао да је и његов отац ухапшен

„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“

„Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ – Радислав Симић

Извор. Дневно. рс

Back to top button
Close
Close