Свећњак у Цркви на Опленцу, направљен од победничког српског оружја

Године 1903. Краљ Петар I Карађорђевић је изабрао место 337 метара високо, на врху Опленца као локацију за своју задужбину, цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета је градња цркве, према плановима Косте Ј. Јовановића. У јесен 1912. године црква је већ била скоро довршена и чекала на освећење. Архиепископ српски Димитрије је освештао цркву.

У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.

По повратку у ослобођену Отаџбину и стварању Краљевине , Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић, лично се старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра 1930. У њој је обављано богослужење до 1947. Црква је петокуполна грађевина. Унутрашња дужина храма је 30 метара, а висина свода 27 метара. Црква је постављена на високом соклу од масивног белог мермера, са Венчаца.

У храму се налазе два саркофага: у северној певници саркофаг Краља Петра И (1844–1921), ктитора цркве, а у јужној певници саркофаг Вожда Карађорђа (1762–1817), првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевића.

Цео мозаик састоји се од 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти), на којима се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика је 3.500 метара квадратних, са 40 милиона разнобојних стаклених коцкица, које имају 15.000 разних нијанси боја.

У овој монументалној петокуполној грађевини доминира импозантан свећњак.Свећњак се спушта из наоса централног кубета. Направљен је од прикупљеног па претопљеног победничког оружја са пробоја Солунског фронта. Када се мало боље погледа види се да има форму круне српских средњевековних владара. Налази се са унутрашње стране и окренута је на доле, што симболично представља тугу за изгубљеним српским царством у бици на пољу Косову 1389. године против Отоманског царства. Свећњак има пречник 9 метара и са носачима и држачима тежи 3 и по тоне, а у себи носи симболе и победе и пораза. Од истог материјала као свећњак на носећим стубовима урађени су држачи за заставе, кандила изнад саркофага и оплата за врата.

Преузето КРУНА дигиталне новине