“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а […]
Read more
Ђорђе Себастијан Рош, једини цивил сахрањен у српској царској лаври на Атосу, спречио је да српска светиња пропадне и пређе у грчке руке. Јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. године. Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. Монаси хиландарци су 1977. године направили изузетак од светогорских […]
Read more
Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XV века кад су […]
Read more
Стара 65 година, родом из Турјака код Босанске Градишке. Спада у ред највећих хероина које су прошле кроз капије староградишког логора. Ова поносна старица је у љето 1942. године заробљена са осталим српским становништвом Козаре и дотјерана са двогодишњим унуком Луком у Логор V – Стара Градишка. Када је почело отимање дјеце од њихових мајки, бака Милка држала је свог […]
Read more
Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чијем камену су рођени многи чврсти и поносни људи.Срба попут поменуте тројице било је више у Стоцу, и пре и после њих. Њих тројица су издвојени као представници једине велике српске генерације, оне с почетка 20. века, у коју сврставам и нараштај младобосански. Чувено је српство, по језику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, који […]
Read more
Она је била учесник у четовању. У балканским ратовима је била болничарка у пољској војној болници у Ристовцу. На почетку Светског рата Живана Терзић имала је 27 година. Њен брат је погинуо у борби на Гучеву. То је у сестри, по природи ратоборној особи, пробудило жељу за осветом. Обукла је четничко одело, оставила кућу и кренула за Српском војском. Отишла […]
Read more
Грим Јакоб: “У ствари име Срб изгледа граматички као најбоље обележје за све народе истог порекла и језика. Ниједно друго словенско стабло нема такву историју, која би се са српском могла упоредити“, (у предговору за малу граматику од Вука Караџића од године 1824). Жунковић, Д.: „Слависти 19. и 20. века су доказали, да су Срби стари народ, и да су […]
Read more
– Чуо сам шкљоцање оружја, а потом команду „Пуни, нишани, пали!“ Уследила је рафална паљба из аутоматских пушака – каже официр који је водио ђенерала на стрељање. Генерал Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, али су остале још увек многе мистерије када је у питању смрт овог четничког команданта. Доносимо вам сведочење […]
Read more
Др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара […]
Read more
Пише Душан Шеховац 13.300 Срба у Сарајеву, 46.703 Срба у Граду Источно Сарајево, 124.443 Срба из Сарајева! 7.000 Срба жртве рата у Сарајеву! Овај текст је мој скромни допринос, настао из потребе да се освјетле и аргументима доведу и питање два урбана мита о Србима Сарајева, који су формирали представници невладиног сектора, новинари, лијени интелектуалци, лоши политички аналитичари и неспособни […]
Read more