Салих Селимовић: ,,Моје порекло је српско и изјашњавам се као Србин исламске вероисповести“
За сајт Српска историја говори Салих Селимовић, историчар, професор и публициста из Сјенице. Познат је по свом научном и истраживачком раду у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва.
Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА
Где и када је настао проблем око изјашњавања Срба муслиманске вероисповести и како се Ви изјашњавате, која је Ваша националност?
-Проблем изјашњавања муслимана у националном смислу је био посебно евидентан у Босни и Херцеговини после аустроугарске окупације 1878.године и доласка за њеног принудног управника грофа Бењамина Калаја. Његов а приори задатак је био раздвојити Србе православне и Србе муслимане користећи бескрупулозну пропаганду, па и репресивна средства према онима који су се изјашњавали као Срби исламске вероисповести или Срби мухамеданци. Окупаторска власт је упорно радила на стварању бошњачке нације која се односила само на муслимане у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој. Тај аустроугарски пројекат ипак није тада успео. Као што је познато, та идеја Бошњаштва наших муслимана је реактивиран на сабору у Сарајеву 1993.године. Моје порекло је српско и изјашњавам се као Србин исламске вероисповести.
Да ли се слажете, радост живота је у братском сабрању без верских различитости?
-Апсолутно се слажем са Вама да је братско сабрање и нужност и радост.
Да ли је Краљевина СХС била велика опасност и грешка за Србе и како видите 1918. годину?
-Са садашње временске дистанце и уз приступачност релевантних историјских извора може се рећи да је Краљевина СХС била штетна по националне и државне интересе српског народа. У ту државну творевину Срби су унели своје државе краљевине Србију и Црну Гору. Пристајући да у ту нову државу уђу и територије које су биле већински насељене Хрватима и Словенцима, који су ратовали на страни Аустроугарске, Срби су добрим делом сами поништили своја права која припадају победницима и умање жртве и материјалне штете које су имали у том Великом рату. По мом мишљењу државно руководство, политичка и интелектуална елита српског народа требала се држати српских етничких територија чији су се представници већ и пре стварања СХС изјаснили за уједињење са Краљевином Србијом, а не са Краљевином СХС и Југословенским одбором. Такође, мислим да је југословенство била подвала српском народу који је био један од најстарији државотворних европских народа.
Уставна парламентарна монархија или република?
-И један и други државни облик има и добре и лоше стране. Много тога зависи од традиција, менталитета народа и интреса економских и политичких елита. Уставна и парламентарна монархија може да буде успешна уколико се Уставом строго дефинишу права, обавезе и овлашћења монарха, Скупштине, Владе и странака. Добра страна је и у томе што монарх није члан ниједне политичке странке и организације. И у републици је у суштини исто с тим што се догађа да је предеседник републике члан владајуће странке или неке коалиције што ограничава демократију и омогућава неограничену власт једне странке и једног човека па власт и поред гршки постаје тешко смењива. По мом мишљењу питање монарија или република треба да се решава путем националног референдума.
Да ли је комунизам уништио националну свест код Срба, која је и даље пољуљана?
-Истина је да је комунизам озбиљно урушио националну свест Србима све са оптужбом о хегемонистичкој опасности од српаског национализма, а наводно ради стварања братства и јединства на веома климавим ногама и неискреношћу код осталих народа у том неуспелом друштвеном и политичком процесу. Уосталом, деведесете године прошлог века су показале сву погубност такве политике. Срби се још нису дефинитивно ослободили тих заблуда наметнутих политиком комуниста. На велику несрећу у томе су учествовала и српска руководства. Шеф Југославије је био Хрват, а премијер никада није био Србин, ако ме меморија није издала.
Како видите излаз из кризе на окупираном Косову и Метохији?
-По мом мишљењу, за сада, не постоји могућност решавања питања КиМ с обзиром на геополитичку и војну позицију Балкана, па тако и Србије. Све што се догађа на КиМ је под покровитељством ЕУ и НАТО-а. Али, без обзира на све те околности, ни Срби ни Србија никада не смеју одустати од тог светог дела српске територије. Промениће се, можда и врло брзо, те међународне околности и морамо бити спремни за такве промене и решити то крупно национално и државно питање.
Срби ни данас немају меморијални центар, место сабрања за све српске страдалнике у 20. веку, где је проблем?
-Нажалост, срамоту и непоштовање својих људских жртава, Срби ни дан данас немају јединствен меморијални центар. Мислим да су зато криве политичке елите са некаквим неубедљивим оправдањем да се подижу тензије и не ремете односи са онима који су чинили тешке злочине према српском народу. То је, по мом мишљењу, чисти мазохизам.
Интервију водио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
