Дан када је убијен најумнији и најобразованији српски кнез: Убиство кнеза Михаила остало је мистерија до данашњег дана

Данас омиљени српски кнез, а у своје време не тако вољен просвећени апсолутиста, упркос томе што је био просветитељ и доносилац ренесансе, Михаило М. Обреновић III убијен је у Кошутњаку 29. маја 1868. (по новом календару 10. јуна) када се извезао у шетњу са Катарином и Анком Константиновић и Томанијом Обреновић.

Завереници, браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић убили су кнеза и његову сестру Анку, код су Катарина Константиновић и Светозар Гарашанин, Михаилов ађутант, рањени. Кнез је сахрањен у београдској Саборној цркви, а убице осуђене на смртну казну.

Убиство кнеза Михаила је у колективном историјском сећању представљено као преломни тренутак и велики губитак на путу ка реализацији националних циљева епохе и конструисања стабилног друштва и државе у Србији. Наш највећи политички ауторитет тог доба, ллија Гарашанин, сведочи да је убиством у Топчидеру угашена нада за квалитетну политичку стратегију Србије, умањени потенцијали за добар развој, а земља значајно уназађена.

Шта се заправо дешавало иза овог атентата покушаћемо да вам објаснимо кроз седморо људи који су директно или посредно били актери, свако на свој начин.
1. Угледни адвокат и француски ђак, Љубомир Радовановић био је вођа Клуба либерала у Ваљеву који су се залагали за уклањање кнеза Михаила са престола и за успостављање републике. Због сумње да је учествовао у прављењу лажних исправа у Тамнави, у афери познатој под именом Убски каиш осуђен је 1865. на 11 године робије. После пресуде Апелационог и затим Касационог суда осуђен је на седам година затвора.

Његова браћа, међу којима је Павле био и два пута кандидат за народног посланика, жалила су се на ту пресуду сматрајући да наноси огромну штету њима као породици. Кнез Михаило је одбио да Љубомир буде ослобођен, а шушка се да је то вероватно учинио зато што су Радовановићи родбински повезани са Ненадовићима, породицом из које долази кнегиња Персида Карађорђевић.
Љубомирова браћа као и он осуђени су на смрт 27. јула 1868. године и сутрадан је казна извршена на Карабурми, тада периферији Београда.

2. КОСТА РАДОВАНОВИЋ

Након што им је адвокат Павле Радовановић набавио оружје, браћа Ђорђе и Коста Радовановић, заједно са Лазаром Марићем (бивши председник београдског окружног суда) и Станојем Рогићем (бивши трговац) остварили су своје претње да ће убити кнеза Михаила 29. маја (по новом календару 10. јуна) 1868. године. Обреновић није желео да дискутује о говоркањима да се против њега спрема завера, сматрајући да без обзира на међусобне размирице нема тог човека који би подигао руку на њега. Није био у праву.

Интересантан је податак да су атентатори на Топчидеру сачекали кнеза обучени у свечана црна одела са црним цилиндрима на главама. Били су свесни два могућа исхода, а та њихова одећа говори у прилог чињеници да се вероватно спремао преврат, у коме ће бити заузет министарство унутрашњих и спољних послова.

Први је пред кнеза излетео и запуцао Коста Радовановић, што је касније на суђењу и признао сведочећи да су последње Михаилове речи биле “дакле, истина је” и то на француском језику.

3. ТОМАНИЈА ОБРЕНОВИЋ

Томанија је ћерка знаменитог војводе из Првог српског устанка Анте Богићевића и супруга господара Јеврема Обреновића, најмлађег и најобразованијег брата кнеза Милоша. После смрти супруга (1856) и девера Милоша (1860) Томанија је постала најстарији члан породице Обреновић и неко око кога су се плеле разне интриге. Била је веома властољубива жена из сенке и поуздани историјски подаци тврде да је тражила од Михаила да јој обећа да ће њен унук, односно млади Милан, бити први у реду за наслеђивање престола, у случају да он нема деце. Михаило је имао ванбрачног сина са Маријом Бергхаус – Велимира Теодоровића и неуспели брак са мађарском грофицом Јулијом Хуњади, а Томанија је наумила да унуку Катарину уда за синовца.
Томанија је са Анком и Катарином тог поподнева била у шетњи са Михаилом, једина је избегла метак и прва јавила вест о атентату.

4. АНКА ОБРЕНОВИЋ

Трећу ћерку Јеврема и Томаније Обреновић сматрају за најпросвећенију жену Балкана у 19. веку, али истовремено и за фаталну грешницу. Не само да се убрзо по изненадној смрти мужа окренула удовцу своје старије сестре Симке и из романсе са њим родила девојчицу, већ је намеравала да ћерку уда за свог брата од стрица, кнеза Михаила.

Током кобне шетње у Кошутњаку, када су се појавили атентатори на Михаила Обреновића, Анка је скочила испред кнеза и својим телом покушала да га одбрани, међутим један метак јој је ушао кроз слепоочницу и изашао на други образ, а други јој се зарио у груди. Било јој је тада 47 година и умрла као најомраженија међу Обреновићима.

5. КАТАРИНА КОНСТАНТИНОВИЋ

Катарина је једна од четворо деце Анке Обреновић и темишварског финансијског магната Александра Константиновића, коју су мама и баба желеле по сваку цену да удају за кнеза Михаила.

Четрдесетдвогодишњи кнез планирао је брак са малолетном унуком свога стрица Јеврема, што је постало политичко питање првог реда, док је митрополит Михаило нови кнежев потенцијални брак назвао “безбожним и нечувеним делом”. Поједини су и ову забрањену љубав истицали као мотив за атентат.

Наводно се пословично хладни кнез Михаило и заљубио у Катарину и верили су се три дана пре него што је убијен у Кошутњаку. Кристина је том приликом рањена, а свега пет месеци након немилог догађаја баба Томанија ју је удала за Миливоја Петровића Блазнавца, тада првог намесника малолетном кнезу Милану. Након пет година Блазнавац, који се издавао за ванбрачног сина раскалашног кнеза Милоша (Јевремовог сина), је умро, а Кристина се удала за свог ујака Михаила Богићевића, са којим је била у истом степену сродства као и са Михалом Обреновићем.

6. ИЛИЈА ГАРАШАНИН

Председник владе и министар спољних послова Илија Гарашанин био је један од најватренијих противника женидбе Михаила Обреновића рођаком у блиском крвном сродству и сматрао је да је све то “брука и несрећа која се не да поднети”, због чега је поднео оставку годину дана пре атентата.

Пуком случајношћу Гарашанин се тог поподнева када је убијен кнез такође нашао на Топчидеру и међу првима чуо вест. Иако је његов син Светозар био у кнежевој пратњи, Илија Гарашанин је и не питајући за њега, кренуо ка новом двору да што пре обавести министре. Како не би узбуњивао народ аранжирао је да Михаило Обреновић буде на рукама донесен до Милошевог конака, а затим одатле кочијом у седећем положају пребачен до двора у центру Београда где је извршена обдукција.

Захваљујући Гарашаниновој прибраности спречен је преврат, а завереници су ухапшени исте вечери и суђено им је по кратком поступку, након чега су 28. јула 1868. стрељани.

7. МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Милан Обреновић је унук Јеврема и Томаније, односно син Милоша Обреновића и Марије Катарџи, ћерке румунског грофа Константина Катарџија. Због немара родитеља, бригу о младом Милану је преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић и касније послао на школовање у париски Лицеј.

После атентата у Кошутњаку, на предлог министра Миливоја Блазнавца проглашен је за новог наследника, али како је Милан у том тренутку имао 14 година уместо њега је владало намесништво (Блазнавац, Ристић и Гавриловић), све до 1872. Не само да је Томанијин сан остварен, него је њен унук Милан 1882. године постао и краљ Србије.

Преузето са МОНДО

Преузето ОПАНАК