СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ ПОВОДОМ прославе 950 година манастира ПРОХОР ПЧИЊСКИ (видео/фото)

Ово је најстаријем манастиру у СПЦ, који је прошле године требао да обележи 950 година свога постојања, али је прослава одложена због Ковид пандемије за ову годину. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.

Ђорђе Бојанић 31.05.2021

СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ ПОВОДОМ прославе 950 година манастира ПРОХОР ПЧИЊСКИ (видео/фото)

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Прослава јубилеја 950 година манастира Прохор Пчињски, као и обележавање 700 година од упокојења другог ктитора манастира Светог краља Милутина, одржаће се 13. Јуна 2021. год, саопштено је из Епархије врањске.

Свету архијерејску литургију ће од 9 сати служити Његова Светост Патријарх српски Порфирије.

Покровитељ прославе је председник Србије Александар Вучић.

Ово је Божанствено место за одмор душе и тела, налази се на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 км јужно од Врања. Према предању, подигао га је у 11. веку, тачније 1070. године византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар. Обновио га је српски краљ Милутин.

Игуман манастира је Архимандрит Методије (Марковић)

Тај прекрасни духовни мир морате ослушнути и чути звуке разних врста птица… то се не може дочарати речима већ само вашим присуством.

ГРОБ СВЕТОГ ПРОХОРА

Садашњи гроб Св. Прохора је део првобитног храма. У питању је мала, поклоничка ниска правоугаона капела у унутрашњости манастира. У источном делу где су смештене мошти светитеља. У десном горњем углу налази се мали отвор из кога већ цео миленијум извире чудотворно миро.

Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији, а неки кажу и у свету.

МУЧЕНИК СВЕТИ ВЛАДИМИР

У јесен 1915. године бугарска окупаторска војска опљачкала је манастир, а игумана Владимира Протића са двојицом сабраће, јеромонахом Арсенијем Николићем и свештеником Јованом Поповићем, одвела на планину Рујан. Код села Лукарце су их мучили, убили, исекли на комаде, полили гасом и живе запалили.

Непосредно после ослобођења 1918. године манастир Светог Прохора је обновљен. Том приликом је на унутрашњој страни западног зида цркве насликан лик оца Владимира Протића – човека који је за собом оставио дубоки траг свог рада на добру манастира, Цркве и свога народа.

Манастир и монаштво страдало је и протеривано масовно од стране турака и бугара, на страшне начине. Бугарски окупатори почетком Другог светског рата прогоне из Јужне Србије српски народ, на чија имања насељавају Бугаре, а уместо српских епископа и свештеника постављају бугарске.

ПРИЈАТАН ЛЕТЊИКОВАЦ, ОБАВЕЗНО СВРАТИТЕ

У манастиру се налази и предиван конак, и летњиковац, где ћете бити увек примљени са поштовањем и љубазношћу од људи који помажу манастиру и од стране монаштва. Бићете послужени кафом, соком, ратлуком и разним питама и колачима. Ништа се не наплаћује, нема ценовника, ко жели може да остави прилог.

ЗАНИМЉИВОСТИ

У долини манастир Прохор Пчињски налази се планина Козјак, ту је некада била четничка база у току српске четничке акције у Старој Србији почетком 20. века у борби против турака… Ту је било тешко за све окупаторе… наше комите и четници су знали свако дрво, жбун и грм.

,,Средином априла 1905. године турске потере су крстариле планином Козјак трагајући за четом српских комита. То је била осмочлана чета наших хероја на чијем челу је био војвода Муса. Сваку ноћ су тражили преноћиште на другом планинском врху. Вешто су измицали Турцима. Али једног дана, турска патрола од 100 војника, окружила их је на козјачком вису Китка.

Покушали су да пређу Пчињу али нису успели јер су и тамо били Турци. Одлучили су се за високи каменити врх који је једини остао слободан. То је била стена на врху чуке. Њих осморица су се расподелили на тој стени и цео дан се жестоко бранили. Када су наши јунаци потрошили сву муницију, Муса је почео гласно да пева песме у којима је величао нашу војску а ругао се султану и Турцима који су иза дрвећа, около те стене, били скривени. Његов продоран глас одјекивао је планином…“

И плашио јачег, бројнијег непријатеља, освајача и узурпатора.

И како да не будеш поносан на ове наше јунаке… о којима се врло мало зна.

РЕЧ О НАСТАНКУ МАНАСТИРА

,,Манастир је страдао и бивао пљачкан много пута у време турског ропства српског народа, као и у Првом и Другом светском рату. Подигао га је, у 11. веку, византијски цар Роман IV Диоген, да би га у 14. обновио Свети краљ Милутин. Када је Роман Диоген ловио на планини Козјак, сусрео се са Светим Прохором који му је прорекао да ће постати византијски цар. Прохор замоли Диогена да се сети његовог предсказања и да му, кад за то дође време, подигне барем мали храм. Послушавши га, Диоген отпутова у Цариград и, недуго потом, постаде цар. У знак захвалности Прохору, подигао му је цркву. Био је слеп јер су му, након кратке владавине и ропства, при повратку у Цариград очи ископане усијаним гвожђем, а по диктату ондашњих цариградских власти. Након што је Диоген сазнао где леже мошти пустињака Прохора, узео их је из пећине и кренуо ка Цариграду, у намери да их тамо однесе. Међутим, када је стигао до места где се данас налази манастир, свете мошти се одатле нису могле помаћи. Он је то схватио као жељу Светог Прохора, те му управо ту подигао храм где је положио његове чудотворне мошти.“ (извор, http://www.ktjs.rs/)

ОБИЂИТЕ И ИСПОСНИЦУ

Од манастира се путем навише стиже до испоснице Преподобног Прохора Пчињског, сада црквице-брвнаре, удаљене око два и по километра. Ово молитвено место налази се на планини Козјак.

У плану је да поводом обележавања 950 година манастира уради нови кивот за мошти Св. Оца Прохора. Ко жели да учествује и помогне може да контактира монаштво из манастира.