Бојанић: Зашто у Србији и даље постоје „југословенске“ институције?

Више од три деценије након нестанка Југославије, у Србији и даље делују културне и уметничке установе које носе назив „југословенске“. И тиме као да се ,,поносимо“.

Најпознатије међу њима су Југословенско драмско позориште и Југословенска кинотека, Архив Југославије, а у јавном простору срећу се и Југословенско спортско друштво „Партизан“, као и поједини фестивали, удружења и награде који и даље задржавају тај префикс.

Разлози за то нису нимало безазлени. Уместо да се називи ускладе са реалношћу – да институције једне суверене Србије носе српски идентитет – остављањем „југословенског“ шаље се порука да Србија и даље треба да буде чувар једне пропале државне идеје. Та симболика је посебно проблематична јер Југославија није била ни српска национална држава, нити је на крају донела добробит српском народу, већ напротив – оставила је траг трагичних подела, губитака територија, срварање покрајина и нових нација и жртава.

Док су друге бивше југословенске републике брзо раскинуле са том прошлошћу (једва су чекале да се одвоје од Србије…) и све институције назвале по сопственом идентитету (Хрватска има „Хрватско народно казалиште“, Словенија „Словеначко народно гледалишче“), Србија и даље чува успомену на „југословенство“. Тај анахронизам делује као прикривена носталгија за системом у ком је српски народ често био највећи губитник у сваком значајном погледу.

Уместо „југословенских“, Србија треба да има српске институције културе:

Српско драмско позориште,

Српска кинотека,

Српско спортско друштво,

и друге установе које ће својим називом и садржајем јасно одражавати културни и национални идентитет.

Јер, име није само реч – оно је порука, обавеза и симбол. Ако Србија данас жели да гради сопствени културни и национални идентитет, мора да престане да живи у сенци пропалих држава и идеологије која нас је разарала, поготово национално ткиво. Југославија је прошлост – време је да Србија буде Србија и у именима својих најважнијих установа.

Војска Србије… велика је грешка, то треба испрњвити у Српска војска. Као и Српска полиција а не Полиција Републике Србије.

Ево примера где би „Српска“ била исправнија формулација:

Српска народна скупштина (уместо само „Народна скупштина Републике Србије“).

Српска народна банка (уместо „Народна банка Србије“).

Српска пошта (уместо „Пошта Србије“).

Српска железница (уместо „Србија Воз“, „Инфраструктура железнице Србије“ и слично).

Српска електропривреда (уместо ,,ЕПС“, Електропривреда Србије).

Српска радио-телевизија (уместо „Радио-телевизија Србије“).

Српски национални музеј (уместо само „Народни музеј Србије“).

Српска филхармонија (уместо „Београдска филхармонија“).

Српско драмско позориште (уместо „Југословенско драмско позориште“).

Српска кинотека (уместо „Југословенска кинотека“).

Српски спортски савез (уместо само „Спортски савез Србије“).

Српско народно позориште (уместо ,,Народно позориште“).

Не застава Србије, већ српска застава, српски грб.

Српска репрезентација… а не репрезентација Србије.

Ово није само питање назива, него и идентитета: док друге државе своје институције именују национално (нпр. Хрватско народно казалиште, Словеначко народно гледалишче, Мађарска народна банка), Србија често користи неутралне или административне називе. То оставља утисак да држава избегава да јасно истакне српски идентитет у култури, науци и јавном животу.

Ми имамо и МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА (МЖГ), али у наслову нема којих, није јасно прецизирано, а требало би МУЗЕЈ СРПСКИХ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА.

Имамо испараван назив за Српску православну цркву (СПЦ), Српска академија наука и уметности (САНУ)… то треба да нам буде пример.

Велико је питање зашто избегавамо тај префикс Српски… не живимо више у југославији и суровом комунизму за нас Србе.

Још не можемо да се ослободимо тих окова и стега из тог комунистичког времена.

За похвалу је што смо пре пар година увели Дан Српског јединства, слободе и националне заставе, који се обележава данас 15. септембра.

Морамо то да мењамо и да увек истичемо ,,СРПСКИ“… али, изгледа да нема ко то да покрене и измени.

ЖИВЕЛА СРБИЈА И НИКАД ВИШЕ ЈУГОСЛАВИЈА.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја