ВидеоСрби Хрватске

Алек Рачић о логору у Јасеновцу

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Он је, када је постао председник Међународне комисије за истину о логору у Јасеновцу утврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5,км, било око 800.000 убијених од којих је Срба било 700.000.

Дан сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац обележен је и у Србији и у Републици Српској. У овом логору страдало је око 800.000 људи. О страдању Срба у Јасеновцу разговарали смо са проф. др. Алеком Рачићем који се већ читаву деценију залаже за то да крај куле Небојша буде изграђено спомен обележје у знак сећања на жртве овог логора.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата, у тадашњој Независној држави Хрватској. У највећој “фабрици смрти” на Балкану у Другом светском рату, од лета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада људи, махом Срба, Јевреја и Рома. Око 600 преживелих затвореника покушало је 22. априла 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успело само њих 127. Ове године обележили смо 75 година од пробоја логора Јасеновац, а проф. др Алека Рачића, који се већ 10 год безуспешно бори да се подигне спомен обележје јасеновачким жртвама у Београду, питали смо колико у Србији поштујемо сопствене жртве.

Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац. Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Он је, када је постао председник Међународне комисије за истину о логору у Јасеновцу утврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5,км, било око 800.000 убијених од којих је Срба било 700.000. У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, људи су наслагани једни на друге, по 27 особа, и старих и младих.

Проф. др Алек Рачић већ 10 година бори се за то да у Београду, крај Куле Небојша, где се налази масовна гробница буде изграђено спомен-обележје жртвама јасеновачког логора. У својој борби, остао је усамљен пошто ни од државног ни од црквеног врха нема одговора на његове предлоге.

Дуго година није се говорило о злочинима о Јасеновцу, о броју заробљених и броју убијених, а они који су покушавали да дођу до тачних података трпели су бројне непријатности од усташког лобија. Међутим, у последње време дошло је до својеврсне ревизије историје када је у питању геноцид у НДХ, каже проф. др Алек Рачић.

Да је до ревизије историје када је у питању геноцид у Хрватској дошло говори и то што је недавно снимљен филм “Дневник Диане Будисављевић”, који др Рачић оцењује позитивно јер је после 40 година прво остварење хрватске кинематографије о геноциду у НДХ, после Лордана Зафрановића и филма “Окупација у 26 слика” који је и даље филм са најверније описаним сценама усташких крволочних пирова над српским становништвом

У Сремској Митровици у Србији и у Доњој Градини у Босни и Херцеговини 26. априла је истовремено обележен Дан сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075, успело да се домогне слободе. Председник Србије Александар Вучић положио је венац у Спомен парку Сремска Митровица, док су у Доњој Градини пошту одали представници Републике Српске и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Преузето Ktv.rs

Back to top button
Close
Close