Бојанић: Кошаре… час који се не сме прескочити (видео)

Постоје победе које се не мере освојеним територијама, већ освојеним временом… оним у којем народ одлучи да ли ће памтити или заборавити. Управо такав је пут једног филма, настао не из буџета и интереса, већ из потребе да се истина сачува од тишине.

Документарно остварење „НАТО АГРЕСИЈА 1999. КОШАРЕ“ добило је и институционалну потврду кроз  мишљење Завод за унапређивање образовања и васпитања… али његова суштина далеко превазилази један документ и једну препоруку.

Ово није само филм. Ово је час.

У времену када генерације одрастају у свету брзих информација и плитког памћења, увођење једног оваквог дела у образовни систем представља чин од националног значаја. Не зато што ће ученици научити датуме и чињенице… већ зато што ће осетити. А без тог осећаја, историја остаје мртво слово.

Причу о Борби на Кошарама многи знају површно, кроз фрагменте, наслове и понеку реченицу у уџбенику. Али овај филм не иде путем суве хронике. Он не анализира стратегије и карте, већ људе. Њихову жртву. Њихов страх. Њихову одлуку да остану тамо где би многи одустали.

Управо у томе лежи његова највећа вредност за младе… јер им показује да историју не чине апстрактне силе, већ конкретни људи, са именом, породицом и судбином.

Гласови који воде кроз филм… попут Дарка Анђелковића и генерала Владимира Лазаревића… нису само сведочења, већ мост између генерација.

Они враћају достојанство причи која је дуго била на маргини. А поезија др Данила Васојевића даје оно што често недостаје савременом образовању… дубину осећаја.

Важно је разумети: образовање није само пренос знања.

То је изградња идентитета. И управо ту овај филм добија своје право место. Када Завод за унапређивање образовања и васпитања препозна да једно дело доприноси развоју националног идентитета, онда је то више од препоруке… то је позив.

Позив да се разговара. Позив да се разуме. Позив да се памти.

И зато је важно да овај филм не остане затворен у учионицама.

Он припада свима. Сваком дому, свакој породици, сваком младом човеку који тражи одговор на питање ко је и одакле долази.

Јер без тог одговора, ни будућност нема чврст ослонац.

Филм „НАТО АГРЕСИЈА 1999. КОШАРЕ“ није настао ради профита. Није настао да би се уклопио у трендове.

Он је настао из потребе…  да се не заборави. И управо зато има снагу коју многи „већи“ пројекти немају.

После 25 година, пут до трона није завршен. Он тек почиње… у учионицама, у разговорима, у свести младих.

Ако желимо народ који зна ко је, онда морамо да гледамо, слушамо и учимо.

Зато овај филм треба да погледа сваки Србин. Не због прошлости.

Већ због будућности.

Филм је приказан више пута и на ТВ Храм.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја