Књига: КАКО ДА ОЧУВАМО РОДОЉУБЉЕ У СРБИЈИ

Очување родољубља у Србији је велико и врло значајно питање, јер није реч само о емоцији, већ о систему вредности, култури, образовању и друштвеној одговорности.

Уводни део из књиге…

,,Србија је кроз векове на ветрометини историје где је свака генерација плаћала цену своје слободе. Наш народ је чувао своју веру, језик, обичаје и културу, јер је знао да без тога нема ни државе, ни нације. Данас, у времену глобализације, духовне пометње и све већег притиска да се одрекнемо сопственог идентитета, поставља се једно кључно питање: како да сачувамо родољубиву Србију?

Ова књига није позив на изолацију нити на мржњу, већ на љубав, љубав према свом народу, историји и будућности. Родoљубље није застарела реч из старих уџбеника, већ жива потреба да знамо ко смо, шта смо и куда идемо.

У времену када многи млади људи напуштају земљу, када је историја често предмет спорења, наметнуте ревизије или намерног искривљавања, а култура све више потиснута на маргину, неопходно је да се вратимо аутохтоним изворима и поново освестимо своју националну мисију.

Србија није само географски простор, већ жива заједница људи, традиције и духовности. Она је вековима опстајала као народ и држава захваљујући једној јединој снази – снази родољубља. То родољубље није било празна реч нити политички слоган, већ свакодневна жртва обичних људи: ратара који је чувао своју њиву и семе, мајке која је васпитавала децу у вери и моралу, војника који је полагао свој живот за отаџбину, просветитеља који је будио народну свест.

Данас, у двадесет првом веку, Србија се не брани мачем и пушком као некад, али се брани, можда још тежом борбом. То је борба за истину, за културу, за памћење и за идентитет. У времену када глобализација нуди брисање разлика и када материјално надјачава духовно, највећа опасност је заборав. Зато је питање које стоји пред свима нама: како да очувамо родољубиву Србију?

Ова књига покушава да одговори на то питање, не нудећи готове рецепте и решења, већ указујући на исправне путеве и вредности којима су наши преци ишли. Родoљубље није затвореност пред светом, нити одрицање од универзалних вредности човечанства. Оно је, напротив, љубав, љубав према своме дому, језику, вери, историји и култури. Онај ко воли своје, умеће да поштује и туђе, као и разлике у вероисповести.

Да бисмо сачували родољубиву Србију, морамо најпре разумети шта она значи. Она значи да знамо своје корене, да чувамо своје јунаке од заборава, да се не стидимо своје традиције, историје, вере, културе, да у школама учимо истину о својој прошлости, да уметност и култура поново добију своје достојанство, да у породицама васпитавамо децу у духу поштења, родољубља, солидарности, хуманости и вере.

Ако изгубимо родољубље – изгубићемо Србију, јер ће нам остати само празна географија без душе. Ако га сачувамо и обнављамо, онда ће Србија и у будућности бити земља која има шта да каже свету, земља која опстаје не захваљујући својој величини, већ својој духовној снази.

Наши преци нису опстајали случајно. Они су знали да без љубави према својој земљи нема ни будућности. Родoљубље је било њихов оклоп и њихова звезда водиља.

Ова књига није писана да би будила мржњу, већ да би будила љубав. Љубав према Србији која нас је родила, васпитала и сачувала. Она је позив да свако од нас преузме одговорност – у својој кући, школи, послу, селу и граду.

Јер Србија ће бити онолико родољубива колико смо ми, њени грађани, спремни да је чувамо.

У средњем веку Србија је била царство које је стајало раме уз раме са највећим државама свога доба. У турском ропству Срби су очували веру и језик као највеће светиње. У устанцима 19. века родољубље је било искра која је ослобађала и уједињавала.

Али данас, у времену без ратова и фронтова, наш највећи изазов није спољни непријатељ – већ унутрашњи заборав. Заборав сопствених јунака, заборав историјских поука, заборав да Србија није дата, већ избор и обавеза.

Ова књига је зато позив на будност, опрез, незаборав и љубав. Нека нам у мислима буде Свети Сава и Светосавски пут као једини исправан, који је знао да је духовна слобода темељ државне; Карађорђе, који је подигао устанак за част и слободу; и безбројни безимени Срби који су својим тихим трудом градили и бранили оно што смо ми данас наследили. На нама је да то наследство не упропастимо, већ да га очувамо и предамо даље, још чистије, још јаче и још родољубивије.“

аутор: Ђорђе Бојанић

Приредила: Српска историја