Срби и Руси

РУСКИ ВАСПИТАНИК

Пише– Зорица Пелеш

ИЗВЕШТАЈ РУСКОГ ДИПЛОМАТЕ ИЗ СКОПЉА О РУСКОМ ВАСПИТАНИКУ ПРОТИ СТЕВАНУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ ( 1904/5.)

Врло је интересантан Извештај руског дипломате из Скопља ( 1904/5) о српским богословима школованим у царској Русији у другој половини 19.века, који је он послао био у Русију. Ево како је руски дипломатао проценио проту Стеву Димитријевића:

„Протојереј Стеван Димитријевић без сваке сумње један од најистакнутијих у младом покољењу Срба руских васпитаника.Завршио је Београдску богословију, а затим Кијевску духовну академију. У току четрири године био је ректор Призренске богословије, а сада је директор Српске гимназије у Скопљу.Довео је у пристојан поредак обе те школе. Основао је у Призрену „Фонд цркве Св.Георгија“ који је обезбеђивао сиромашном српском становништву кредит са ниским каматним стопама. Сада вредно ради на обнови старих српских манастира у широј околини Скопља. И у Призрену и у Скопљу се много потрудио око организације српских школа и око подмлађивања њиховог учитељског кадра.


Протојереј Стеван је најпопуларнији од свих српских националних радника у Старој Србији и Македонији. Нарочито га воле сиромашни српски људи, којима никада није одбијао да пошаље помоћ. Срби Призренци су га због његових заслуга изабрали почасним грађанином Призрена.“


Интересантан је податак који Милан Ракић, као дипломата у Приштини, износи у свом извештају председнику Министраског савета и министру спољних послова 1911.године.Тада је тамо био Нићифор Перић митрополит рашко-призренски, који је у суштини био један лош и лажљив човек, јер он је Ракићу, када је овај дошао за конзула у Приштуну, испричао како је он основао 1905.године у Призрену „Фонд цркве Св. Георгија“ и Ракић му је наравно поверовао и о томе известио Министарски савет и министра спољних послова у Београду. Јер, ко би посумњао да један митроплот воли да лаже?! А прочитали сте горе шта је записао руски дипломата о овом фонду, који је основао прота Стева (1901.).


Чудно је да нас странци хвале , а наши најрођенији пљују, а управо се крајње нељудски понео митрополит Нићифор , када је прота Стева стигао са Хиландара (где је био његов референт неколико година при нашем Генералном, конзулату у Солуну) у јануару 1911.г. код Ракића у конзулат у Приштину, јер је требало да буде поново постављен за ректора Призренске богословије, Ракић је митрополита Нићифора, који је био у Призрену, писмом обавестио да је прота Стева код њега у Приштини и да треба да дође поново за ректора Призренске богословије, пошто га је на то место поставила Српска Влада из Београда, и ево шта је митрополит одговорио Ракићу:
„Нека иде од куда је и дошао тај што је код Вас, или ако је Српској влади стало до њега, сместа идем ја – па нека ради влада с њим. Ја и тај не можемо бити у једном месту.“


Просто је невроватна количина сујете код митрополита Нићифора кога је Српска Влада у Београду наравно одмах по кратком поступку пензионисала и проту Стеву поставила поново на место ректора Призренске богословије.Није залуд Протин ученик св.владика Николај Велимировић написао да се „Српска Влада у Београду више ослањала на проту Стеву него на своје конзуле“. А ја бих додала и на своје митрополите.


И када је прота Стева дошао коначно, поново, на место ректора Призренске богословије кренуо је одмах да припрема тамошњи народ за коначно ослобођење од Турака 1912.г. и био је војни свештеник добровољац под командом ђенерала Боже Јанковића, чија је команда Треће армије била смештена у Призренској богословији. А већ 1913.године, у априлу месецу, Врховна војна комада из Скопља је проту Стеву поставила за администратора рашко-призренске епархије.


На жалост и данас имамо примере осионог понашања наших људи у власти, али и појединих архијереја српских. Дакле, ништа ново и необично. И док тако појединци спроводе своју самовољу земља и народ пропадају и тону и у духовну и у материјалну беду све више.

На фотографијки је прота Стева снимљен током студија у Кијевској духовној академији 1895.године.

Пише– Зорица Пелеш
Back to top button