ТО СУ БИЛИ ЉУДИ ЗА ПОНОС… РОДОЉУБИ – Милутин Миланковић је посветио песму Мики Аласу 1935.г.

Аутор – Зорица Пелеш

Миланковић је уживао у вечерама и рибљим чорбама,које је Мика правио и на којима им се понекад придруживао и прота Стева Димитријевић, Микин блиски рођак. О првој години свог боравка и рада у Београду Миланковић је записао:

„Тако сам се прве године свога боравка у Београду састајао са Миком чешће при чаши и чинији но при књизи и хартији. Но оно што нас је највише везивало једног за другог и водило на путу кроз живот била је наша велика љубав према науци. У научном раду смо обојица највише уживали; иначе су нам наклоности биле сасвим различите.
Није прошла година од мог доласка у Београд, а Мика је устајући сваког јутра у три сата довршио своју“ Математичку феноменологију“.

Дело је одштампано као засебно издање Српске краљевске академије на 774 страна великог октава. То је највеће Микино дело. Права је несрећа што је објављено на српском језику па остало непознато страним научницима. Та се грешка не може поправити, јер је за ову трећину века од публикације тог дела наука далеко одмакла од стадиума у коме се тада налазила. Зато Микино дело није, као што би иначе могло, утицати на њен развитак.“

И Миланковић и Мика нису били само први у науци, већ су били и први у одбрани отаџбине, борећи се у рату за њено ослобођење.

На фотографији је Мика ( десно) са својим уловом и краљевић Ђорђе Карађорђевић његов велики пријатељ. Када је Мика био у логору за време Другог св.рата, тешко се разболео и краљевић Ђорђе и краљица Јелена Савојска су интервенисали да се Мика пусти из логора и убрзо по повратку кући велики Мика је, нажалост, умро.

ОД СВИХ НАШИХ НАУЧНИКА 

Од свих наших научника
Најјачи је мајстор Мика
Кад се тиче крканлука
И математичких наука,
Другим речима гозбе, вина
И „егзактних дисциплина“.
*
Како ли се роштиљ жари.
Како ли се „интеграли“
Како ли се шаран пржи
Како ли се „извод“- врши.
Како ли се кува штука
Његова је све то струка.
*
Руковање мередова,
„Конвергенција редова“.
Све проблеме тому сличне
И „функције елиптичне“
Он разуме те послове
И зато се мајстор зове.
*
Шта загризр он то скрка
Био проблем, била штука.
Он не мари за почасти,
Сем када му дођу с масти,
Јер је Мика рибар прави
У науци и на Сави.
*
Ситну рибу он не пеца,
Ни буцова ни гргеча,
Већ аловом вата рибу,
„Теореме“ и „системе“
Њима пуни барке, књиге.
*
На богатој софри Мике,
Пуне књиге и кечиге,
Има увек добра вина,
„Итегралних једначина“,
И „Размака“ и „Спектара,
Сома, смуђа и ајвара,
Разноврсних „феномена“
Мезелука, шунке, рена.
*
Ту хранимо своју душу
и квасимо своју гушу.
Што ј’ за јело појешћемо!
Што ј’ за пиће попићемо!
*
Све ће лепо да се свари,
Ал’ ће још и нараштаји
Који стигну кроз векове
Хранити се са софре ове.

Аутор – Зорица Пелеш