Бојанић: УПОТРЕБА РЕЧИ ,,УСТАША“?

То одражава нашу ружну тренутну слику… а једино коме ова ситуација одговара је нашем окружењу и вековним џелатима који гледају да нас дотуку.

То зло смо доживели у грађанском рату од 1941. до 1946. када смо тотално дотучени, разорени духовно и национално… и до данас се нисмо опоравили… отуда и много аутошовиниста, аутономаша, коминиста који и данас витлају југословенским заставама и вратили би нас у тај мрачни период за нас Србе, када смо и престали да будемо Срби монархисти и постали ,,југословени“.

Нама у овом ,,брлогу“ у ком смо… прете ,,Санџак република“, ,,Војводина република“ и укидање Дејтона у Републици Српској… Курти хапси… а ми се ,,тучемо“.

Да се вратим на реч ,,УСТАША“… коју данас многи олско изговарају.

Реч „усташа“ (коју су преузели хрвати/усташе… изворно је српска реч и настала од Устаник) носи изузетно тешко историјско наслеђе везано за геноцид над Србима у НДХ (1941–1945). Тај термин означава идеологију и покрет који је починио масовне зверске злочине. Његова употреба у унутрашњим расправама релативизује страдање и злочине… а хрвати се подсмехују, невероватно.

По мом виђењу то је понижавање сопственог народа – Када Срби једни друге називају „усташама“, то је директно омаловажавање сопственог идентитета и изједначавање са усташким/хрватским крволоцима. Тиме као да се одричемо српских жртава и страдања у НДХ и изједначава се сопствени народ са џелатима.

Коришћење таквих термина не доприноси демократији и дијалогу, већ ствара још дубље поделе међу људима који, у суштини, деле заједничку судбину. Језик мржње увек доводи до даље радикализације и грађанског рата, недај Боже… тај би нас у потпуности дотукао.

 Уместо да се усташтво памти као нешто што је дошло изван српског народа и донело му страдање и огромне злочине (преко милон страдалих), оно се непромишљено приписује самим Србима у политичким свађама. То је опасан облик самопорицања.

Сваки протест треба да има јасан циљ и поруку (захтев за променом, правдом, бољим условима живота итд.).

А не нападе на сопствену полицију, (која ради свој посао зашта је плаћена), срамне су увреде и понижења од стране ,,блокадера“ према полицији… као и паљење и рушење државне и приватне имовине зарад различитих политичких ставова, интереса и личник фрустрација.

,,Тражимо“ да нас приме у ЕУ… да ли знате како се тамо решавају насилне демонстрације… коњицом, полицијским псима, пендрецима,  воденим топовима и гуменим мецима. Хвала Богу, тога овде нема, и добро је што је тако… али, полицији је писао да обезбеђује јавни ред и поредак у држави, свидело се то некоме или не.

Када се учесници међусобно вређају, нарочито  тешким речима, протест губи легитимитет и претвара се у међусобни обрачун, а не у борбу за опште добро… и то многи са стеане виде као општи јавашлук без конкретног циља, без програма, националних оквира и визије за боље сутра.

А то вређање је присутно у нашим медијима опозиционим и режимским… морамо имати кочницу и трезвенију свест и разум и цео проблем морамо сагледати из више углова… када знамо окружење и видимо сопствене ,,џелате“ како чекају своју шансу да нас дотуку… а то је лако изводљиво када смо духовно, морално и разједињено у великом моралном паду.

Нама треба идеолошко и национално измирење и слога, једино тако можемо да опстанемо као народ у овом окружењу где сви једва чекају да поклекнемо и будемо слаби да нас  дотуку.

Србија као држава и друштво има обавезу да чува сећање на Јасеновац, Јадовно, Пребиловце и многа друга стратишта (то и ради, али нема и даље кључних ствари, назива за геноцид, резолуцију о геноциду и Меморијални центар).

Олако коришћење речи „усташа“ у међусобним свађама је непоштовање тих жртава.

Боље да се фокусирамо сви заједно да коначно добијемо назив за наше српске жртве у Другом светском рату као што имају Јевреји и Роми… да коначно изградимо маузолеј за све српске страдалнике у 20.веку  и да у скупштини усвојимо резолуцију да је у Јасеновцу извршен геноцид где је страдало преко 700000 људи (тај предлог је три пута одбијала наша скупштина) али не на иницијативу позиције ни опозиције. Е то је јадно и тужно.

Свестан сам да је то и политичка манипулација, често се такво етикетирање користи као оружје за дискредитацију политичког противника, уместо да се води рационална расправа и дијалог о идејама и програмима за боље сутра и братско сабрање.

*Али, има и оних који и воле усташе (то им не смета) и оних који иду на поклоњење у Загреб… и траже подршку од њих и то је трагично и болно, али ветоватно у незнању и слабом познавању историјских токова и прилика и одакле нам прети опасност. Имамо и  Срби  за које је Сребреница геноцид а Јасеновац колетарална штета… имамо и таквих Срба… и оних који би олако ставоли потпис на независност Косова*, као терет наслеђа за српски народ.

Срби могу да имају различите ставове, партијске припадности и идеологије, али нико од њих не може и не сме бити ,,усташа“. Та реч је везана за геноцидни покрет који је био усмерен против српског народа и других. Зато је важно избегавати овакве увреде и уместо тога расправљати аргументима, јер је то једини начин да се друштво гради на здравим основама.

Зато су ИЗБОРИ НА СВИМ НИВОИМА НАСУШНА ПОТРЕБА ЗА СВЕ СРБЕ И СВЕ ОПЦИЈЕ… ЈЕДИНО ТАКО ОВО ЛУДИЛО МОЖЕ ДА СТАНЕ.

*И морамо да научимо да поштујемо различитости, схварања, ставове мишљења и избор. И да отклонимо острашћеност и личне фрустрације.

И да увидимо трезвено одакле нам прети мања опасност.

Уверен сам и мислим да изговарање речи ,,усташа“ и осталих ружних и недоличних речи је у афекту, жару и политичкој борби а не да то стварно мисле… на медијској, политичко, владајућој и опозиционој сцени.

И поред тога свестан сам да у Србији има и део искрених усташа и оних усташа, шиптара, милогораца, бошњака, комуниста… из окружења који подржавај овај тренутни хаос у Србији… а ту подршку ће и добро ,,наплатити“, свако на свој начин.

То морамо сви да мењамо… ипак, ми смо Светосавски народ са јаким историјским коренима.

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА.

ЖИВЕЛА СРБИЈА И НИКАД ВИШЕ ЈУГОСЛАВИЈА!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја