МанастириСрби Црне Горе

ЧИЈИ ЈЕ МАНАСТИР МОРАЧА: Украдена Стефанова хрисовуља, али остао препис на зиду!

Оригинална хрисовуља Стефана Вукановића, ктитора овог манастира, нестала је у периоду између 1841. године (када је Морачу посјетио руски путописац Јегор Коваљевски) и 1876. године када њен нестанак региструје архимандрит Нићифор Дучић. Но, на зиду манастирске цркве св. Николе, остао је запис о имовини Манастира, који је исписан 1639. године

Припремио: Донко Ракочевић

Руски путописац Јегор Коваљевски боравио је у манастиру Морача 1841. године, прегледао рукописне и друге књиге и у својим путним биљешкама навео, као најинтересантније, то што је тамо видио оригиналну повељу Стефана Вукановића – Немањића о подизању овог манастира, којој се доцније изгубио сваки траг.

Он у свом дјелу „Црна Гора и словенске земље“, које објављује 1872. године у Петербургу, каже: „Међу парчадима папира нашао сам доста добро очувану повељу о подизању храма, потписану руком самога Стефана: то је уски свитак дуг два аршина, сличан нашим старим свицима, који детаљно означава појединости о земљи, границе међу посједима, рибарска ловишта и разне привилегије одређене храму. Повеља на неки начин казује о ширини и величини посједа српских краљева за вријеме Стефана, као и о значају Морачког манастира…“

Неколико година касније, 1876. године, у тексту о манастиру Морачи, архимандрит Нићифор Дучић, говорећи о малој цркви Светог Николе, биљежи:

„Црква је живописана као и велика црква. Литурђија се у њој сада не служи, него је напуњена прахом и оловом за потребу ка ономе крају на граници црногорско-турској.

На зиду иза црквенијех врата исписана је хрисовуља, коју је велики кнез Стефан дао Морачи, и у којој се између осталог набрајају: земље, ливаде, планине и рибњаци, које је приложио тој својој задужбини.

То је препис Стефанове ориђиналне хрисовуље са пергамена, коју је Коваљевски имао у рукама када је походио Морачу 1841. године, али је сада нема тамо.

По облику слова, каквијех има и по зиду изнад светаца, и по боји, види се да је тај препис савремен живопису цркве.

Када сам био у пратњи кнежевој (књаза Николе) нијесам могао доспјети да га препишем и овдје приложим...“

Историјски подаци говоре да је 1639. године у Морачи одржан „свештени сабор“, на коме је учествовао и патријарх Пајсије, који је са митрополитима херцеговачким Лонгином и будимљанским Пајсијем, игуманом и манастирском братијом утврдио баштине и границе морачког посједа, што је у вријеме фрескописања цркве уклесано на зиду иза улазних врата манастирске цркве Светог Николе.

Текст записа са зида у Никољској цркви Морачког манастира:

„Боже, во име Твоје, нека се зна међа с морачкијем селима око цркве (следи – навођење међа према свим околним селима)… И паки што је извање земље у последње вријеме прикупљено – проигуман Стефан приложи земљу у Сјерогошту, а у других људи куписмо  и Љуботиће, куписмо у свијех Равњана.

Тогда пресвјешћу кир Пајсију патријарху преосталом све србскије земљи и митрополиту херцеговском кир Лонгину и кир Пајсију митрополиту будимљанском и светаго мјеста сего игуману кир Антонију јеромонаху.

Свјетлејши же патријарх с митрополити и игуменом и Сабором светаго, сви саборно ријешише: ашче кто објешчет игумен или проигумен или љубо кто продати или промијенити или отминимити от сих више речених башчин, такови имет суд себје створити и с правим законопреступници причтати се. О вишеречених башчинах тако игосподоствујушчим речено бист. По сих же си свјешчени сабор завјешча тако бити.

В љето 7148, а от рождества Христова 1639, круг солнца 8. и луни 4.“

Преузето СЕДМИЦА

Back to top button
Close
Close